Безбожник би да реформише Цркву!
1 min read
Мираш и Мило; фото: srbijadanas.com
Пише: Донко Ракочевић
Предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, ући ће у историју као први атеиста који би да реформише Цркву. Наиме, он ће, како је најавио синоћ у емисији „Жива истина“ на ТВЦГ, наредних година бити посвећен формирању „Православне цркве Црне Горе“, нудећи и Митрополији црногорско-приморској да учествује у том његовом пројекту.
И то није једини нонсенс који је синоћ истакао. Било их је сијасет. Буквално у свакој реченици која се тицала вјерског питања у Црној Гори. По његовом мишљењу, у то се питање не разумију вјерници Митрополије црногорско-приморске! Но, он не губи наду, када их он еманципује за неколико година („требало нам је времена и за еманципацију по питању суверености Црне Горе“), доћи ће до стварања „Цркве која ће отворити врата свим вјерницима“.
Прво, лаж је да постојећа Црква (СПЦ) било коме затвара врата (у Острог долазе чак и муслимани); а друго – трагикомично је да декларисани безбожник, по вјерском питању, еманципује вјерујући народ, сем ако неће да прави неку безбожничку цркву, а онда то и није црква, него секта!
Чињеницу да је Митрополија црногорско-приморска (СПЦ) најпопуларнија институција у Црној Гори, по свим анкетама (то чак и Дарко Шуковић устврди), Мило Ђукановић објасни богобојажљивошћу и недостатком избора. Па, зар не могу грађани у тим анкетама да изаберу Мирашеву „цркву“! Очигледно да и он не сматра Мирашеву НВО – црквом, па у помоћ позива митрополита Амфилохија.
Овог „стручњака“ за црквено питање треба питати да ли ће његова „Православна црква Црне Горе“ славити утемељивача православља на овим просторима – Светог Саву, с обзиром да га је прогласио за највећег непријатеља Црне Горе, односно светосавље за највећи црногорски проблем. Шта ће са 14 храмова који су посвећени највећем српском светитељу, подигнутих од 13. од 18 вијека? Шта ће са иконостасима у свим црквама, на којим се налази Свети Сава? Шта ће са Михољском Превлаком која чува успомену на Савино формирање прве епископије на простору данашње Црне Горе, а што се десило 1219. године, када Црне Горе није ни било?
„У потпуности ћемо утемељити државни, културни, национални и вјерски идентитет Црне Горе и Црногораца; преостао нам је тај последњи корак…“, каже Ђукановић. По њему, све мора бити у функцији државе, па чак и Црква, о грађанима да не говоримо – основна сврха нашег постојања је да подупиремо његов државни пројекат. Све мора бити под тоталном државном контролом, иако Устав Црне Горе прописује одвојеност Цркве од државе.
Ђукановић, као безбожник, не може да схвати да Црква није државна институција, већ богочовјечански организам; да може припадати само Богу и вјерујућим људима, а никако безбожницима, понајмање држави, јер би онда предсједник државе био – глава цркве! Свето писмо каже да је глава Цркве – Исус Христ, а удови смо ми сви вјерујући. Стога Црква функционише не као организација, него као организам, а то значи да је живи организам који живи и дјелује, те врши своје послање у тзв. коинонији, тј. у заједништву.
Црква не постоји због државе, већ због њених вјерника, као што ни грађани не постоје због државе, већ држава постоји због грађана. Мило Ђукановић је ту све окренуо наопачке, као што се Ђаво појављује наопачке. И од њега се, као и од Ђавола, треба бранити Крстом и молитвом.
Извор: Седмица
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
…Nijesam vjerovao da poslije svega može da me zapanji! Naivan ja!
Nadmašio je sebe u Živoj neistini, đe je istinit bio samo studijski mobilijar. Koji se i on bio postideo “ bogugodnog “ razgovora dva bestidnika koji su utrkivali koji će više da sablazni i zasjeni prostotu onoga preko puta čarobne kutije i da ga onako usput steriliše, mozak da mu ispere, obujamnim kurikulumom crnogorske tisućljetne povijesti!?? … Dva klovna na vašarištu ljudske gluposti i ketmanske prepotencije!
Uz sve to emisijom je odisao skoro pa svečarski ton Gospodara najljepše Planine koji je pučanstvu, ako ne u potpunosti otkrio, a onda makar nagovjestio svoj “ uzvišeni i sveti životni zadatak“ : da ugasi SPC i kanonizuje “ državnu crnogorsku“ crkvu, još i da protjera Srbe “ preko Drine“!
Kako se to samo po sebi podrazumjeva. Jer, što će uopšte Srbi u srpskoj Crnoj Gori koja to više nije, kako bi neki uštivniji i pametniji narod sam dragovoljno napuštio svoja vjekovna ognjišta, pa on ne bi ni morao da se poteže i da ih ćera, kada već sami neće kao ljudi da odu!? Da kao ljudi u kolonama isjele!? E, kad to obrši onda će saglam pročišćene i izabrane Novocrnogorce da vrne “ predačkoj katoličkoj vjeri“, to istina nije rekao, ali se valjda i to podrazumjeva, kada se već i sve drugo podrazumjeva. Pa on iz samo tog razloga nije trošio riječi na nešto što svi znamo, a tajimo se da ne znamo!
Što će sve to zajedno uz taj dokopati „vjerski identitet Montenegrina“, koji im samo on fali, kako su svu drugu identifikacije već pribrali, biti kruna novog starog identiteta koji su Crnogorcima koji sve jesu samo Srbi nijesu, još onda ih pokrali prokleti Vlasi koji su krivi za sve što je bilo i za sve što nije, još i za sve one što će tek da bude!
… Nadasve ubjedljiv on, logoreičan, mudroslovan, još nam je i više kazao gestovnim jezikom, umno kolutajući očima koje odišu nepojamnom dubinom mudraca! Prefinjenim onim grimasama koje su njegovoj fiziognomiji davali gotovo svetački oreol, Nečastivom iz Katunske koga će jednoga daljnjeg dana, pu, pu, tek na kraju istorije, da mumificiraju i pohrane gore visoko uz Blaženu Ozanu, namjesto vladike našeg koga su iz grobnice proćerali preteče njegove!
… Još uvek živ, a već u vrhove Milaš katunski, među besmrtnike on! Takav pred živoistinitim Šukovićem, pastvom montenegrinskom i nama koji to nijesmo, koji smo slučajem Srbi, biće na svome a pogrešnom mjestu, na kome, koliko razumijen, i ne bi trebalo da budemo, ma su jame manjkale, a Drugi je rat zamalo prije skončao nego su stigli da nas do zadnjeg zamaknu, Srbe iz nekoć srpske Crne Gore!
Ali život nas uči da nikad i za ništa nije kasno za čovjeka čvrsta u vjeri bilo kojoj i kakvoj … Pa će on takav koji nije vjerujući, ali je svejedno pun vjere, svesrdno da poradi na svemu onome što je preksinoć javno obećao, još i sve ono što nije, ali svakako i to hoće samo ako mu se da!
Neće mu biti teško …
Jer mi smo Srbi, kako se to zna, uvijek spremni za jame i za putovanje “ preko Drine“, svikli mi, nije ni nama teško što se mora!
On takav, a mi ovakvi, eto nas u predvorju pakla, strpljivo čekamo da nas prozovu …
Ne i bez svake nađe, kao davljenik za slamku hvatam se one naše stare, one kletve najgrđe, kako su naši stari , i oni u očajanju, kad izgube svaku nadu, jednako kleli istog nekog ovakvog : Dabogda osilio!!!
Ovaj jeste!
Izviše osilio, kao niko prije njega!
Pa sad ostaje da se u Boga nadamo. Da dobri Bog oposli što ne mogu ljudi, da ne kažem Srbi.
… Sa obe strane obale oni.
Naredeno od Vatikana, ucjena i tacka. Isto kao Ukrajina, samo sto ovdje ne moze proci, Bilo bi haosa, bio bi uzas