Био је примјер чојства и јунаштва, и поносан на своје српско!
1 min read
Писати о Црној Гори каква је остала упамћена у причама наших предака, а не поменути Марка Миљанова Поповића, просто је немогуће.
Причати о чојству и јунаштву – особинама које су красиле наше претке, немогуће је без Марка Миљанова.
Бити поносан на своје српско, што је и основни слоган наше кампање у сусрет предстојећем попису, а не поменути Марка Миљанова – било би, просто, непримјерено.
Марко Миљанов Поповић рођен је 25. априла 1833. године у Медуну (Црна Гора). О његовом раном детињству мало се тога зна. Углавном, сви хроничари који су се бавили Марковом биографијом као прекретницу у његовом животу наводе 1856. годину када је дошао на Цетиње и ушао у службу књаза Данила као перјаник.
Марка описују као човјека џиновског тијела, отвореног, искреног, поштеног лика… Из његових очију сијева она срчаност која пркоси смрти, а његов ход је еластичан, пун окретности и снаге.
Своју војничку славу стекао је предводећи црногорску војску у борбама на Фундини у августу 1876. када је задао коначни ударац турским снагама и донио можда најважнију побједу у рату против Турака.
Након ове побједе Војвода Марко Миљанов преузима улогу градоначелника Подгорице, а ратни извјештачи такмиче се у хвалоспјевним текстовима.
Примјера ради, Спиридон Гопчевић пише да се Марко “овенчао у овом рату бесмртним ловорикама“. У самој Црној Гори, подсјећа Милан Богојевић, сматрају га првим јунаком и најбољим војсковођом. Њемачки научник Бернхард Шварц је писао након окончања рата да је Марко “најчеличнији“ од свих Црногораца. Италијан Франћеско Киниго пише о њему као о новом Гарибалдију. Кажу да је управо ова изненадна популарност у народу била и главни камен спотицања између њега и Књаза Николе што је резултирало оштрим сукобом након чега је Марко Миљанов вратио чин Војводе и напустио Државно вијеће те одлучио да се врати у родни Медун.
Марко је до своје смрти, написао неколико књига од којих је сигурно најпознатија “Примјери чојства и јунаштва“. Та дјела су изазвала у тадашњој интелектуалној јавности изузетно позитивне реакције. На примјер, најпознатији српски критичар, академик Јован Скерлић се искрено дивио Марку Миљанову. Скерлић, који је докторирао у Францсукој, признаје да је Марко један од “најсветлијих појава наше расе“. Скерлић је високо цијенио “Примјере чојства и јунаштва“ сматрајући је “ретком књигом“ из које избија племенитост.
Марко Миљанов, заиста, с пуним правом краси билборде ИН4С-а.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
bio, ali primjeri čojstva i junaštva ne borave u Crnoj Gori zemlji koje nema , dobili smo p, preduzeće u stećaju MNE
Марко Миљанов који се у ондашњем црногорском друштву остварио и као највећи јунак , ратник и војсковођа, после тога и као политичар , премудри старац и прије свега добар човјек . Тај и такав Марко Миљанов је данас више него актуелан . Презрео је систем вриједности ондашњег скоројевићког црногорског друштва , које је преко ноћи хтјело да постане неко грађанско , европско , лицемерно , ускогрудо , површно………………Показао је своју духовну надмоћ не пристајањем да одустане од добра , Светосавља ,косовског завјета , српског рода и писма . Црногорско друштво мора да се врати његовим начелима , исконском добру и Светосављу , својој традицији и култури . Друштва која не држе до своје традиције и културе су осуђена на пропаст . Још увијек црногорци нису схватили и научили шта је чојство а шта јунаштво . Господ наш Исус Христос је својим бескрајним милосрђем и човјекољубљем услишио наше молитве . Црногорском друштву је преко Молитвених Литија преко ноћи вратио и чојство и јунаштво . То је пут истине и правде . За Крст Часни и слободу златну !!!
Samo jedna ispravka
Kuči kazu NA Medunu.
Primjeri :
–Rodjen sam na Medunu.
–Ja sam sa Meduna