Безбједоносна „култура“ прислушкивања

Пише: Саша Др.Ђуровић

Кад сам у Црној Гори онда ме дјеца обично наговоре да идем на некакве тортиље, они имају неко мјесто гдје су најбоље, па ја одглумим да је то истина иако није, ама није ни тема.

Него, баш те вечери бијаше некакав ДПС скуп тик до „тортиља“ . И господаааааааааар бијаше, реко’„дјецо, можемо ли недје друго… ко ће гледат сад ту гарнитуру џабаша (ни гориво не плаћају ) који ће се сигурно сјатит у поменути ресторан „не него ту, ту су најбоље“ ајд Ок, помислих, појешћемо прије него ли џабаши заврше „сједницу“.

Таман за рођендан, морам части ми поменут Њ.В принцезу Бригите Карађорђевић која се сјетила да ми честита, па ми „пустила“ још београдске Мадригалисте „Многаја љета“ под диригентском палицом Александра Саше Спасића. Ок принцеза Бригита, племенита. „ Ноблес облиге“. И не бих ја то апосторфирао, јер за разлику од медиокритетских хвалисаваца који би порасли макар 1цм само кад би прошли поред једне аутентичне принцезе мени то не значи ништа, значи ми људскост,образовање и пажња, а она је у посједу свега тога.

Она као антипод. Мада, у оваквом региону се и непоштује поменуто, па ни краљеви нити принцезе, поштују се дрипци, глупост, бахатост и примитивизам, а онда се „рече“ „ крааааааааааљу“ и „легеееееееееееееендо“. На дјелу је терор просјека, неписмених и медиокритета. Него, шта се дешава? Таман ми заложили кад, нагрнула ДПС „свита“. Огладњели они, а гладни иначе, од толиког састанчења. Колико ли је само требало закључака донијет, и колико је само требало уста држат отвореним кад се обратио господаааааааар!? И онда, од толико столова један кадровик засједе тик до нашег. Знам га из школе, моја генерација, такав ми ни тад није могао бит друг, бијаше тад још комитетљија.

Са 17 година он је имао макар 40, озбиљан, зачешљан. И изгубио бих га ја потпуно из вида него, видјех га скоро преко сателита на РТЦГ, видјех како држи кишобран господару, а онда и неким министрима и сл. Дакле, држач је кишобрана алифина „вајдица“, зна зашто је у служби режима. Да му надређени не „наладе“! Јер, што би онда са државом!? Држи кишобран да му не покисне власт! Причам с дјецом вели Вук „ тата, овај слуша шта причамо..“ Реко’ знам сине, то му је посао… него види ти кога су они послали да слуша тату.. држача кишобрана, умјесто да су послали макар неког из самог врха власти, неког верзираног, а има их, има их у само чело државе! И видиш сине, као тата неки фактор, а тата обичан чојек, из сусједства“ насмијаше се дјеца .. замисли само, послали држача кишобрана да слуша шта тата прича.. Ајде да му помогнемо да заради плату, нема смисла“.

Узех телефон, зовем Даницу моју честиту „Е мајко, види ово, треба ми једно 50 евра, цента ти немам па да ми позајмис“. Ок. Вели Вук „тата, ајде још,ово је као виц, онај све слуша, разрогачио очи“.

Сад ћемо још да се забављамо мало. Зовнух једног познаника из ДПС-а, причам гласно да прислушкивач чује лијепо. Разумијем да ми слушате телефон и све то, знам знам… већ си ми рекао да је то „ствар безбједоносне „културе“, али ваљда знаш да је то некултура, а и да није паметно… али Ок, прихватимо ту некултуру као културу, али ђе ми посласте ову будалу да слуша шта причам, овог што држи кишобран, поражавајуће пријатељу… обрука ме пред дјецом … слуша ме држач кишобрана … умјесто да ономе пексинову купите какве „букагијице“, а не да вам у „лаганој летњој обући“ држи банак..и легитимитет…“.

Гледам крајичком ока, држач кишобрана се унервозио .. запалио цигар већ, па наставих „Дилетантски друже, или да сте послали неког анонимуса који, као, чита новине, са рупом по средини истих и кишобраном поред, ви послали држача кишобрана.. Ма срамота друже, ево ме дјеца дигоше на српдњу.. Мијењај овога, убацај неког с клупе, имате их много. И поздрави „Фортуну“,  рекох. Зна он ко је „Фортуна“, држач кишобрана наравно да не зна. Али, рећи ће он гдје треба кога сам поздравио, па ће бит занимљиво.

Узврпољио се држач кишобрана, зацрвенио се, срећа па му дође један колега, а и ми поједосмо те тортиље па поздравих то друштво … „мртвих песника“ бих написао да ту би ичега од поезије, од елементарне умјетности. Но бијаху то само аутентични представници пјесмарица са посела и гајкања. Не зна то ни за десетерац, епска је то поезија „ лелечу Турци, кукају буле, ој леле леле, ено га Вуле“. „Ако не знаш ђе је пакао питај умјетника, ако нема умјетника онда си у паклу.“ Ко су умјетници у ЦГ? Цг је пак’о? За паметнога и вриједнога, а поштенога притом, јес. За слуге и пестокупљевину је Елдорадо! Е онда је ујаргала маса са сједнице, онако сви скупа, ђутуре. Одувјек тврдим да онај ко осећа јаку повезаност са стадом посједује једну од особина овце.

Па онда кад их видјех сјетих се и Радомира Константиновића „У свету паланке важније је добро се држати устаљеног обичаја него бити личност“.  Факат. Не би ту личности. Био је то колективитет медиокритета! И сви бијаху са некаквим машнама на ревер. Па онда неко не скида да се зна ко је, неко склонио (има их, ето, и тамо који знају за стид) неко миче стидљиво, неко на брзину а обазриво да га не види ко, може прошпијат оном надређеном а онда проблеми. Елем, не бих се бавио таквим профилима, ни на нивоу хумореске, поготово овим који су одвајкада знани као „жбири“ да они нијесу фундамент овакве политике. Сјетим се Платона „Једна од последица неучествовања у јавном животу је та да вас на крају воде много гори од вас“ Платон 4 вијек п.н.е.

А треба вјероват паметним људима. Па је бављење „јавним животом“ Ок, менталне хигијене ради, а и одраз је карактера.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: