Беспућа јаловог црногорског правосуђа: Ветинг, lex specialis или ништа

Правоснажних пресуда у случајевим криминала и корупције на високом нивоу нема, нити се назиру и првостепене. Правни експерти упозоравају да се са судством препуним кадрова старог режима неће доћи нигдје. У Црној Гори се број судија који нису прошли кроз филтере Ђукановићеве тајне службе, Меденице и других може избројати на прсте. Алтернатива lex specialis-у, или евентуалном ветингу је даље урушавање и друштва и државе.

Аутор: Јово Мартиновић

Недавна хапшења главних полуга присиле претходног режима – бившег високог полицијског и обавјештајног функционера Зорана Лазовића и његовог побратима и бившег главног специјалног тужиоца (ГСТ) Миливоја Катнића је изазвала еуфорију јавности. Када се томе додају ранија хапшења два бивша директора полиције, њихових помоћника и начелника сектора, замјеника ГСТ-а, бивше предсједнице Врховног суда, бившег шефа Привредног суда итд онда је учинак, на око, импресиван. Стога није чудо што се премијер Милојко Спајић у скорашњем интервјуу Берлинер Моргенпост-у, током посјете Берлину, похвалио резултатима и похвалама на рачун тога од стране европског комесара за правосуђе. Спајић је њемачким новинарима рекао и да су прије само десет година црногорски мафијашки босови продавали дрогу у Њемачкој, долазили кући са готовином и куповали куће и станове. „То се више не дешава, ако то нису резултати, не знам шта су онда“ закључио је Спајић.

Једини видљиви и неспорни резултати су правоснажне судске пресуде којих у овим случајевима нема, нити се назиру и првостепене. Можда више мафијаши не продају дрогу у Њемачкој али је зато у Црној Гори има у обиљу, као и нових станова и кућа. Прошлог петка је Апелациони суд оправоснажио ослобађајућу пресуду Будимиру Крстовићу и његовој кћерци Марини Крстовић да су прошверцовали у земљу 1,2 тоне кокаина. Првотно је тужилаштво тврдило да се ради о 1,4 тоне нађених у магацину Крстовића у Зети крајем августа 2021., а касније није ни покушало објаснити како је нестало 200кг дроге између заплијене и оптужнице. Судија је тада остала при ранијој ослобађајућој пресуди из краја новембра 2022 год., наводећи да тужилаштво није пружило ниједан доказ да су оптужени набавили кокаин од НН особе. Држава ће сада платити огромне трошкове Крстовићима за 15 мјесеци притвора и изгубљену добит јер се та породица одавно бави увозом великих количина банана и другог воћа из Латинске Америке.

Тадашњи премијер Дритан Абазовић је славодобитно писао на Твитер-у да „Влада ради што је обећала и да Црна Гора неће бити земља криминала“. Касније ће у пакетима банана Волија бити пронађено око 500 кг кокаина. Заслуга за заплијењених преко тону дроге у магацину Крстовића припада заправо Великој Британији и њеним обавјештајним подацима. Организатори и сви други који су били извршиоци ових кривичних дјела у оба случаја су се извукли, многи ће рећи дијелом и због тога што је Катнић и даље био ГСТ док је ДПС-ова узданица Весна Меденица и даље имала велики посредан утицај на правосуђе. Понашање судије за истрагу Мирослава Башовића и осталих судија је било симптоматично. Башовић је након проналаска дроге у магацину Крстовића пустио их да се бране са слободе, уз одређене мјере надзора. У таквим случајевима и за толику количину дроге притвор је увијек правило – осим ако судију не зовне политички шеф. У априлу 2021. Башовић ће пустити на слободу 6 чланова кавачког клана који је Специјално државно тужилаштво (СДТ) теретило за убиство и неколико покушаја убистава, наводно јер је имао процедуралне примједбе на дио доказа који су послале западне службе. Вијеће Вишег суда је преиначило одлуку и поново су ухапшена 3 члана те криминалне групе док су остала тројица у међувремену побјегла. Овакво невјероватно понашање истражног судије Башовића није понукало Судски савјет –највишу судску инстанцу у земљи, да било шта предузме или провјери.

У случају србијанског држављанина, тада настањеног у Подгорици, Веска Дакића ухапшеног 2016. године по Интерполовој потјерници из Србије, Башовић се понио потпуно другачије. Наиме, Дакића је Србија тражила због „кривичног дела преваре“ – која се састоји у томе да није платио ВИП Мобиле-у неколико мјесечних рачуна за мобилни телефон. Штавише, рачун није ни гласио на Дакићево име већ на име извјесног Санела Растодера из Новог Сада. Он је на србијанском суду, након што га је тужио мобилни провајдер, изјавио да му је Дакић неплаћањем рачуна за телефон који је користио нанио штету од 65.239,16 динара или око 550 еура, за колико је њега теретио провајдер. Касније је Растодер на суду рекао да му је Дакић ипак платио 46.820 динара па је Дакић остао дужан јос 16.629,16 динара или око 140 еура. То је био „довољан основ“ да Република Србија распише Интерполову потјерницу за Дакићем и осуди га на 6 мјесеци затвора у одсуству. Дакић је судији Баћовићу рекао није добијао никакве позиве суда на адреси у којој је пријављен у Србији и понудио да одмах положи десетоструки износ у еурима у односу на онај за који га Србија терети. Баћовић је то одбио, вјероватно због „тежине кривичног дјела“ и упутио Дакића у Спуж у коме је провео два мјесеца док није испоручен Србији. У овом случају Башовићу нису сметали никакви процедурални проблеми и чињеница да неплаћање телефонског рачуна на туђе име није ни кривично дјело ни основа за расписивање интерполове потјернице.

Башовићева колегиница истражна судија Сузана Мугоша је другачије поступила – јер је бивша колегиница у питању. Када је бивша судија и предсједница Агенције за спрјечавање корупције (АСК) Јелена Перовић приведена код ње од стране СДТ-а јер је „себи и другима прибавила имовинску корист у укупном износу од преко 60.000 еура“ судија Мугоша ју је пустила да се брани са слободе уз одређене мјере надзора. Перовићка, Мугоша и недавно изабрана предсједнница Апелационог суда Мирјана Поповић су блиске сараднице Весне Меденице, некадашње предсједнице Врховног суда и сада оптужене од стране СДТ-а за припадност криминалној организацији и злоупотребу положаја. Објављене поруке и преписке из одузетог телефона Меденице јасно показују до које мјере су се судови управљали и доносили пресуде на освову текстуалних порука и колико су јој се горе наведене судије „дивиле“. Суђење самој Меденици, њеном сину Милошу као организатору крими групе и њеним члановима већ годину дана никако да почне због разних случајних или намјерних процедуралних опструкција. Милош Меденица ће крајем овог мјесеца навршити 2 године притвора а шансе да вијеће Вишег суда којим предсједава суткиња Нада Рабреновић донесе првостепену пресуду за годину дана су никакве. Са навршене 3 године притвора без првостепене пресуде су већ многи изашли на слободу упркос тежини кривичних дјела за која се терете. Милионска јемства која је агент тајне службе (АНБ) и неформални шеф групе за подршку Сектора за борбу против организованог криминала (СБПОК) Петар Лазовић нудио суду да га пусти да се брани са слободе такође неће бити потребна за нешто више од годину дана. Изаћи ће без положеног цента. Да притврдимо – првостепене пресуде крупним рибама бившег ДПС режима се уопште не назиру док су правоснажне пресуде за сада далеке свјетлосним годинама.

Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ) је у детаљној анализи рада црногорских судова дошао до поразних података. Наиме, Специјално одјељење Вишег суда (ВС) у Подгорици, које суди у предметима корупције, организованог криминала и ратних злочина за готово четири године пресудило је само 19 пута од којих су 11 биле осуђујуће пресуде. У октобру 2023. године је у СДТ било 44 предмета старија од 3 године док је у Вишем суду у Подгорици, према извјештају Судског савјета, почетком 2022. године стајало 1.967 неријешених предмета од којих је 661 био старији од три године. До краја 2022. број неријешених предмета се попео на 3.185.

Правни експерти у земљи и иностранству упозоравају да са оваквим судством које је препуно кадрова старог корумпираног режима се неће доћи нигдје и да ће „стара гарда“ и даље све чинити да саботира и суђења и правоснажност пресуда. За разлику од Тужилачког савјета (ТС), Судски савјет (СС) и избор судија су уређени Уставом који спада у категорију „тврдих“ када се ради о лакоћи измјена. Стога је вјероватно једини избор за Црну Гору, тј. оних који јој желе добро, lex specialis. Тим законом би се могле уредити процедуре и откочити неки механизми за дјелотворнији рад. Систем ветинга који је спроведен у Албанији је дао неке опипљивије резултате али тек након дугог времена и повремених блокада судова због истог ветинга. Тешко да Црна Гора може приуштити још године чекања.

За изградњу једног судије је потребно озбиљно вријеме (минумум 5 год. за ниже и најмање 10 год. за више инстанце). Стога су неки правници заговарали, сада повучени приједлог закона, да се подигне старосна доб за пензију судија Уставног и Врховног суда. У многим земљама ЕУ судије ова два суда иду у пензију са 70 или 75 година. У Америци се судије Врховног суда бирају доживотно али уз обавезне шестомјесечне медицинске прегледе. Такође, судије највиших инстанци у англосаксонским земљама и у Француској бира држава из реда најбољих адвоката јер се у тим системима прати рад, успјеси и понашање адвоката. Један од разлога је да су искусни адвокати успјешни и имућни и уз огромно искуство су много теже поткупљиви. У Црној Гори се број судија који нису прошли кроз филтере Ђукановићеве тајне службе, Меденице и других може избројати на прсте. Правни стручњаци већ неко вријеме упозоравају да политичка јавност и доносиоци одлука нису ни приближно свјесни колико предстоји веома сложених и тешких судских процеса које ни озбиљно изграђена друштва не могу лако издржати. Садашње милоистичко судство нема ни воље ни снаге да то спроведе. Алтернатива lex specialis-у, или евентуалном ветингу је само даље урушавање и друштва и државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: