Бесмртни пук по први пут у Црној Гори
1 min read
Дамјановић на паради у Москви 2017. године
Шетња Бесмртног пука по први пут ће се одржати у Црној Гори. Организатори су изразили наду да ће ова шетња постати традиционална те да ће се проширити на остале градове Црне Горе.
„Заједно са групом ентузијаста, пријатеља из Будве и племена Паштровића први пут у Црној Гори одлучили смо да организујемо шетњу ‘Бесмртног пука’ у част Дана побједе над фашизмом и учесника антифашистичке борбе„, изјавио је предсједник НВО „Бесмртни пук Црне Горе“ и један од организатора шетње Игор Дамјановић.
Он је истакао да су претходних година званичне власти Црне Горе запоставиле обиљежавање Дана побједе над фашизмом, „најзначајнијег датума новије историје човјечанства“ и умјесто њега прослављали празник Европске Уније.
„Кроз форму параде Бесмртног пука, желимо да искажемо поштовање за херојска дјела наших предака и неслагање са тедененцијама занемаривања значаја антифашистичке борбе и покушајима прекрајања историје“, истакао је Дамјановић.
Наводи да је за трасу параде одабрана једна посебна стаза.
„Она креће од манастира Прасквица, коју је прије више од 200 година изградио руски монах Јегор Строганов, а завршава се на Челобрду, код споменика борцима НОР-а из племена Паштровића“, казао је Дамјановић.
Поворка „Бесмртног пука“ креће 17:30 часова.
„Позивамо све искрене антифашисте да се придруже овој манифестацији и да уколико су у прилици да донесу портрете својих предака, учесника антифашистичке борбе“, поручили су организатори шетње.
Прије 11 година, на Дан побједе 9. маја, грађани далеког сибирског града Тјумена, изашли су на улице свог града носећи портрете предака, учесника Другог свјетског рата.
Наредних година ова акција сјећања и одавања почасти борцима против фашизма, првобитно названа „Парада побједника“, ширила се другим руским градовима и прерасла у једну од најмасовнијих акција у савременом свијету, која носи име „Бесмртни пук“.
Прошле године, парада „Бесмртног пука“ одржана је у неколико стотина градова у више од 80 држава свијета, уз учешће више од 10 милиона људи. Шетњу у Москви предводи руски предсједник Владимир Путин.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ko je danas zaista na Crvenom trgu? Vidio sam da je Vučić, nijesam vidio druge sa ovih prostora. Tamo nema slobodnog pristupa ni za građane Moskve iz razloga bezbjednosti. I linije metroa ispod trga se zatvaraju dok to traje. Ovi iz DF-a su bili na nekim pratećim manifestacima narednih dana i po sporednim ulicama, nikada na samoj paradi. Vidi se to i na fotografijama.
Ovih dana se jedino Mandić časno ponaša. Nikada ne slavi ovaj dan, on zna ko mu je bio đed, na kojoj strani se borio, za kakva djela je osuđen i zna da to nije njegova proslava. Potomci četnika ne slave praznike pod petokrakom. Iz Jugoslavije niko nikada nije išao na te proslave u Moskvu, imali smo svoje proslave jer smo i mi učestvovali u tom ratu. A šta reći za četnike koji danas slave? Motivi za to su politički i valjda prestavlja simbol podaništva Rusiji. Vazda tuđe sluge i tuđi izmećari.
Wow!
Ne, Ptrahinja, paradoks je kad Vi, neonacisti „urlate“ o nekakvoj „opasnosti od fašizma“!
Slava svim palim komunistima!
Paradoks. Fasisti slave pobjedu nad fasizmom. Cetnjaci, ne znate vise dje udarate.
Секулин брабоњчић, првим герилцима у Европи, уз усташку попевку, доцира, ко је био против фашизма. Засмрђела балега на овај велики дан….Уосталом, ко је данас на Црвеном тргу а кога нема…Е морте монтенегро. Семпре!
Malo je teško organizovati ovakvu manifestaciju kod nas. Tada je u CG bilo malo fotografa i nema fotografija ljudi iz tog perioda. Partizanske jedinice nijesu imale službene fotografe kao Crvena armija. Ako je neko preživio rat i fotografisao se kasnije, 70-ih godina, onda imamo njegovu sliku. A možemo kao ovaj Jovanović, uprtiti tuđu sliku sa strijeljanja i praviti se da ti je rod. Pamet mu ne smeta a obraza nema.
Nijesam siguran da postoji fotografija popa Mace, mada ako bi pročačkali kroz arhivu srpske crkve u CG, svašta bi mogli naći, pa i to…
Dok za istaknutu figuru toga vremena, mitropolita Joanikija srpske crkve u CG, postoji više fotosa… sačuvano je i stotine metara celuloidne trake u arhivama Cinecita studija koja objašnjava ulogu tog srpskog sveca u vihori II Svjetskog rata.
I zbilja, nevjerovatno je da Dražin Front, koji baštini kvislinštvo iz II Svjetskog rata, izađe na Crveni Trg u Moskvi noseći sliku svoje žrtve!
Orbaz!
Bravo.
Nezaborav za zrtve i njihovu pravednu borbu.