Безакоње и хаос у црногорској АНБ

Пише: Отац Јован Пламенац

Судски процес Перуничићу и Павићевићу бјелодано указује на незаконити рад АНБ за потребе ДПС, који се првенствено огледа у обрачуну са њеним политичким противницима, али и противницима државном криминалу. АНБ је легло безакоња под заштитом ДПС. Ова заштита успостављана је постављањем Партији оданих кадрова у безбједносним службама, али и у правосуђу

Припадници специјалног одјељења Управе црногорске полиције (СПО) 21. октобра 2021. године ухапсили су бившег директора Агенције за националну безбједност Дејана Перуничића. Повод овом хапшењу био је прислушни уређај пронађен у канцеларији главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, сада притвореног у затвору у Спужу.

Перуничић је готово читав радни вијек провео у АНБ. На захтјев државног врха, 2014. године враћен је из пензије у Агенцију и постављен за њеног координатора. Наредне године је постављен за вршиоца дужности директора, а након истека рока од пола године, на предлог председника Владе Мила Ђукановића, именован је за њеног директора. Средином децембра 2020. године, након смјене власти у Црној Гори, смијењен је са ове дужности. За новог директора АНБ именован је Дејан Вукшић, који је убрзо поднио кривичну пријаву против Перуничића због противзаконитог прислушкивања.

По тој пријави, Перуничићу и бившем агенту АНБ Срђи Павићевићу у мају 2021. године отпочео је судски процес због незаконитог снимања и праћења више особа: политичара, новинара, свештеника…

Против Дејана Перуничића поднијето је и потврђено више оптужница. Крајем прошле године, на захтјев Перуничићевог адвоката Беговића, обједињени су предмети за незаконита праћења и прислушкивања од децембра 2019. до августа 2020. године (у вријеме знаменитих литија), семинара Демократског фронта у хотелу Палас у Петровцу у јулу 2020. године и бившег главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића и за до тада невиђено медијско блаћење више од 200 црногорских грађана на порталу Удар, ад хоц основаном уочи парламентарних избора у августу 2020. године.

Овај судски процес је тако, поред посљедица по незаконито праћене и прислушкиване људе, отворио и суштинско питање контроле примјене мјера тајног надзора.

Аргументи – недоступни

У судски процес против Перуничића и Павићевића укључен сам на позив Специјалног државног тужилаштва као свједок-оштећени, као један од оних чији су телефонски разговори незаконито прислушкивани у Агенцији за националну безбједност.

Након што сам позван у Виши суд на рочиште 5. новембра прошле године, ВД предсједници Врховног суда Црне Горе Весни Вучковић упутио сам допис којим сам затражио да ми се омогући увид у мој предмет у АНБ, због којег сам и позван као свједок-оштећени, и да суђење буде отворено за медије.

Аргументи за наше свједочење нијесу нам били доступни, јер су и даље у Агенцији за националну безбједност били иза браве „тајно“. „Уколико Суд не омогуће нама свједоцима-оштећенима да дођемо до својих аргумената, наше свједочење биће ‘са љепљивом траком на устима’“, написао сам ВД Предсједници Врховног суда.

„Смисао овог процеса“ – написао сам у овом допису – „не видим у кажњавању службеника Агенције за националну безбједност, од налогодаваца до оперативаца, који су вршили, и врше, својеврсно насиље над грађанима Црне Горе које политички режим означава својим противницима (у које су и мене уврстили) подривајући њихову социјалну и личносну слободу – ради кажњавања; не видим га у кажњавању које је само себи сврха. Не видим га у његовој пуноћи ни у правичној сатисфакцији жртвама незаконитог рада Агенције за националну безбједност. Пун смисао овог процеса видим у извлачењу на свјетлост незаконитог праћења грађана из дубине мрака праксе Агенције за националну безбједност, правног сљедбеника Службе државне безбједности чије је службенике, архиву, опрему, средства и предмете, али и методе рада преузела, како би она била прекинута. (…) Смислености овог судског процеса на начин како сам навео, изузетно би допринијела његова отвореност јавности.“

ВД Предсједница Врховног суда је одбила мој захтјев.

Да овај судски процес буде отворен за јавност, затражио је и адвокат Никола Ангеловски. ВД Предсједница Врховног суда је одбила је и његов захтјев.

Врховни суд је изашао из ВД стања именовањем Валентине Павличић за његову предсједницу. Она је била заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права од септембра 2015. до фебруара 2024. године. Изабрана је у деветом покушају, након захтјева Европска комисија. Њена претходница на том положају у пуном мандату, у чак три мандата (противзаконито), била је Весна Меденица, којој се сада суди по више оптужби и која је била у притвору у Спужу. Валентина Павличић слови за кадар Весне Меденице. Била је лобиста ДПС у Стразбуру у промотор Закона и вјероисповијести којим је било предвиђено отимање имовине Српске православне цркве у Црној Гори, и потом борац против усвајања Темељног уговора којим је регулисан однос СПЦ и Државе.

Адвокат Никола Ангеловски је, 10. децембра 2024. године, заступајући мене и Милету Павићевића, и од предсједнице Врховног суда Валентине Павличић затражио да се суђење Перуничићу и Павићевићу отвори за јавност и да се омогући телевизијски пренос уживо. Она је његов захтјев одбила као неоснован.

На рочишту 17. јануара ове године свједочила је актуелна конзулка Црне Горе у Србији Невенка Ћировић. У вријеме када су је у АНБ прислушкивали била је новинарка РТЦГ. Њен заступник је адвокат Владан С. Бојић. По окончању рочишта он је за медије резигнирано казао:
„Отварање предметног поступка јесте антологијских историјских размјера са аспекта улога и атрибута који су пратиле све наше судбоносне ОЗНЕ, УДБЕ, односно службе државне безбједности, али се кроз јадну тужилачку истрагу све више преображавало у фарсу. И то јесте данас овако: споља уредан и фин формални поступак а изнутра суштински – најобичнија фарса.“ Главни претрес је проглашен тајним да се не би „одале чувене у свијету безбједносних служби патентиране методе нашега софистицираног црногорског шпијања“. И то шпијање кога? „Унутрашњег непријатеља“ који другачије мисли и говори: свештеника, монаха, новинара, политичких опонената…

Рад портала Удар

Уочи парламентарних избора 2020. године на црногорској медијској сцени се, попут комете, појавио портал Удар. Бљеснуо је, преко 200 противника режима Мила Ђукановића бомбасто облатио као сараднике србијанске безбједносне службе БИА и на дан избора, када је постало јасно да је тај режим поражен – угасио се. Иако је то била законска обавеза, није био уписан у евиденцију медија коју води Министарство културе и медија, нијесу му били нити су до данас познати власници његовог домена нити ко је радио на њему.

Адвокат Никола Ангеловски поднио је тужбу против Државе, јер Министарство културе и медија није заштитило црногорске грађане од криминалног рада портала Удар. Прво је поднио тужбу против Државе Црне Горе у Основном суду у Подгорици због повреде части и угледа заступајући Подгоричанина Влада Булатовића, бившег војног службеника. Тај спор првостепено је ријешен у корист Булатовића и Виши суд је ову одлуку потврдио. Од тражених 20.000 евра одштете, суд је правоснажно донио одлуку за одштету од 3.000 евра.

Ангеловски је у међувремену поднио више тужби против Државе заступајући оштећене противзаконитим радом портала Удар, међу којима и моју. У свим овим случајевима је, очито по аутоматизму, у суду у Подгорици а мени у Бару, изречена иста пресуда: Држава је крива и дужна је да жртвама портала Удар исплати одштету од 3.000 евра. Једино је епископу будимљанско-никшићком Методију у Основом суду у Никшићи изречена одштета од 10.000 евра. Ови процеси сада су на Вишем суду.

Законски заступник Црне Горе Заштитник имовинско правних интереса, канцеларија у Котору, 13. јануара ове године је Основном суду у Бару (за Виши суд у Подгорици) доставио жалбу на његову пресуду по мојој тужби против Државе са предлогом да укине првостепену пресуду и врати је Основном суду на поновно суђење или да је одбије као неосновану, „а тужиоца обавеже да туженој накнади (!) трошкове првостепеног поступка увећане за састав жалбе по АТ-у“. Дакле, да ја платим што ме је фантомски портал Удар, под заштитом Државе, облатио као шпијуна БИА. У црногорским режимским медијима подоста пута сам био на сличан начин оклеветан, али ово је први пут да неко тражи да то буде на мој рачун.

На ванредној конференцији за медије, којој је тема била веза бившег руководства Агенције за националну безбједност и портала Удар, 2021. године, тадашњи потпредсједник Владе Дритан Абазовић, и сам оптужен на овом порталу за шпијунажу, рекао је: „Желим јавно да оптужим бившег директора АНБ Дејана Перуничића да је налогодавац свих тих злоупотреба“, а бивши директор Агенције за националну безбједност Дејан Вукшић је на А телевизији изјавио: „Дошао сам до свих релевантних података и доказа које сам прослиједио такође Специјалном тужилаштву, конкретно везано за портал Удар који, по мени, најдиректније упућују која су лица у томе учествовала“ и на питање да ли су то припадници АНБ потврдно је одговорио. Њега је Влада на положају директора АНБ 5. маја 2022. године замијенила, у ВД стању, бившим званичним лобистом НАТО у Црној Гори Савом Кентером.

Адвокат Никола Ангеловски је, за све нас које заступа у судском процесу против Државе, Агенцији за националну безбједност у предмету „Удар“ послао упит да ли су од њене стране предузимане мјере прикупљања података за сваког од нас појединачно, да ли Агенција води евиденцију наших личних података и да нам се, уколико постоје, документа о прикупљеним подацима ставе на увид.

У одговору који је потписао директор Борис Милић каже се да АНБ „није предузимала мјере прикупљања података“ о овим људима. То пише у одговору свима осим Владици Методију и мени. У одговору нама двојици пише:

„У поступку по наведеном захтјеву утврђено је да би удовољавање истом могло отежати или онемогућити извршење одређених послова из надлежности Агенције те, позивајући се на Закон о Агенцији за националну безбједност, „Агенција није дужна да поступи у складу са ставом 2 наведеног члана“.

Очито, владика Методије и ја и даље смо под тајним надзором АНБ, не знамо да ли и даље противзаконитим, или је у међувремену ово институционално шпијање нас двојице озакоњено.

„Понуду адвоката Ангеловског да поднесем тужбу против Државе због клевета на порталу Удар прихватио сам не зато да бих наплатио повреду моје части, јер нематеријално није могуће измјерити материјалним, како ни вагом ни метром тако ни сумом новца, него да својим примјером покажем да безакоње државних органа може бити санкционисано и охрабрим друге да се одупру институционалном насиљу – прихватио сам је као васпитну мјеру Држави“, написао сам на мом фејсбук профилу.

Судски поступак против Државе поводом безакоња портала Удар вођен је у парничном поступку до новембра 2024. године. Кривични списи које смо тражили и адвокат и ја од Врховног суда нијесу нам достављени (јер су означени ознаком „тајно“) и спојени су са остала три кривична поступка против Перуничића и Павићевића пред Вишим судом у Подгорици. Ускоро је Виши суд свједоцима-оштећенима и њиховим адвокатима доставио материјал Агенције за националну безбједност сачињен незаконитим праћењем и прислушкивањем од децембра 2019. до августа 2020. године.

Легло безакоња

Судски процес Перуничићу и Павићевићу бјелодано указује на незаконити рад АНБ за потребе ДПС, који се првенствено огледа у обрачуну са њеним политичким противницима, али и противницима државном криминалу. АНБ је легло безакоња под заштитом ДПС. Ова заштита успостављана је постављањем Партији оданих кадрова у безбједносним службама али и у правосуђу. Отуда и перцепција адвоката Бојића: „Споља уредан и фин формални поступак а изнутра суштински – најобичнија фарса“. И у АНБ и у правосуђу, првенствено Тужилачком и Судском савјету и даље су ушанчени кадрови ДПС. Иако је 2020. године на парламентарним изборима ДПС поражена, она је и даље инволвирана и у извршну власт.

Њемачка је прва европска држава која је уредила питање отварања тајних досијеа безбједносне службе Источне Њемачке Штази. Спровела је лустрацију њених тајних досијеа и грађанима који су од ње пострадали пружила је праведну сатисфакцију. На сличан начин ово питање ријешили су Чешка, Пољска и друге бивше комунистичке државе које су примљене у ЕУ. Један од главних услова за пријем у Европску унију био им је управо отварање досијеа тајних служби. То је услов и Црној Гори.

Наредни директор АНБ у пуном капацитету након Вукшића био је Борис Милић. Њега је Влада 12. децембра прошле године на поноћној телефонској сједници, на предлог предсједника Милојка Спајића, разријешила те функције и на његово мјесто, у ВД стању, поставила предузетника из Будве Ивицу Јановића. Портал РТЦГ је објавио да је Јановић завршио Вишу поморску школу, смјер Лучко транспортног менаџмента Факултета за поморство Котор, да је био официр Пловидбене страже на италијанској компанији МСЦ, да је од 2007. године власник приватне фирме Ла Боттега, да је заступник више италијанских фирми за Црну Гору, да је од 2018. године и у туризму, да је власник виле „Л Палаце“.

Вијести су објавиле да је нови шеф црногорске тајне полиције сувласник компаније „Гвардиа“ коју је 2006. године основао са безбједносно интересантним лицем Матом Бошковићем. Из Владе нијесу одговорили да ли је Јановић прошао безбједносне провјере с обзиром да је сувласник компаније са особом која је у полицијским евиденцијама заведена као припадник шкаљарског клана.

Јановић је приватни предузетник без дана стажа у безбједносном сектору.

Из кабинета предсједника државе Јакова Милатовића указали су да Закон о АНБ предвиђа да послови националне безбједности, који између осталог укључују и заштиту Уставом утврђеног правног поретка, независности, суверенитета и безбједности Црне Горе не смију бити препуштени лицима која су држављани страних држава.

Јановић је оћутао питање Вијести да ли је, осим црногорског, донедавно имао и хрватско држављанство? Ово питање оћутало је и Министарство унутарњих послова Хрватске.

Посматрачи мог приватног живота

Барем ми Црногорци волимо да се хвалимо да нас прислушкује тајна полиција, особито када не знамо да ли нас заиста прислушкује. Тако дајемо себи на важности. Али, ето, видимо да бива и да нас прислушкује. Да нас и те како прислушкује.

И одраније, а сада и документовано, ја ЗНАМ да ме прислушкују у тајној полицији. Знам и да то раде од друге половине 80-тих. Дакле, дуже од пола мог живота. Све то вријеме они су посматрачи мог приватног живота. То су људи који ме посматрају из мрака, док сам под њиховим рефлекторима. Они мене познају, ја њих не. Знам што раде, али не познајем их.

Прислушкујући моје телефонске разговоре не прислушкују само мене. Прислушкују и оне са којима путем телефона разговарам. Они упадају у мој приватни живот, али преко мене и у приватне животе оних који са мном путем телефона воде приватне разговоре, или ми шаљу приватне поруке.

За Државу, очито, то није важно. Али за све нас који смо жртве овог безакоња и хаоса у Агенцији за нациоалну безбједност и те како јесте.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: