„Биће провјераван и рад судија, држава мора реаговати“

Ковач је појаснио да је притвор мјера за обезбјеђење присуства оптужених у кривичном поступку, и подсјетио да ослобађање из притвора није одлобађање од кривичне одговорности.

„У предметима организованог криминала може доћи до потешкоћа и погледу завршетка тих поступака, имајући у виду да ће се окривљени, уколико су успјели да одугловлаче поступак док су били у притвору, вјероватно ће то радити и на сободи“, сматра Ковач.

Напомиње да се у конкретним предмнетима ради о оптужницама које су подигнуте 2019. или 2020. године, и да је у овим предметима констатован низ објективних разлога који су довели до изостанка пресуда.

„То је доба када се појавио ковид који је узроковао одлагање великог броја поступака и главних претреса. У међувремену смо имали и штрајк адвоката, али и престанак судијске функције за 21 судију. То је само по себи довело до нових одлагања претреса. Не може ово бити одговорност било којег судије, нити одбране или адвоката одбране“, тврди Ковач.

Међутим, како истиче, друга околност која утиче на овако дуго трајање поступка јесте у неспровођењу свих инструмената и свих мјеста која садржи Законик о кривичном поступку.

„Ви имате одређене инструменте у погледу руковођења главним претресом, али које се не спроводе како би требало. Ја сам на сједници Судског савјета иницирао да позовемо предсједника Вишег суда, гдје ћемо разговрати о овој ситуацији“, наводи Ковач, уз напомену ће та сједница бити одржана 20. септембра.

Истиче да је јасно да није ријеч само о објективним проблемима, већ и пропустима неких судија и неких вијећа која, како тврди, на прави начин не примјењују процесна овлашћења која су им на располагању.

„Дошло је до смјене генерација, можда се нијесу све судије снашле и ушле су комплексне предмете и треба на прави начин сагледати ситуацију и видјети на који начин прићи проблему“, рекао је Ковач.

Подцртао је да разумије забринутост јавности, али да излазак из притвора не значи ослобађање кривичне одговорности.

„Примјетно је опадње криминалних ликвидација, немамо их више у оном броју као раније. Постоји одређени помак и вјерујем да преузимају одређене мјере у контексту праћења безбједносно-интересантних лица и да безбједност грађана неће бити угрожена“, казао је Ковач.

Наводи да су свјесни свих аномалија у правосуђу, али не постоји инстант рјешење.

„Не можете сада и одмах постићи највиши степен правде. То је процес. Ми ћемо разговарати са предсједником Вишег суда, да видимо шта је потребно. Да видимо треба ли оснажити вијеће Вишег суда, једноставно морамо дјеловати ад хоц и плански како би се напавио систем“, рекао је министар правде у емисији „Наглас“.

Нагласио је да су у Влади усвојили измјене закона, којима се шири дисциплинска одговорност судија и ствара простор да се укаже на пропусте судија. На потезу је, каже, парламент.

Адвокат и бивши предсједник Адвокатске коморе Здравко Беговић сагласан је да су оваквој ситуацији допринијели објективни разлози, али да има и одговорности судија за истрагу, који супротно пракси Европског суда не одређују кућни притвор, нити прихватају јемство као мјеру обезбјеђивања оптуженог током поступка.

„Објективни разлози постоје дијелом, јер је шест судија у специјалном вијећу Вишег суда мало. Предмети су и чињенично и правно компликовани, и није нимало лако бити актер свих тих поступака. Треба оснажити судије, и додијелити им стручне сараднике који ће им помоћи“, казао је Беговић.

Он је навео да судије за истрагу на предлог тужиоца олако одређују притвор.

„Тај притвор траје исувише дуго и не примјењују се алтернативне мјере које су замјена за притвор. Ми имамо квалитетну замјену за притвор, али судија за истрагу је ријетко кад спреман да лицу одреди мјеру обавезног боравка у кући, или да на предлог странака прихвати јемство као гаранцију да ће се окривљени јављати на сваки позов суда. Ја стално понављам да треба дати шансу алтернативним мјерама, а притвор одредити само у изузетним ситуацијама“, казао је Беговић који се запитао и како је могуће да се институт јемства у Вишем суду скоро уопште ни не примјењује.

Указао је и на проблем просторних капацитета у ЗИКС-у, и нагласио да сваки нови притворени ствара додатни хаос.

Дјелимично рјешење проблема види у оснаживању рада специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици.

„Али до овога не би дошло да се води рачуна да се притвор одређује сходно пракси Европског суда за људска права, и остали институти нијесу довољно афирмисани. И неко ко ће мудар ће имати на уму ову поруку. Највише нас мори да су притвори изгубили праву мјеру, да трају неосновано дуго“, казао је Беговић. ,

Наводи и да је адвокат Марко Радовић предложио да се кућни притвор урачунава у казну, а то може да послужи онима који имају добру намјеру.

Истраживачки новинар Марко Вешовић, који се годинама бави темама организованог криминала и судских поступака, истакао је да би у свакој озбиљној држави сама спознаја да око 1000 људи који су оптужени за најтежа кривична дјела представљала позив за узбуну.

„Ако држава нема услова да им обезбиједи притворе, нека се снађе, свакако постоји идеја о затвору у Мојковцу“, казао је Вешовић.

Оцјењује да уколико се сва осумњичена лица нађу на слободи, то није добра порука.

„Мислим да то није добра порука, и да држава није посвећена владавини закона“, казао је Вешовић.

Осврнуо се на неријешене случајеве убистава Славољуба Шћекића и Душка Јовановића.

„Губим сваку наду да ће се утврдити шта су радили тужиоци, судије и полицајци у случају убистава Славољуба Шћекића и Душка Јовановића“, истакао је Вешовић.

Он је рекао да је суштина примједби Европске комисије о честој употреби споразума о признању кривице да како сада ствари стоје, доприносе благој казненој политици.