Без двотрећинске већине: Вучковић није изабрана за предсједницу Врховног суда

Весна Вучковић није изабрана за предсједницу Врховног суда.

Она је добила само три гласа, док је шесторо чланова Судског савјета било против да она у пуном мандату руководи Врховним судом.

Вучковић није добила двотрећинску већину тако да ће судска грана власти и даље бити у в.д.мандату.

Пред Судским савјетом данас је одржан интервју са Вучковић.

Према Пословнику о раду Судског савјета, одлука о томе да ли ће Весна Вучковић добити пуни мандат, донијета је без присуства јавности.

Судски савјет је одлучио да почне са интервјуом са Вучковић иако Агенција за спрјечавање корупције (АСК) није окончала поступак да ли је Управни суд нарушио јавни интерес када су пресудом од 8. маја мериторно одлучили да је она кандидаткиња за најважнију функцију у правосуђу.

Из Судског савјета је званично саопштено да је на наставку тринаесте сједнице Судског савјета, обављен интервју са Вучковић.

„Савјет није донио одлуку о избору др Весне Вучковић за предсједника Врховног суда Црне Горе, јер кандидаткиња није добила Уставом прописану већину, односно 2/3 гласова чланова Судског савјета. Предсједница Судског савјета проф.др Весна Симовић-Звицер, Лоро Маркић и Добрица Шљиванчанин су били за, док је осталих шест чланова било против“, наводи се у саопштењу.

Судском Савјету достављен је акт Министарства правде да је Правосудна инспекција окончала надзор у Управном суду, након чега је Судски савјет почео са обављањем разговора са Вучковић.

Након интервјуа, Судски савјет би још данас могао да донесе одлуку да ли ће в.д. предсједници Врховног суда повјерити пуни мандат.

Сједница Судског савјета је наставак од 14. јуна када је то тијело прекинуло рад због дописа АСК-а да су покренули поступак да ли је било манипулисања ПРИС системом или неког другог утицаја по тужби Весне Вучковић.

Кључни приговор АСК-а се у том случају односио на брзину којом је размотрена тужба Вучковић пред Управним судом, што, како су сматрали – није био случај у другим примјерима и поступцима који су се тицали тужби које су подносиле друге судије или тужилоци…

Посебно је апострофирано и то што је Управни суд на себе преузео одлучивање, односно утврђивање и предлагање кандидата о којем треба да одлучи СС на основу пратећег образложења Врховног суда, јер на јануарској Општој сједници није утврђена њена кандидатура уз образложење да није имала потребну квалификовану већину.

“Пресудом Управног суда Црне Горе У. бр. 5981/23 од 8. маја 2023. године, која је објављена и јавно доступна, предложена је Весна Вучковић за кандидаткињу за предсједницу Врховног суда. Иако је Управни суд на упитан начин себи дао за право да предложи кандидаткињу умјесто Опште сједнице Врховног суда, пресуда не садржи образложење тог предлога, а што је, сходно Закону, неопходно за одлучивање о кандидаткињи”, одговорено је из АСК-а “Вијестима”.

Управни суд у чијем вијећу су биле судије Драган Ђуретић, Ана Перовић-Војиновић и Давор Стојковић, рјешавајући управни спор по тужби Весне Вучковић против Врховног суда ради поништаја акта од 19. јануара ове године, донио је 8. маја пресуду којом је усвојена тужба в.д. предсједнице Врховног суда.

Они су пресудом поништили акт Врховног суда са Опште сједнице и донијели одлуку да је “предлог за избор предсједника Врховног суда Црне Горе кандидаткиња Весна Вучковић”.

Суд је оцијенио да је гласовима 12 судија, тужиља остварила неопходну подршку да буде кандидаткиња за предсједницу Врховног суда.

Управни суд је дао оцјену око околности да Весни Вучковић колеге на Општој сједници нијесу дозволиле да гласа иако зато није постојао законски разлог.

“Имајући у виду одређење из члана 9 Пословника да право гласа имају судије и предсједник суда, из чега произилази да је и тужиља као судија тог суда имала право гласа, морао се пропорционално умањити број судија у односу на који се вршило рачунање двотрећинске већине, за једно мјесто, односно један глас и то тужиље. Супротним тумачењем и рачунањем глас тужиље је рачунат самим тим као негативан чиме је доведена већ на почетку гласања у неравноправан положај. Дакле, правилан приступ код рачунања двотрећинске подршке у односу на укупан број судија је наметао рачунање у односу на 18 судија, због чега рачунском методом гласови од стране 12 судија које је тужиља остварила, представљају такође неопходни број за квалификовану већину од 2/3 судија Врховног суда”, пише у пресуди Управног суда.

Фотеља предсједника Врховног суда упражњена је од краја децембра 2020. године када је дугогодишња прва жена правосуђа Весна Меденица одлучила да напусти судство иако је увелико, незаконито трошила трећи мандат.

Весна Вучковић у в.д. мандату ту функцију покрива од септембра 2021.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: