Билборди и Мурали
Пише: Булатовић И. Богић
Опет Господ шаље Учитеље и опет народ их познаје и изображава, живопише их славећи Вјеру, Наду и Љубав!
Опет, знакови крај Пута су нам Ријечи Пута, Истине и Живота.
Опет демони залудни, са кантама у којима гасе живи креч и вољом јутарњих косача крећу да спале Светитеље и мајку мајчину, и оца очинога, и Бога да убију у човјеку.
И опет Свети испливавају преко ноћи.
Опет неко биједу на себе и на род свој навлачи. Опет камен на Цркву, о Цркву се враћа челу без чела – чеоној пети.
Опет неко има рашта се родити. Славом да Творца прослави.
Али опет неко намјесто на кољенима и цјеловом о ћошник, кроз двери креће на џипу. У чизмама крвавим, са потпетицама пуним секутића. Намјесто : Помилуј, Господе!, опет чујем: „Проваљују“!
Опет времена чуда надолазе јер само Чуда побјеђују у земљи чуда док надолази зло.
И није то више само распето Косово у Немањиној Метохији, већ косовска Голгота у порти Светога Петра.
И није то најезда Селџука на Премудрост Божију, него некрштени брат на крштенога кидише, опет незнавени на знавенога, на Благодат јаросни, опет бестиђе на Част удара, лавеж опет на Тиховатеља!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Brsvo brate Bogiću.
Opet će me raspeti nekrsti,
Glogiv kolac zabos mi u srce,
Ja nijesam dostojan raspeća, ,
Nti sami Vlad da mrtav svetim.
Niti sam Vlad da se mrtav svetim.
Kako sjajno plete Bogić priču riječima koje cijenu nemaju…
Гледам ову слику, рођаче:- Је ли ово Ловћен испод тебе? Је си ли ти ово изнад Ловћена – поједнако браво и за тебе и за Редакцију – мислим да би уз стварно надахнут текст о овим историјски великанима требало да иде слика Ловћена, али без фотоса аутора текста. Чудо како самољубље нема мјере ни цијене – сем Његоша још се нико није родио ко је надвисио висове његошевске Црне Горе…
Kako lijep tekst pun ljubavi i bez imalo mrznje i netrpeljivosti prema neistomisljenicima. Eto braco to je ta razlika izmedju NJIH i NAS. Nas grije Bozja ljubav i prema bliznjima kao i prema neprijateljima i krvnicima nasim, a njihovo srce grije samo mrznja prema svakome ko ne misli kao oni. Razlika je i u tome sto smo mi LJUDI a oni su NELJUDI. Zato je bitno da se uvjek sjetimo rojeci nasega mudrog patrijarha Pavla da uvjek budemo i ostanemo ljudi a nikada neljudi
A svaka čast brate Bogi … u tvom stilu …
Камо лијепе среће да се овај дар усмјери на лијепе теме…Недау некрсти!
Hm…Velika istina Bulatovicu.“celu bez cela-ceonoj peti“…Hm…Bravo.
Бог ти помогао на овако мудрој и Богоугодној беседи брате мој у Господу Исусу Христосу . Богић , Ристо , Божидар………… какав букет личних имена у нашем роду српском која славе Бога Христоса . На данашњи дан 27. 12. ’19. лета Господњег , сабра нас Бог у Саборни Храм Христовог Васкрсења у Подгорици . Дођосмо у Храм као на Свету Литургију , а четвртак је био . Но непоменикове слуге су спремале безакони закон о „слободи вероисповести“ . Но непоменикове слуге размишљаху рационално , људски плитко . Пренебрегнуше наше вапаје и Молитве свим Светима и Господу нашем Исусу Христосу , са наших свенародних Сабора у Подгорици и Никшићу . Тај дан нас је у Храму окупила Божија промисао . Стојимо у Храму и Богу се молимо . Кад појави се светлост и све нас обасја Божија милост . Уђе у Храм старозаветни добри прота Отац Предраг Шћепановић , и рече : „Народе Божији има нас довољно , идемо у Молитвену Литију до Немањиног града и до Храма Светог Симеона Мироточивог . Тога момента у Храму је бдио над нама Дух Свети . Пођосмо , испред народа Блаженопочивши Митрополит Амфилохије , Владике Јоаникије , Методије , монахиње , свештенство . Пролазимо булеваром Светог Петра Цетињског , сунце нас грије . Из околних кафеа гледају нас наши суграђани са неверицом . Долазимо до Блажовог моста , барикада , корњаче под пуном ратном опремом . Прота Шђепо пролази до полицајаца поздравља их и говори да нас пусте до Немањиног града . Имамо уставно право на то . Нема одговора . Ту неких 200 метара од скупштине стајемо . Тај дан Господ је услишио наше молитве симболично на Блажовом мосту , мосту који носи име по комунистичком атеистичком председнику Црне Горе Блажу Јовановићу . Тај дан је верујући народ са својим Митрополитом , Владикама , монахињама и свештенством провео на том мосту очи у очи са нашом браћом полицајцима . То гледање је трајало од 10:30h до 03:30h следећег јутра . Тај дан на том мосту су се породиле величанствене Молитвене Литије , које су Божијом промисли сабрале све црногорске градове . Како лепо рече Блаженопочивши Митрополит Амфилохије на једној од беседа испред Саборног Храма Христовог Васкрсења : Вјерни народе мој , немојте да вјерујете данашњим световним владарима да чуда Божија не постоје . Ви сабрани у оволиком броју испред свих Храмова и Цркви у Црној Гори , ви сте чудо Божије .
Lijep tekst za dobro jutro, svaks csdt BULATOVICU!!!!!