Бестрагање два бивша гимназијалца: Неразумијевање разумијевања

Поводом текстова о новоцрногорском новоговору данас је реаговао Миодраг-Мишко Драгов Бајковић, архитекта из Подгорице. Његово реаговање преносимо у цјелини.

-Синоћ ми један наш школски друг, из гореспоменутог одјељена – посла’ “линк“
(сасма довољно великог) твојега текста, који си објавио 2.6.2019. г., на порталу “ин4с“. Иако ме у својем тексту нијеси именом и презименом споменуо, то нимало не
мијења ствар, зарад тога што се у јавности одлично зна да сам ја потписник текста
о којему на “твој начин“ тога дана збориш-пишеш. Исто значи да си Ти својом одлуком – ствар свео на лични ниво!

Занима ме:

Како се у потоњијех 8-9 данах оśећаш у вези са “онаквом“ твојом писанијом?
А, каква је та твоја писанија – Ти одлично знаш!

Зар не бјеше никога другога на порталу “ин4с“ да у “том сегменту“ направи “осврт“
на моју Студију, нако тебе?

О концу:
Ја, Миодраг-Мишко Драгов Бајковић – никад себи не бих дозволио да јавно било што за било којега школског друга из одјељења напишем (ма, ниједну једину ријеч), па што гођ тај неко написа’ – уколико лично не бих са нечије/његове стране био јавно прозван!

Поздрав – Бајко (школски друг твој из истога гимназијског “IV-б“ одјељења)

П.С.
Твоју писанију је данас прочитало 7-8 нашијех друговах из “IV-б“ – и нико помеђу њих немогаде слова коментара прозборит о ономе: што си себи дозволио и о нивоу на који си себи то дозволио!

П.П.С.
Помеђу доста (чак огромно) другога што бих ти “инспирисан“ твојијем “дивним“ текстом мога’ написат – (моментално) немам вољу ништа друго лише:

“управо“ се не пише “упрај“ – нити то значи,
већ – “упрај“ значи:
далеко, удаљено, неђе далеко, чак до/при (просторно)
и/или тек (временски), сматра Бајковић.

Одговор новинара Ивана Милошевића:

И када сам писао текст о новоцрногорском новоговору нијесам расправљао лично са било ким, него сам све то коментарисао као појаву. Посебно не бих то радио са својим гимназијалским другом, али као новинар покушао сам на примјеру о којем говори Бајковић да откријем дио језичких новотарија новоцрногорског новоговора. Дакле, расправљао сам са текстом мога друга Бајковића на нивоу појаве, а не личног обрачуна или не дај Боже вријеђања.

Ни ја не могу да се начудим да човјека са којим сам провео лијепе гимназијске дане данас у доброј мјери не разумијем. Уколико ме памћење добро служи мој друг у то вријеме, које није било доба великосрпске окупације, него званичног самоуправног социјализма, није говорио као данас и у то вријеме смо се добро разумјели, а не као данас да морам да обавим додатне консултације да би разумио шта Бајковић прича. Дакле, ради се о расправи на нивоу појаве, а никако личног односа према било чему. А као најбољи доказ нашег неразумијевања и повода за мој текст је објашњење ријечи „упрај“. О томе не бих даље.

Углавном, надам се да ћемо се поред свих неразумијевања у овај малој Црној Гори ваљано разумјети и водити расправу о свему што нам се дешава. Мислим да ћемо тада разумјети да припадамо једном простору, једном народу, једном језику и да на то не могу да битније утичу њихова различита разумијевања.

Поздрав за све моје другаре из „IVb“ и баш је лијепо што читају моје текстове.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: