Без границе на Дунаву
навијачи Партизана
Пише: Мирослав Илић
Године 2013. први пут сам чуо паролу „пола Мађар, пола усташа“ коју су том приликом скандирали навијачи ФК Партизана. Тада је уследило реаговање бившег председника ФК Војводина, покојног Ратка Буторовића. Због узвикивања исте пароле, у априлу ове године, на првенственој утакмици Јелен српске лиге између ФК Партизан и ФК Војводина, одигране у Београду, руководство ФК Војводина напустило је стадион пре истека утакмице. Недуго затим уследило је и њихово саопштење у којем се помињу следеће кључне речи: шовинизам, незнање (домаћих навијача) и примитивизам. Последица незнања, у овом случају, јесте аутошовинизам.
Проблем је озбиљан јер је постао делом свакодневних шала и вицева. У истој мери опасност је велика јер долази са „трибине“ – медија који акумулира емоције попут љубави, гнева, страха и поноса. Услед усхићења какво може да произведе само најважнија споредна ствар на свету, клинци могу бити предмет лаке контроле и злоупотребе јер то је место где они граде свој младалачки идентитет. Баш због тога они могу поверовати у исправност порука које им се нуде у име те исте трибине.
Називање Срба који живе северно од двеју река несрбима, на жалост, није први пут. Постоји слична искључивост и код тзв. Војвођана. Ради се о екстремизму који је исти без обзира на то да ли долази из Београда или Новог Сада. Он је неприхватљив јер је његова основна улога да подигне границу на Сави и Дунаву.
Шта то значи да је један навијач ФК Војводине пола Мађар а пола усташа? Зашто је етничка одредница Мађар поменута у негативном контексту? Друго, између усташа и Хрвата нема знака једнакости. И код Хрвата и код Мађара увек је било примера људскости и солидарности са Србима, па и током Другог светског рата. Вероватно је по среди правило по којем онај који не познаје и не чува своје не поштује нити туђе. И супротно. Онај који негује сопствени идентитет са поштовањем се односи према другима и другачијима. Мађари и Хрвати су наши суграђани и суседи. Поштујем себе и моје суседе!
Фудбалски клуб Војводина основан је са јасним српским значењем. Одлука о оснивању ФК Војводина била је жеља српске омладине у Новом Саду да добије свој спортски клуб око којег ће се окупљати. Одлучено је да име клуба буде Војводина, као асоцијација на некадашње Војводство Србија и Тамишки Банат. Грб је био и данас је у бојама српске тробојке. Клуб је основан шестог марта 1914. године у Новом Саду, од стране ученика Велике српске православне гимназије (данас гимназија „Јован Јовановић Змај“). Стадион је свечано отворен на Видовдан, 28. јуна 1924. године, а с обзиром на то да се те године обележавало тачно 120 година од Првог српског устанка, одлучено је да стадион добије име по вођи устанка, те је назван „Карађорђе“.
Међу оснивачима ФК Војводина био је и прота Георгије Живанов (у то време гимназијалац) који је током злогласне Рације у Бачкој 1942. убијен од мађарских фашиста на залеђеној Тиси, па тако овај клуб има свештеномученика међу својим оснивачима. Са друге стране, усташки геноцид над Србима током Другог светског рата је добро знана историјска чињеница. На жалост, услед непостојања културе сећања, процес отуђивања Срба и даље траје.
У циљу афирмације научне истине увек се морамо подсећати да је територија АПВ (и шире) простор где је настао нови српски културни образац – Карловачка митрополија, Матица српска, Колегијум епископа бачког Висариона Павловића – прва српска висока школа, Српско народно позориште, Српска читаоница, Карловачка гимназија и Богословија, Српска православна велика гимназија новосадска, химна Боже правде.
Наивно је поверовати да је ово скандирање још један „изолован случај“. Где је узрок аутошовинизма? Током једне од транзиција (било их је у Срба неколико у 20. веку) започет је процес дехристијанизације српског народа. Црква као чувар његовог идентитета била је главна мета, а свака оданост традицији и Цркви проглашавано је назадњаштвом. За последицу Срби су добили комплекс ниже вредности. Управо зато се и данас многи Срби стиде да кажу да су родољубиви и национално оријентисани. Покушај расрбљивања није успео али је учињена велика штета.
Само национално и верски освешћен Србин може бити цео Србин. Зато што га једино хришћански етос и национална култура изникла из њега, коју ми зовемо светосављем, мотивише да буде човек. То је поента. Бити Србин значи бити човек. При томе се под човеком подразумева личност која је безазлена и мудра, честита и постојана, образована и пристојна. До тог нивоа стиже се једино личним примером а то је највећи подвиг. Бити Србин није нимало једноставно.
Из тако развијене националне свести нико неће имати потребу да вређа ни свог ни другог. С тим у вези, време је да из позиције реакције пређемо у позицију проакције, и да слободно, без страха и комплекса, заступамо српске вредности. Екстремизам и острашћеност треба превазићи тако што ћемо поново постати народ који ће имати заједницу и који ће, самим тим, увек на прво место стављати оно што га уједињује и спаја у целину. Док све ово пишем присећам се негдашње ТВ емисије Није српски ћутати и коментара једног од њених гостију који је рекао: „Није српски ћутати, али није српски ни причати којешта“.
Преузето са портала Нови полис
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
па, …
http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/madjarska-kreditira-vojvodjanske-madjare-sa-160-miliona-evra_686585.html
+…“Па како ћете једну колонијалну власт натерати да ради нешто друго осим онога што се од ње тражи. Њена једина слобода је да краде: имате колонизатора који даје налоге, имате колонизовани народ који треба да удовољи тим налозима и имате класу (власт) оних који то обезбеђују по цену да могу да се обогате. То је све.
Председник Србије каже на Јахорини у друштву хрватског и босанског председника да је Андрић наш заједнички писац. Професор Српске књижевности 20. века, српско чудо и полом у временима, лауреат свих награда за неинвентивну и сасвим просечну књигу о Андрићу, кандидат за члана САНУ – Јован Делић – ни мукајет. Зашто? Зато што истина о Андрићу мање значи од његових тренутних интереса. Код нас се конституише лик интелектуалца онако како га је именовао Слободан Јовановић – полуинтелектуалац. То сам назвао интелектуалац са психологијом марвеновог трговца: кило за кило. Имате, дакле једну власт која је колонијална, незналачка и игнорантска, и националну интелигенцију која је заинтересована превасходно за себе.
Није пресудна фигура него културна подлога. На песку и најчвршћа зиданица – тоне.
— Оно што би се у историјској резултанти могло описати подразумева тежњу да се све што је српско сведе на србијанско, да би све што није србијанско – као Његош, Петар Лубарда, Андрић, Селимовић – временом престало да буде српско…..
Морате имати организацију: новац, медијску заступљеност, интелектуалце и спремност да се делује. Морате отворити врата младима, морате им показати да улог на тас националних вредности није улог у мучеништво и изопштеништво, него и улог у успех, у признање, у посао, у срећу. У оваквом времену, које је користољубиво, морате показати младим људима да неће остати без хлеба ако буду ишли националном страном – оном којом су ишли најзнатнији људи српске прошлости. Да би сте то урадили, морате имати средства и не смете очекивати да се ишта уради у првој години многоврсних активности….“, Мило Ломпар
Кочић је, покој му часној души, умро у Београду за време Првог рата у Болници за сумашедше, онде изнад аутопута, преко пута Бипа. Гроб му се не зна.
Болница Лаза Лазаревић у истој згради и сад постоји.
на 9.0
https://www.youtube.com/watch?v=P2qxMF3newU
Партизан треба још да се развија и да учи, па да буде прави велики српски клуб, као звезда што је.
Фирма је као сад српска група, а рецимо такође постоји група навијача Војводина која је сепаритистичка.
Srpstvu se daje od njega se ne zahtijeva,shodno tome treba i raditi da se ono ucini jos trajnijim nego sto jeste,daimo manje zivota a vise prilazimo dobara da bi se ovo popravilo i materijalno .
Zasto ovakav Montenegro koji je odskorao postao Montenegro mora da propadne,od 45 do danas Oni su naucili da se njima daje to oni ne razumiju jer u tomen bicu nijesu rodjeni.oni su rodjeni u ubijanju pljackanju i pricanju u svojim porodicama o tim stvarima,tako da su svoj zivot ili zivote iz porodice prenijeli u Montenego stvarnosti,zato je njihov kraj tu jer oni i danas brane plajcku drzvae kao sredstvo i sticanja iste i branjenje iste,nijesu oni ni ucili ni citali knjige koje drugo uce.
Jedno je siguro,nista nijesu ni imali da ponude,to sto jesu nije nudjenje nego oduzimanje,a kada se oduzima tada brzo dolazi kraj.
Zato Srbi vise daimo drzavi cinimo je boljom a Montenegrini sto su pokrali nikda se vratiti nece,samim tim ni oni kao i njihova i nacija i drzva.
Иначе… поред Бут ровића Ратка Бате, Бате Кан Кана, био је тамо и Бата Пежо, Ђорђе Станисављев, покој им души обојици,… „Кафана је као интернет, размена информација, умрежавање“… између осталог шта је било и шта је волео Бата Пежо, волео је Црњанског… „волео сам његов стил, али кад сам га упознао, схватио сам да је мргуд од човека. Када ми је, онако сувоњав и истегнут, пришао и представио се, нисам му поверовао. Рекао сам: „Ма хајде, молим те, Црњански је висок, леп и плав!…“
+Мика Антић је говорио да „сваки је тренутак истина, само што понеки има лажног човека“…
ВЛАЈКО
Увек кад се играмо,
мени кажу: бићеш коњ,
и ја — шта ћу: морам.
И још неки буду коњи,
а остали седну нам на леђа,
па се тако тркамо.
Ми, који смо коњи,
док трчимо до циља,
у коње се претворимо, мајке ми.
И срце нам коњско.
И мозак нам коњски.
И очи нам коњске.
И могу вам рећи: кад сам коњ,
уопште ми није важно да стигнем баш — први.
То је важно само оном што ме јаше, мајке ми.
+мир мученим душама
…“Неколико дана уочи Богојављења, Јелка Јовандић је уснила Светог Јована који јој је рекао: „Дошао сам по своје стадо“. Бележи ту реченицу у својој књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена – Јелка Јовандић је после причала да тада није знала шта то значи…“
http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/u-ujvideku-1942-tri-dana-posle-svetog-jovana.html
Мирослав Мика Антић, Споменик (1967.)
https://www.youtube.com/watch?v=vuFtmT8ZD-U
Рушење капеле на Ловћену, Крсто Шканата
https://www.youtube.com/watch?v=outDDWU4TcU
Мирослав Мика Антић, Влајко
https://www.youtube.com/watch?v=9p4JQXk9Mns
kada nas ubijaju onda ne pitaju jesili grobar ili firmaš, četnik ili partizan, srbija, crna gora, vojvodina ili republika srpska. bitno je samo da si srbin. zato narode u pamet se. nedajte da vas djele. djele vas zato što vas nevole
Navijacka pjesma je upucena vodji firmasa koji je bio jedan od vodja grobara …
Oдјек са трибине је само последица. Ја сам покушао да пишем о узроку. Хвала на читању!