„Бијели Павле“ и „Бјелопавлићка Сињајевина“: Не НАТО бази на Сињајевини!

Сагледавајући узнемирујуће информације везане за добијање захтјева Министарства одбране и Војске Црне Горе, упућеног Општини Колашин, Удружење „Бијели Павле“ из Даниловграда и Удружење сточара „Бјелопавлићка Сињавина“ из Даниловграда, жели да обавијести јавност, све релевантне државне адресе (Владу Црне Горе, Министарство одрживог развоја и туризма, Министарство пољопривреде и руралног развоја, Министарство одбране, Војску Црне Горе…), општине које гравитирају простору Сињавине (Мојковац, Жабљак, Шавник и Колашин), општину Даниловград, међународне организације у Црној Гори и све невладине организације које се баве заштитом природе и животне средине, одрживим развојем, питањима демографског развоја и развоја сјеверног дијела Црне Горе, да не можемо и не желимо прихватити нити један разлог, као оправдање на помисао и планове за изградњу војних полигона, стрелишта, база, радарских постројења, одлагалишта ратног и војног отпада и било каквих других планова на овој планини, мимо оних који су природно наслоњени и условљени ресурсима и потенцијалима ове љепотице у центру Црне Горе, саопштили су у заједничком саопштењу испред Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле” и Удружење сточара „Бјелопавлићка Сињавина“ Мр Огњен Јововић и  предсједник УО Миро Малишић.

Остатак саопштења преносимо у цјелости:

Морамо подсјетити да је Сињавина највећа планинска висораван у Црној Гори, дужине око 40, и ширине до 15 km, са правцем пружања сјеверозапад-југоисток, с тиме да се највиши врхови налазе у југоисточном дијелу. Позната по непрегледном травнатом пространству, на висинама од 1.300 до 1.700 мнв, протканом брежуљцима, увалама и пашњацима, као и планинским врховима од скоро 2.300 мнв, због чега представља драгуљ црногорских природних љепота која лежи између кањона Таре, Језера Дробњачких, ријеке Тушине и страна Горње Мораче, нашој љепотици, нашој хранитељки у нека стара времена, са површином пашњака од 120.000 ha, на којем се може напасати преко 200.000 оваца, што је сврстава међу прве пашњачко-сточарске планине. Окружена са четири општине сјеверног региона (Мојковац, Жабљак, Шавник и Колашин), а ипак нетакнута, као чедна дјевојка, представља „заборављени дио Црне Горе“, који има све потенцијале за развој најексклузивнијих облика туризма.

Неопходно је подсјетити да на овој планини, без обзира што Сињавина нема нити административно, нити физички додир са Општином Даниловград, постоји дио планине познат као „Бјелопавлићка Сињавина“ који Бјелопавлићи добише од Књаза и Господара Црне Горе. Никола I Петровић Његош је, који је, због заслуга у ослободилачким ратовима против Турака, дао Бјелопавлићима право на издиг на ову планину далеке 1881. године. Од тада бјелопавлићке породице издижу преко љета са својим стадима на катуне на Сињавини. Значи Бјелопавлићи непрекидно, издижу своје „благо“ на катуне Сињавине, већ 137.г.

Практично одмах након тога, већ 1893.г. наши преци – педесет присутних Бјелопавлића, на скупу одржаном тим поводом, на Петрушинском катуну, значи овдје на Округљаку, је покренуло иницијативу за подизање цркве и формирање гробља поред ње, па су се догворило да за градњу цркве, сваки Бјелопавлић приложи једног овна или четири фиорина и отпочели градњу овог светог храма – храма посвећеног Св. Василију, Острошком Чудотворцу, у народу познатија као црква Ружица. Овај договор су подржали и остали Бјелопавлићи, дајући своје прилоге, највише у новцу, како би се црква што прије направила, па су је Бјелопавлићи, својим трудом и љубављу подигли 1894., а освештали 1904. године, а у захвалност Књазу црногорском Николи I Петровићу.

Сињавина је и данас симбол кохезионе снаге Бјелопавлићког племена, а потреба очувања тамошњих комунских међа и данас је присутна код многих племеника.
Ваља подсјетити на један договор Бјелопавлића из 1925.г. по коме нико од њих (Бјелопавлића), не може продати своје комунско право – „то остаје исељеном племенику макар се кад вратио“.

Запамћено је да је војвода поп Ристо Бошковић наредио да на првом издигу мора узети учешће „сваки Бјелопавлић који има три овце, с тим да га држава снабдије муницијом“, да би је одбранио од харачлија и зулумћара. У тим напорима да одбране своју имовину и своје благо, десетине Бјелопавлића је оставило своје животе, о чему свједоче гробови у порти црке Ружице.

Изгледа, историја се понавља.

Сињавина се мора поново бранити, а већ су једном Бјелопавлићи, у новијој историји, прије неку годину, са својим пријатељима из комшијских племена (Дробњацима, Ускоцима, Шаранцима, Језерима, Морачанима, Ровчанима…), били присиљени и успјели су Сињавину и цркву Ружицу одбранити од припадника непризнате ЦПЦ, а изгледа да ће морати да исто раде и сада, уколико се било ко дрзне, да на овој љепотици, најдрагоцјенијем бисеру црногорске дивље љепоте, гради одлагалишта војног отпада или било какве војне – НАТО базе.

Желимо да поручимо свим оним становницима, Сињавинског подручја, који су дигли глас, јасно и гласно, да се противе изградњи војних полигона и одлагалишта војног отпада, да, Удружење „Бијели Павле“, као и Удружење сточара „Бјелопавлићка Сињавина“ из Даниловграда, дајемо максималну подршку њиховом противљењу за таквим активностима на недирнутим природним пространствима, као и да ће мо се прикључити свим протестним активностима, па ако буде требало и да физички зауставимо било какве активности у правцу милитаризације простора Сињавине.

Не можемо прихватити да су неке општине које гравитирају простору Сињавине, дале своје бланко сагласности за намјере Министарства одбране и Војске Црне Горе, за изградњу војних полигона и одлагалишта војног отпада, због чега их позивамо да исте повуку и консултују своје грађане, да виде што они мисле о тим намјерама, а оне општине, које још нијесу донијеле такве одлуке, да их не доносе, без консултација са грађанима или да их уопште не доносе.

Посебно, као становници Бјелопавлића, позивамо руководство општине Даниловград, да јасно и прецизно изнесу свој став о таквој незаконитој пренамјени простора Сињавине у војне сврхе, као и да одговоре на који начин ће Бјелопавлићки сточари, у наредном периоду, вршити испашу своје стоке и гдје, посебно имајући у виду, да је број стоке, коју Бјелопавлићи издижу и напасају на пространствима Сињавине, најбројнији у Црној Гори, у катунском облику узгоја. Изненађени смо да Општина Даниловград већ није имала јасно одређење према овој ситуацији или пушта своје грађане да се сами сналазе, полтронишући централној власти. Или је нико ништа не пита, што је најгоре.

Такође чуди, да је без реакције и оглашавања, на овакве најаве милитаризације Сињавине, изостао и „глас“ Министарстава пољопривреде и руралног развоја, као и Министарства одрживог развоја и туризма.

Да ли мисле:
– Да ће бити могуће и даље се бавитни катунском испашом стоке и да ће испаша остати исправна и здравствено безбиједна за стоку?
– Да ће воде на Сињавини, као и у подножју Сињавине остати питке и здравствено исправне за људе и животиње?
– Да ће без посљедица остати ваздух који удишу становници општина Мојковац, Колашин, Шавник и Жављак…?
– Да ће ово бити референца више за промовисање туризма на Жабљаку, Колашину, па и цијелом сјеверном региону?
– Да ће ове активности увећати сточни фонд Црне Горе?
– Да ће се на овај начин повећати број туриста и туристички промет Црне Горе?
– Да ће ово бити разлог више за заустављање негативних демографских трендова у овој регији?
-Да ће ово довести до повећања запошљавања становника овог региона и подизања њиховог стандарда?
– Да ће…?!?!?! Може се поставити безброј питања са негативним одговором због чега би свака, држава, иоле одговорна према својим грађанима, одмах обуставила све такве активности, уз извињење грађанима што је својим неодговорним понашањем изазвала њихово узнемирење и потпупно оправдане страхове за своје здравље и здравље својих породица.

Инсистирамо да будемо обавијештени о евентуалним састанцима по овим питањима, како би наши представници узели учешће и јасно исказали свој став, уз поновни прејдлог надлежним државним органима и институцијама: „ОБУСТАВИТЕ СВЕ ТАКВЕ АКТИВНОСТИ“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: