Бестијалност губитника

Ђукановић обожава велике бројке. То га прати још од његовог првог милиона. Прије двије године 100.000 људи који су бранили своју слободу вјероисповијести Ђукановић је назвао „Лудачким покретом“ Годину дана послије усвајања Закона о слободи вјероисповијести и потписивања Темељног уговора Ђукановић коментарише жртве једног масовног злочина на свој начин, високим бројевима. Ђукановић каже: „Испада да је више од 8.000 људи у Сребреници убијено из коруптивних побуда.“ Какве везе има злочин у Сребреници са корупцијом по којој је Ђукановић препознат и са људима који су стали на пут Ђукановићевој корупцији. Може ли 8000 жртава које Ђукановић у својој бестијалној немоћи спомиње умањити Ђукановићеву корупцију? Може јер „Тако суди памет и морал случајног премијера Црне Горе“ рече Ђукановић. Ко је случајни премијер Црне Горе. Абазовић свакако није. Абазовић се доказао као спасоносно решење пред цунамијем Ђукановићеве корупције.

Ђукановићу и његовим присталицима треба поручити да је Највећа издаја у историји Црне Горе тродеценијско трпљење Ђукановића на мјесту премијера и предсједника државе. Општепознато је да висококорумпирана и висококриминализована особа какав је био Ђукановић није упамћена у историји државе Црне Горе. Његова владавина била је не само највећа издаја већ и највише понижење и највећи кукавичлук у историји Црне Горе. У доба Ђукановића Црна Гора је застрашивана, злостављана, варана, корумпирана, пљачкана све док му се није супроставила кад јој је згазио слободу вјероисповијести и покушао отети светиње од вјерујућег народа.

На годишњицу побједе над Ђукановићевом тиранијом вреди се подсјетити на Темељни уговор као што је то урадио одговорни и мирољубиви премијер Дритан Абазовић. Абазовић је Ђукановићу кост у грлу јер је Абазовић све оно што Ђукановић није. Абазовић је образован, храбар, космополита, зналац и страних језика и културног понашања и отвореног разговора. У својој немоћи и бестијалности Ђукановић на морбидан начин отвара болне теме Сребренице како би увриједио Абазовића као вјерника. То је за презир. Ђукановићеву коруптивну манипулацију са жртвама у Сребреници треба не само презрети већ и осудити. То би требали урадити Бошњаци из пијетета према својим страдалим сународницима.

У Ђукановићевом обраћању фигуришу двије гнусне подметачине и манипулације на које друштво мора реаговати.

О његовим ријечима

„Испада да је више од 8.000 људи у Сребреници убијено из коруптивних побуда.“  нека се изјасне они исти који су се о томе изјашњавали у сличним длучајевима ( Лепосавић итд.)

О томе ко је случајни премијер једноставније се изјаснити.
Израз „Случајни премијер“ у Ђукановићевом обраћању је требало да буде омаловажавање Абазовића. Ђукановић је израз употријебио као увреду.

Можда је силину Ђукановићевог криминала могао зауставити само случај, односно сплет срећних околности. У сваком погледу намјера да се ријеши „Случај Ђукановић’ за сада се успјешно спроводи било да то ради „случајни“ или „намјерни“ премијер.

У чему је разлика између случаја и намјере ?

Случај је сплет околности.

Намјера је одлука која се остварује конкретном радњом.

Ко је случајни премијер Црне Горе?

Мило Ђукановић јер га је прије 30 година ондашњи предсједник државе Момир Булатовић вратио у политички живот не прихватајући му оставку.

Захваљући сплету околности Мило Ђукановић се ушушкао у корупцију и криминал и опстао на мјесту првог човјека државе дијелећи и разарајући Црну Гору све док му на пут није стао политичар чија је јасна намјера била да Црну Гору избави из канџи организованог криминала. Тај човјек је почео да спроводи оно што је и обећао. Дритан Абазовић је намјерни и дјелујући премијер Црне Горе.

Мило Ђукановић је био случајни и деструктивни премијер Црне Горе.

Извор: Филип Драговић, Журнал.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: