"БиХ не може у ЕУ јер Срби хоће велику Србију"

Бил Клинтон, бивши амерички председник, рекао је приликом церемоније званичног декласификовања око 300 докумената ЦИА о рату у БиХ у Литл Року у Њујорку да БиХ не може у ЕУ зато што Срби још желе велику Србију.

„У Бриселу се одржава састанак да ли БиХ може ући у ЕУ. Сада вероватно не може јер не могу да успоставе националне институције које би им омогућиле пуноправно чланство зато што Срби и даље желе да се прикључе некој великој Србији“, рекао је Клинтон.

Клинтон је истакао да се залагао за подизање ембарга на увоз оружја Бошњацима и Хрватима који, за разлику од Срба, нису имали оружје, као и за амерички војни ангажман у БиХ како би било спречено етничко чишћење Бошњака. Према његовим речима, у рату је убијено између 100.000 и 300.000 људи. Међутим, рекао је и да је, захваљујући зони забране лета, затим летовима којима је достављана помоћ и осталим хуманитарним напорима број жртава са „130.000 мртвих 1992. спао на три хиљаде 1994. године“.

Рекао је да ће документи ЦИА који су декласификовани показати да корени рата нису у међуетничкој мржњи, већ у глади за моћи појединих политичара.

„Када будете читали документе, видећете да није истина да су се ти људи увек међусобно мрзили. У Сарајеву су Срби, Бошњаци и Хрвати у миру живели пет векова“, рекао је Клинтон.

Иако је, како је рекао, од почетка желео да се Америка војно супротстави етничком чишћењу Бошњака, то није могло због противљења Европљана.

„Ворен Кристофер је отишао у Европу и рекао им то, а они су му рекли да се врати кући. Они нису имали намеру да нас подрже у томе. Рекли су да су ствари под контролом“, рекао је Клинтон.

Прекретница у рату је била, како је истакао, тренутак кад су Хрвати и Бошњаци изгладили своје размирице, завршили међусобни рат и почели борбу против Срба. У то време је, како је навео, одобрен план ваздушних напада, који је подразумевао два кључа, односно сагласност НАТО-а и УН-а.

Додао је да је рат завршио Дејтонским споразумом после ваздушних удара против Срба након што су у Сребреници убили 7.000 Бошњака и након што су гађали пијацу Маркале у Сарајеву.

Клинтон нема појма за шта се залагао

Пажљиво ишчитавање око 3.000 страница докумената показује неке неконзистентности у Клинтоновом говору. Иако Клинтон тврди да је отпочетка хтио војну интервенцију, али да су то Европљани спречили, у документима се види нешто другачија слика. Тако, на примјер, на једном од првих директорских састанака Клинтонове администрације 5. фебруара 1993. његов саветник за националну безбедност Сенди Бергер тврди да се Клинтон у кампањи залагао за увођење зоне забране лета, енергичнији приступ достављања хуманитарне помоћи и разматрање опције укидања ембарга на оружје БиХ, али не и за војну акцију. На том састанку је потпредседник Ал Гор рекао да би се и он и Клинтон успротивили војној акцији, док је Бергер рекао да је Босна европски проблем, и да они треба војно да интервенишу. Клинтон се распитивао о ситуацији у Сомалији, али није рекао да би подржао војну акцију. Документ од 2. августа 1993, на пример, показује да су Европљани нудили Американцима место команданта УНПРОФОР-а, али то је одбијено.

„Генерално осећање за столом свих саговорника је било да би то било превише мешања САД“, стоји у документу у којем се расправља о ситуацији у Тузли. У документу од 3. јуна 1993. такође се говори негативно о војном ангажману. Ствари се нису промениле ни 1995. године. Тако из документа од 20. јуна 1995. видимо да „Силајџић жели од САД да направи савезника“, као и да су Силајџића упозорили да ако бошњачка офанзива пође по злу, не очекују америчку војну подршку.

Што се тиче ембарга на оружје, све анализе ЦИА показују да би то била лоша одлука, па је ембарго дигнут тек у јуну 1996. године, уочи почетка Клинтонове предизборне кампање.

Судећи према документима ЦИА, проблем са Европљанима није био то да су они одбили америчку помоћ, већ су одбили отворено америчко стављање на страну Бошњака, с обзиром на то да су, како пише у документима, Американци експлицитно одбијали ударе против Бошњака. Документ од 12. августа 1994. показује да генерал УН-а Мајкл Роз упозорава да би кршење заштићених зона требало да се односи и на Бошњаке, али да САД експлицитно говоре да ће искористити принцип два кључа како би спречили нападе на Бошњаке. Документи показују да су Бошњаци изазивали из заштићених зона, а да су САД то свесно занемаривале.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: