Насловна Култура Библијом се у Србији нико није бавио 150 година 

Библијом се у Србији нико није бавио 150 година 

Зато је и не можемо читати на језику који говоримо

1
Библија
Библија

Најпродаванијом књигом свих времена Библијом у Србији се нико није бавио 150 година. Зато је и не можемо читати на језику који говоримо.

Професор Драган Милин је прије девет година одлучио да то промијени и свакодневно, све то вријеме, преводи Библију.

Овај мој посао је при крају и намијењен је прије свега младима“, рекао је професор Богословског факултета у пензији.

Каже да свакодневно већ девет година преводи Библију, а да о „неким проблемима размишља током цијелог живота“.

Што се тиче важности и на предавањима сам говорио. Проучавамо Илијаду и Одисеју, па тако треба и Библију, она је основ културе„, истиче Милин.

1 КОМЕНТАР

  1. 3
    0

    U porodicnoj biblioteci imam nekoliko primeraka Knjige. Na vise jezika. Ali i srpsko, ćirilicno izdanje. Rado ću i buduci primerak pridružiti ostalim.

    „Ali već u prevodu Novog zavjeta Vuk je odstupio i od tog sintetizovanog narodnog jezika, u kojem je bilo sakupljeno ono što je najbolje i najčistije u narodnom govoru. Novi zadatak i novi zahtevi dali su i nova jezička, i stilska rešenja. Vukov jezik u tom prevodu nije čisti jezik sela, „daleko od gradova“. Međutim, opšta osnova je narodna, obrazovanje novih reči je narodno, duh je narodni. Siguran jezički osećaj omogućio je asimilovanje elemenata kojih u narodnom jeziku nije bilo, a da se ne ošteti ‘općenita pravilnost’ njegova“. – Meša Selimovic

    „Imali smo pred sobom dva originalna teksta na grčkom (Tišendorfa i Nestelea), crkvenoslovenski prevod, Vulgatu i moderne prevode na engleskom, francuskom, ruskom, talijanskom, nemačkom i bugarskom. Od svih prevoda našli smo da je crkvenoslovenski prevod najbolji… Pred sobom smo imali četiri srpska prevoda: episkopa Platona Atanackovića, Vuka Karadžića (1847), Luje Bakotića (1933) i Dimitrija Stefanovića (1934). Sravnjujući, našli smo da je Vukov prevod bolji od Stefanovićevog i Bakotićevog. Ne samo to. Nego čitajući uporedo sve strane prevode našli smo da je Vukov prevod bolji nego ruski, francuski, čak i engleski. Ovo je fakat neosporan, i u to se može uveriti svaki naučnik sravnjivanjem. Na osnovu tog saznanja mi smo došli do zaključka da Novi zavet ne treba prevoditi, nego samo Vukov prevod ispraviti. I mi smo ga ispravili tako, da iako se ne može smatrati savršenim, ali je blizu savršenstva i nesumnjivo bolji, i egzegetski i dogmatski jasniji i precizniji od svih prevoda na zapadne evropske jezike, kao i na ruskom“. -Vladika/erudita Nikolaj Velimirovic

    Sinod Srpske pravoslavne crkve je, 1984. godine, formirao Komisiju za prevod Biblije; ona je redigovala Vukov prevod i objavila ga kao „prvi autorizovani prevod Novog zaveta na srpski jezik“. On se danas zvanično koristi za bogoslužbenu upotrebu. (Daničićev prevod Starog zaveta, mada se smatra izvanrednim sa filološkog stanovišta, nije zvanično redigovan od strane pomenute Komisije Sinoda SPC, ali je do daljeg u upotrebi).

    „Дужан сам да признам следећу чињеницу: Вуков превод је, због своје класичне лепоте и одомаћености у народу, од почетка до краја најозбиљније узиман у обзир. У пракси то значи да нови, црквени превод, где год је могуће, остаје лексички и стилски веран Вукову преводу, а где то није могуће, онда бар близак њему, држећи се, између осталог, и ијекавскога наречја нашега језика, наречја на којем је говорио и писао Вук, а које данас својим епским призвуком и патином старине придаје преводу ону особену ‘библијску боју’, ону чар свештене и узвишене лепоте…“ – Vladika Irinej Bulovic

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here