„Био си смртан, више нијеси“

Приликом испраћаја нашег Митрополита, нико се није сјетио да помене чињеницу да је Високопреосвећени дуго година био предсједник Одбора за изградњу Храма Светог Саве и да је
личним прегнућем знатно допринио завршетку овог величанственог светилишта Православља!

Пише: Јован Лакићевић

Нема никакве сумње да је, упокојењем Митрополита Амфилохија, Православље изгубило једног од својих најумнијих и најдјелотворнијих монаха новијег времена, али су Срби добили – новог светитеља! И то није мала утјеха. Поготово ако будемо слиједили пут који нам је високопреосвећени, и својом ријечи и својим дјелом, јасно означио.

Овоземни испраћај наш Митрополит је имао каквог је и заслужио. И каквог нико није имао осим њему толико драгог Патријарха Павла, кога је у Београду, због болести његове Светости, замјењивао више година. Оно што је изречено изнад његовог одра, остаће и записано и запамћено као заиста достојна пошта великом православном пастиру, који нас је и задужио и обавезао.

Готово је невјероватно да је најљепши „епитаф“ нашем Митрополиту, на дан упокојења, изрекао један спортиста, сјајни кошаркаш Никола Миротић: „До јуче си био смртан, више нијеси“! Тиме је, изрекао мисаао из душе цијела народа.

Сломљен упокојењем Митрополота, у вријеме кад се планирало његово отпуштање из болнице, слободан сам да кажем још неколоко детаља који су изостали приликом испраћаја нашег будућег светитеља.

Један од њих је да је, по доласку у своју постојбину, увео у већини општина у Црној Гори – дан прославе Светог Саве! Рецимо, у његовом и мом родном Колашину, у тим приликама, главни говорници су били, Момир Војводић, Матија Бећковић, Драган Лакићевић, Милован Бојић, Бећир Вуковић…

Мој једини покојни сестрић, пјесник и први главни уредник Радио „Светигоре“, по благослову Патријарха Павла, Славко Живковић, о томе је објавио књигу записа… У Србији, колико знам, (а можда и гријешим), Свети Сава се слави једино у школама, али ни једна општина још није обиљежила дан Светог Саве…

Оно што, такође, у овим данима није поменуто јесте факат да је наш Митрополит био годинма предсједник Одбора за изградњу храма Светог Саве. И да је у том својству много учинио да се овај величанствени храм свеколиког Православља, заврши. Минуле године, када је предсједник братске Русије Путин, као приложник Храма, посјетио и Храм и Београд, нико се није сјетио да позове Митрополита Амфилохија на ту светковину! Нека нам је на част…

Из тог времене , када је у обезбоженој земљи изградња Храма била прави подвиг и када је Матија, призивајући приложнике у далекој Аустралили, изрекао ону мисао да „Храм гради нас“,
јесте, можда, и једини вербални „окршај“ кога смо у нашем вишедеценијском друговању као браћа имали. Ја сам озбиљно замјерио Митрополиту што је држао посмртни говор убијеном З. Ђинђићу.

Не због садржаја, који је био мање или више апотеоза покојнику, колико због саме чињенице да се он опрашта од већ поменуте особе. Рекао ми је је да је то била жеља његове породице, али и због осјећања личне захвалности за оно што је покојник учинио за обнову Храма. У Њемачкој, на заједничким вечерима посвећеним дизању Храма, а потом и у Београду, Поменуо је Високопреосвећени и заслугу покојника за увођење вјеронауке у школе као изборног предмета… Тада сам заћутао.

Неки дан касније, када се породица убијеног „оградила“ од Митрополитовог опроштаја, притиснута „аргументима“ Бебе и Чеде, који су по налогу са Острва искористили прилику да се се обруше на једног од стубова Православља, и кад сам га приупитао шта ово значи, Митрополит је, уз смијешак само слегнуо раменима: „Па, добро, свако ради свој посао…“

Најзад и нешто за шта себе сматрам одговорним и због чега сам се више пута покајао. Имао сам, наиме, обичај да Високопреосвећеном додам у руке понеку књигу за коју сам сматрао да ће му бити од користи. Тако је било и са изврсним књигама Татјане Грачове – „Када власт није од Бога“ и „Света Русија против Хазарије“, које су, на свој начин, абецеда геополитике.

Када сам га, послије извјесног времена питао да ли је стигао да их прочита, одговорио ми је да их је – прелистао. Рекао сам му да сам се таквог одговора управо и прибојавао.

„Али, зато сам се с госпођом Татјаном надуго и нашироко испричао недавно у Паризу!“, ( тамо је Митрополит ишао да прими неку високу књижевну награду.) Мој коментар је био: „Добар изговор пара вриједи.“

Тада сам му дао књигу српског научника из САД Стевана Томовића – „Јеврејско поријекло Срба“ у којој се тврди да Срби нијесу само потомци Нојевог сина Јафета, већ да један огранак води поријекло и од најмлађег Нојевог сина Сема (отуда Семити) заправо од његовог синовца.

Замолио сам Високопреосвећеног да он, али и други црквени великодостојници, поред „изабраног народа“ помену понекад, макар у бесједама након литургије, и Велики, Божји, Српски
Народ, или „небески народ“, како нас у овој књизи назива један од великих јудејских теолога.

Митрополит ми, у тој прилици, ни у чему није противречио. (Ко зна , можда није хтио да повриједи сујету националног и теолошког незналице!) Најзад, оно због чега исписујем овај одељак, јесте нешто што сам већ помињао на овом Порталу.

Прије неколико година у нашој Морачи, додао сам Митрополиту књижицу „Тестаменти црногорских владика“, које, нажалост, нема ни у библиотекама, а камо ли у књижарама. И рекао му, недостојан: „Не мораш Ти Владико да кунеш ове наше изроде,(након увођења санкција Русији), Довољно је да цитираш свога претходника, светог Петра Цетињског, који је ово издиктирао три дана прије упокојења, секретару Милаковићу:

„Ко покуша да нас одвоји од једнородне и једновјерне руске браће, проклето му племе и сјеме, проклет био три пута и три хиљаде пута, од њега живо месо отпадало…“

И, шта се десило? Митрополит је, у разним приликама, цитирао Свеца, чак прескачући ону реченицу о „племену и сјемену“ , али му то није помогло да га аајвански антисрпски таблоиди, и друга антиправославна гласила, па и неки филмски творитељи не ставе на стуб срама: „Ето како српски Митрополит куне…“ бесрамно прећуткујући истину да су то ријечи Светог Петра Цетињског! Нека им је на част и на здравље!

За ову прилику, толико.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: