Без пуне истине нема помирења – у Сребреници није било геноцида
1 min read
Госпођа Кристин Дипон, удовица једног од белгијских војника мировњака из састава снага УН, годинама је желела да се сретне са генералним секретаром УН Кофијем Ананом. Да га упита зашто је 1994. године у Руанди убијен њен супруг. Госпођа Дипон и породице белгијских мировњака поседују досије са више од десет оптужби против Анана, који је у то време био на функцији заменика генералног секретара УН Бутроса Бутроса Галија и команданта мировних операција.
Јер, господин Анан није адекватно одговорио на факс-поруку која је упозоравала на опасност од геноцида и најавила претње белгијским мировњацима у саставу снага УН.
У бившем белгијском протекторату Руанди убијено је 1994. године више од 800.000 људи, углавном из мањинског племена Тутси, као и десет падобранаца УН из редова белгијских трупа. Уједињене нације нису ни покушале да спрече масакр, а могле су.
„Заједно оптужујемо Кофија Анана, јер сматрамо да он сноси највећу одговорност за неуспех УН да спречи геноцид у Руанди”, изјавио је уочи Ананове посете Бриселу почетком 1999. белгијски сенатор Ален Детекс.
„У питању је кредибилитет УН. Зар се данас може поверити вођство УН некоме ко је био задужен за главне војне операције за време геноцида у Руанди?”, запитао се сенатор Детекс, на чију је иницијативу у Белгији била формирана парламентарна комисија за Руанду. Белгијанци су теретили Анана и да се супротставио објављивању његове улоге и улоге УН у геноциду, јер није дозволио особљу из Уједињених нација да сведочи у парламентарним истрагама које су касније покренули Белгијанци и Французи.
Анан није изразио жаљење, нити се извинио, каже сенатор Детекс, и није дозволио команданту снага УН у Руанди, канадском генералу Ромеу Далеру, да изведе операцију одузимања оружја пре избијања масакра.
Демилитаризована зона на папиру
Кофи Анан се бранио да су УН учинио све што је могао сложивши се да је „свет изневерио народ Руанде у тренутку када им је помоћ била најпотребнија”, тврдећи да су „страхоте потекле из саме Руанде.”
И то је било све, свет је у међувремену заборавио на 800.000 људи убијених у Руанди, нико из УН није због тога одговарао, Запад је једноставно „опрао руке”, Руанда је заборављена, а Кофи Анан се каснијим уступцима Западу „искупио”.
Данас, 20 година после злочина у Сребреници, Британци припремају резолуцију УН којом би се осудио „геноцид у Сребреници”, а све, наводно, „у име помирења на Балкану”. Како и зашто се догодила Сребреница, ко је све одговоран за Сребреницу?
На та питања разни су и одговори, све зависи са које стране долазе. Неке чињенице су неспорне: Сребреница је била демилитаризована зона под заштитом УН, под контролом „плавих шлемова”. Но, у Сребреници је било седиште 28. муслиманске дивизије, која је од 1992. до 1995. године из демилитаризоване зоне систематски дејствовала по српским околним селима убивши више од 3.000 људи, Срба чија су имена позната, а списак је пре неколико година објављен у медијима. Када су војници Војске Републике Српске ушли у Сребреницу жене и деца су аутобусима евакуисани пут Тузле, док су мушкарци одведени у логор у суседном селу Кравица.
Када је Тужилаштво БиХ подизало прву оптужницу за догађаје у Сребреници против 11 бивших припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске, према речима државног тужиоца Маринка Јурчевића, официри Милош Ступара и Миленко Трифуновић су након уласка трупа у Сребреницу наредили својим потчињенима да одвоје ратне заробљенике од осталих муслимана.
Злочини над Србима
Затим су оптужени, како је тада рекао портпарол тужилаштва БиХ, потчињавајући се наредби виших официра, убили око 1.500 заробљеника. У оптужници је тај чин назван геноцидом, али су адвокати оптужених оспорили ову квалификацију злочина.
Адвокат Манојло Крсмановић, који је заступао мајора Трифуновића, изјавио је да мушкарци затворени у логору Кравица, а касније убијени, нису били мирољубиви припадници заједнице, већ су служили у 28. муслиманској дивизији под командом Насера Орића, и да су свих 11 оптужених Срба родом из околних села на које је дејствовала 28. дивизија.
Другим речима, Сребреница јесте злочин, јер заробљеници се не смеју убијати, то је био злочин из освете, али није и геноцид ако строго правно гледамо дефиницију геноцида. Осим тога, ако је портпарол Тужилаштва БиХ својевремено изговорио број од 1.500 убијених, откуда сада број од наводно 8.000 убијених људи? Зашто се Уједињене нације нису постарале да Сребреница заиста буде демилитаризована зона?
И шта сада најављеном резолуцијом желе Британци? Да наметну Србима у Републици Српској и Србији осећај колективне кривице? Читање историје преко злочина претпоставља да се злочин идентификује, сваки проучи понаособ, да се испита његов контекст, његово извршење.
Јер, дебата о прошлости тиче се и наше садашњости. Зашто би 1.500, или 7.000, или 8.000 убијених Муслимана у Сребреници био геноцид, а 3.000 убијених Срба око Сребренице несрећни случај? Зашто би злочин почињен у име јединствене БиХ био мање за осуду од злочина почињеног у име Републике Српске? Помирење на Балкану захтева пуну истину. Без ње – нема ни помирења.
Аутор текста је новинар „Политике“ Мирослав Лазански.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E pa baš zbog ovog vašeg bezobraznog i bezočnog laprdanja da nije bilo genocida potrebno je da UN usvoji prijedlog Britanske rezolucije pa da cio svijet ima dokumenat o vašoj časti i obrazu i „tradiciji srpskih četnika“ u nečasnom ratovanju!
СЕКУРЕТЕ
Islamska država prijeti i zove Balkance: Dođite u Irak i Siriju ili ubijajte tu
Na snimku koji traje nešto više od 22 minuta narator na engleskom jeziku govori o istoriji Balkana i muslimanskih zajednica u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, Makedoniji, Albaniji i drugim zemljama u regionu. Korišćeni su i arhivski materijali
Video-snimak, pod nazivom „Čast je u džihadu, poruka Balkancima“, objavio je El Hadžat medija centar, propagandni centar formiran kako bi poruke islamista doprle do publike na Zapadu.
Na snimku koji traje nešto više od 22 minuta narator na engleskom jeziku govori o istoriji Balkana i muslimanskih zajednica u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, Makedoniji, Albaniji i drugim zemljama u regionu. Korišćeni su i arhivski materijali.
Prikazani su pripadnici Islamske države koji su došli sa Balkana. Nekoliko boraca iz balkanskih zemalja pozivaju ostale muslimane da odu u Irak i Siriju, „gdje mogu dostojanstveno i bezbjedno da žive sa svojim porodicama“.
Među identifikovanim islamistima su Abu Bilkis, poznat pod nadimkom Al Albani i Abu Mukatil, ili Al Kosovo, kao i Abu Muhamed el Bosni.
„Mnogi od vas žale se da ne mogu da puste bradu ili da nose nikab. Sada je vaša šansa, učinite hidžru (iseljenje)“, poručio je jedan od boraca, Abu Muhamed el Bosni.
Poručio je gledaocima da „vrate film unazad, u posljednji rat u BiH“.
Kao i u drugim propagandnim snimcima, džihadisti su onima koji ne mogu da emigriraju poručili da pokrenu napade protiv „diktatora na Kosovu, u Makedoniji, Albaniji“, kao i na njihove vojske, prenosi B92.
„Postavljajte eksploziv ispod njihovih automobila i kuća. Uzmite otrov i sipajte im u jelo ili piće… Ubijajte ih na svakom mjestu i gdje god stignete“, poručili su džihadisti.
Ovaj snimak je znatno bolje produkcijski urađen od desetina prethodnih propagandnih materijala, koji su u prethodnih dvadesetak godina bili namijenjeni balkanskim islamistima.
Секу-Туре, нема помирења на овим просторима без пуне истине. Нема помирења док не признате да сте измислили геноцид у Сребреници, док не признате да сте починили геноцид у Братунцу и Сарајеву, док не признате да сте побили хиљаде Срба у логору Челебићи, док не признате да сте рокнули гранату на пијацу Маркале… Помирење се Секу-Туре не може градити на вашим лажима.
Upravo vi ste ti koji nemate nikakve savjesti, dovoljno je znati činjenicu da nema nikoga među vama ko bi posumnjao, a kamo li osudio zločine Orića, Halilovića, Drekovića, kao i raznih kriminalaca, zlikovaca i bjelosvjetskih bitangi kao što su Ćelo, Cacan, Juka i ostali! Isto je i sa Albancima, za sve njih su Tači, Haradinaj, Ljimaj i ostali ološ „nacionalni heroji“!
Па господине Лазански зашто се чудите како је цифра од 1500 убијених муслимана заробљених под оружјем нарасла на 7000.У ту цифру су убачени и погинули муслимани у пробоју ка Тузли.Сам Амор Машовић је признао да неколико стотина муслимана са тог списка су живи и у бирачким списковима или у иностранству .А онда су почели у Поточаре да сахрањују погинуле из цијеле источне Босне и то од 1992.Злочин је почињен без обзира на то што је из освете,бројка од 1500 мртвих није мала.Али правна квалифакиција геноцида указује да је овдје почињен РАТНИ ЗЛОЧИН.Дакле нису убијани цивили, жене и дјеца . Мада међу убијеним има и окорјелих злочинаца није у традицији Српског војника да убија заробљенике.
Ovo uporno negiranje , izvrtanje i omalovažavanje genocida i pravdanje raznoraznim razlozima kao „bila je u pitanju osveta“ ili strijeljali smo „samo!“ 1500 muslimana a oni pobili 3500 Srba i, i… E pa nema i! Potrebno je da svjetska organizacija učini nešto da bi svi eventualni budući genocidaši makar približno znali da je to zločin nad zločinima i da ga kažnjava cio svijet! Najbolji dokaz da taj zločin nije slučajan što se svakim danom i dan danas veličaju glavni i odgovorni izvršioci a oni pokušavaju da umanje i omalovaže svoje zločine!
СЕКУРЕТЕ
Islamska država prijeti i zove Balkance: Dođite u Irak i Siriju ili ubijajte tu
Na snimku koji traje nešto više od 22 minuta narator na engleskom jeziku govori o istoriji Balkana i muslimanskih zajednica u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, Makedoniji, Albaniji i drugim zemljama u regionu. Korišćeni su i arhivski materijali
Video-snimak, pod nazivom „Čast je u džihadu, poruka Balkancima“, objavio je El Hadžat medija centar, propagandni centar formiran kako bi poruke islamista doprle do publike na Zapadu.
Na snimku koji traje nešto više od 22 minuta narator na engleskom jeziku govori o istoriji Balkana i muslimanskih zajednica u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, Makedoniji, Albaniji i drugim zemljama u regionu. Korišćeni su i arhivski materijali.
Prikazani su pripadnici Islamske države koji su došli sa Balkana. Nekoliko boraca iz balkanskih zemalja pozivaju ostale muslimane da odu u Irak i Siriju, „gdje mogu dostojanstveno i bezbjedno da žive sa svojim porodicama“.
Među identifikovanim islamistima su Abu Bilkis, poznat pod nadimkom Al Albani i Abu Mukatil, ili Al Kosovo, kao i Abu Muhamed el Bosni.
„Mnogi od vas žale se da ne mogu da puste bradu ili da nose nikab. Sada je vaša šansa, učinite hidžru (iseljenje)“, poručio je jedan od boraca, Abu Muhamed el Bosni.
Poručio je gledaocima da „vrate film unazad, u posljednji rat u BiH“.
Kao i u drugim propagandnim snimcima, džihadisti su onima koji ne mogu da emigriraju poručili da pokrenu napade protiv „diktatora na Kosovu, u Makedoniji, Albaniji“, kao i na njihove vojske, prenosi B92.
„Postavljajte eksploziv ispod njihovih automobila i kuća. Uzmite otrov i sipajte im u jelo ili piće… Ubijajte ih na svakom mjestu i gdje god stignete“, poručili su džihadisti.
Ovaj snimak je znatno bolje produkcijski urađen od desetina prethodnih propagandnih materijala, koji su u prethodnih dvadesetak godina bili namijenjeni balkanskim islamistima.