Безбједносну провјеру адмирала Самарџића спровела непостојећа служба?

Још један „гаф“ у режији бившег Начелника Генералштаба Војске Црне Горе.

Наиме, полемишући са новинаром „Вијести“ Синишом Луковићем, адмирал у пензији Драган Самарџић, истиче да је 2008. године, када је требало да постане Начелник Генералштаба, „провјерен“ кроз директну комуникацију „тадашњих шефова војно-обавјештајних служби Божидара Лакића с црногорске стране и генерала Гордана Чачића с хрватске“.

Ову информацију адмирал Самарџић „зачињава“ следећом опаском: „Коме то смета моје писање на Твитеру…?“, алудирајући тако да се против њега сто пута „провјереног“ и „безбједносно беспрекорног“, заправо, води само неоснована хајка.

Међутим, наводи адмирала Самарџића су, у најмању руку, сумњиви, јер 2008. године, када је он постао НГШ, према нашим подацима, у Војсци Црне Горе није постојала војно-обавјештајна служба.

Наиме, према Закону о одбрани из 2007, 2009. године обавјештајне и контраобавјештајне послове је вршила Агенција за националну безбједност (АНБ), док су безбједносни послови били организовани у оквиру Одјељења за војно-безбједносне послове Минстарства одбране.

Тек измјенама закона из 2012. године, у Министарству одбране и Војсци Црне Горе се организују војно обавјештајни, контраобавјештајни и безбједносни послови, а надаље, посебним правилницима, организују се и службе.

Између осталог, ријеч је о пословима безбједносних провјера за пријем на рад у служби, што је дефинисано чланом 41.

Дакле, поменути Божо Лакић није у том тренутку био шеф војно-обавјештајне службе, јер она, у том тренутку, просто није ни постојала.

Ко је, заправо, Божо Лакић?

Међутим, оно што је исто тако интересантно, тиче се улоге управо поменутог Божидара Божа Лакића.

Име овог ветерана тајних црногорских служби неријетко је провлачено кроз медије.

Посљедње године свог обавјештајног стажа Лакић је провео у Министарству одбране, на позицијама савјетника министра Бора Вучинића за одбрамбено-безбједносне послове и, претходно, начелника одјељења у Одјељењу за одбрамбено-безбједносне послове, комуникацију и криптозаштиту у истом ресору.

Подсјетимо, улога Лакића, а посебно Сектора за одбрамбено-безбједносне послове Министарства одбране подигла је пуно прашине на политичкој сцени још 2009. године. Опозиција је, тада, оптужила Лакића да незаконито прислушкује грађане, односно да “сакупља податке који нијесу од значаја за одбрану”.

Лакић је постао познат широј јавности када је након почетка процеса у Италији, почело да се одмотава клупко приче око шверца цигарета деведесетих година. Још крајем 1980-их био је министар, а у доба санкција против Југославије – шеф царинарнице у Бару, писали су медији.

У другој половини 1990-их Лакић је био ДБ руководилац за Бар, Будву и Улцињ. До средине 2007. био је шеф АНБ за Подгорицу, а након тога начелник Одјељења за одбрамбено-безбједносне послове Министарства одбране.

Везе Лакића и адмирала Самарџића из тог периода остале су и даље у потпуности неразјашњене.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: