Биоче опомиње: Имају ли медији смјелости и професионалности да отворе случај о овој стравичној несрећи!?

„Питајте оне који су донијели најсрамнију судску пресуду према свом народу, гдје, како и ко је такву пресуду донио. Зашто су пресуду за Биоче доставили са великим закашњењем. Питајте адвоката Горана Родића који је на суду бранио Дробњака колико су утицаја на судску пресуду имали највиши руководиоци правосуђа. Питајте министра здравља зашто је одбио понуђену медицинску помоћ за повријеђене путнике оних земаља који су ту помоћ понудиле“, стоји између осталог у саопштењу Горана Војиновића, предсједника НВО Воз непребола Биоче 2006, које је упутио јавности, а посебно новинарима и медијима.

Његово саопштење преносимо у цјелини:

Господо новинари ви који данас славите свој дан, надлежне институције, тужилаштво, оптужени, посебно ви који сте вршили и вршите власт и читава црногорска јавности, након 18 година од оног што се десило на Биочу 2006 године и даље од нас очекујете: доказе, одговоре, да тужимо и пресудјујемо за оно што би требале да радите ви али прије свега надлежне институције у нармалној држави.

Изнијели смо свих ових година пуно доказа, сумњи, сазнања, указивали на злоуптребе, проневјере, крађе, корупције, све до организованих криминалних група које сте ви открили а које су биле на навишим судским и тужилачким положајима. Све то доказује, да је догађјај на Биочу ништа друго него убиство и највећи мирнодопски злочин у овој држави.
Свих ових година па и данас очекивали смо реакцију надлежних, реакцију која би показала да правда, право и закон постоје али све то је изостајало 18 година, па и ових дана после конференције за медије наше НВО и обиљежавања годишњице у Бијело Пољу, опет тишина, зид ћутања, што показује да су правда право и закон нијеми или само недостају људи који би могли стати иза највиших правних и законских постулата које завређује свако нормално друштво.
Данас, вас господо новинаре али прије свега ваше уреднике питамо, имате ли воље, професионалности или најбоље рећи смелости да баш ви отворите случај Биоче, питањима према оним који треба да дају одговоре које су прећутали окривљени, тужилаштво, маргинализовао суд, који је унапријед донио срамотну пресуду и све те доказе није ни узео у озбиљно разматрање.
Питајте ЗАШТО су руководство зељезнице и министарство саобраћаја ЦГ пар године прије оног што се десило на Биочу игнорисали и одбацили препоруку да се уклоне ткз руски возови из саобраћаја на релацији БП – Пг због великог нагиба пруге, зашто су исти уклонили по 6 кочиони апарата са истих возова, зашто нису обуставили сав жељезнички саобраћај пошто су мерна кола жељезнице регистровала прекомјерено и недозвољено оштећење шине због кога се по правилу службе обуставља сав жељезнички саобраћај. Воз је баш на том мјесту и искочио из шина, зашто нису водили рачуна о грађевинској и техничкој исправности пруге и возних средстава, колико су улагали у жељезницу и како се трошио новац намијењен за оправку пруге за куповину и оправку возних средстава.

Питајте јединог осуђеног Дробњака, који су то многи који би требали да одговарају прије њега и зашто, за оно што се десило на Биочу, зашто је преузео неосправан воз у станици Пг пошто је његов колега због неисправности истог одбио да настави путовање, питајте га ко му је у станици Лутово када је сам констатовао пуну неисправнст воза наредио да настави вожњу, зашто је воз у станици Братоножиће зауставио на мјесту гдје почиње нагиб а не на равном дијелу пруге, питајте га зашто није поставио ни једну паркирну папучицу и питајте га ко му је помагао да управља неисправним возом. Питајте тужилаштво и СПЕЦИЈАЛНО ТУЖИЛАШТВО зашто је са суђења скинут тужилац Вучковић и постављена Ражњатовић, ЗАШТО ТУЖИЛАШТВО НЕМА ИНТЕРЕС ДА ОБНОВИ СУДСКИ ПОСТУПАК, зашто не отвара извиђај за јавно изнесене пропусте на жељезници које су узроковале Биоче, те ствари говоре јавно окривљени а не ми. Питајте министра полиције која су два униформисана полицајца узела без судског налога кључни доказ, магнетни диск, како и гдје је са истог избрисан највазнији дио који доказује како и о чему су разговарали машиновођа и диспечер тј менаџмент жељезнице. Питајте министра финансија коме су исплаћивали огромне отпремнине од 180.000 за пар мјесеци рада на жељезници а за замјену једне шине није било новца.

Питајте оне који су донијели најсрамнију судску пресуду према свом народу, гдје, како и ко је такву пресуду донио. Зашто су пресуду за Биоче доставили са великим закашњењем. Питајте адвоката Горана Родића који је на суду бранио Дробњака колико су утицаја на судску пресуду имали највиши руководиоци правосуђа. Питајте министра здравља зашто је одбио понуђену медицинску помоћ за повријеђене путнике оних земаља који су ту помоћ понудиле. Питајте министра саобраћаја зашто је дао затим повукао оставку, зашто је то влада одобрила. Питајте министра рада и социјалног старања каква и колика помоћ је пружена породицама страдалих и преживјелим путницима и из којих фондова. Питајте владу шта је са комисијама које су формиране за помоћ и ублажавање последица после догађаја на Биочу. Питајте тадашње и садашње посланике, предсједнике разних скупштинских одбора и предсједнике скупштине ЦГ зашто ни једно контролно саслушање поводом случаја Биоче, ни једна парламентарна истрага, ни ријечи на пленуму очито да је случај БИОЧЕ консензусом постао ДРЖАВНА ТАЈНА, ТАДА И САДА ПОСЛЕ 18 ГОДИНА.
Питајте угледне правнике зашто нико није смио да напише представку суду у Хагу наше НВО.
Питајте оне који све знају, имају одговор на све и имају препоруку за све, делегацију ЕУ, ста мисле о злочину на Биочу, јесу ли то та поглавља о владавини права и људским правима које испуњавамо.
Вјерујем да ће неке од вас посебно занимати судбина хуманитарне помоћи односно новчана помоћ коју је ЦГ добила на рачун Биоча. Колико је новца прикупљено, ко је располагао тим новцем, како је трошен, преко које банке су ишле трансакције, ко је све уплатио и колико новца. Подсјетићу вас да је хуманитарна помоћ била 15 година државна тајна, да се не зна колико је новца добијено, колико и зашта је утрошено и колико од тог новца је остало нераспоређено и колико је новца отуђено.
То је само дио питања које очекујемо да поставите на наведене адресе и онима који су надлежни да одговоре на њих.
Ми, те и још пуно других одговора чекамо пуних 18 година али одговора нема. Држава и институције су нијеме, људи уплашени, можда ни једно ни друго, већ немају ИНТЕРЕС да одговоре.
Са овог за нас светог мјеста, подсјећаћемо вас „господо“ на злочин који сте својим чињењем и не чињењем починили, подсјећаћемо вас на ваше крађе, злоупотребе, преваре, корупцију, на ваш криминал и све оно што је као противзаконито проткано у овај злочин. Зато ћутите, зато нема одговора, зато нема права, правде и закона за БИОЧЕ…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: