Битеф без инсталација и робота

„Ми, јунаци рада свог” поднаслов је овогодишњег, 56. издања Битефа које ће пред поклоницима позоришне уметности бити од 23. септембра до 2. октобра. Селекцију чини девет представа, а потписује је Иван Меденица, уметнички директор и селектор Битефа.

Нову врсту позоришта доноси представа „Није крај света” енглеске редитељке Кејти Мичел у продукцији Шаубинеа из Берлина, која ће бити изведена у дану пролога. Она је, с једне стране, како објашњава Меденица, копча с еколошком проблематиком прошлог Битефа, док с друге, публику уводи у тему овогодишњег фестивала. Јунакиње су две научнице чији однос разоткрива професионалне тензије и злоћудне структуре моћи у савременом академском свету.

Представа „Сваки покушај ће се завршити у смрвљеним телима и сломљеним костима”, белгијског кореографа средње млађе генерације Јана Мартенса, која је прошле године била изненађење Авињонског фестивала, свечано ће отворити 56. Битеф.

Фестивал ће, поред бројних изненађења представити рад и двоје сигурно најзанимљивијих словеначких редитеља најмлађе генерације, Нине Рајић Крањц и Жиге Дивјака, што ће бити и овогодишње откриће Битефа у светском контексту.

Ове године моћи ће да одахну они који не воле инсталације, роботе, дронове, киборге и друге „нехумане” или трансхумане облике и агенсе савременог позоришта, иако они извесно јесу једна од реалности тог позоришта. У свакој представи, како каже Иван Меденица, има извођача, и то „живих” људи…

На овогодишњем Битефу, како објашњава селектор, фокус ће бити на поремећајима на тржишту рада, који се, као последица метастазе неолибералног капитализма, појављују и знатно пре пандемије и рата у Украјини: рецесија, неофеудални облици експлоатације, прекарни рад, губитак посла… Одатле долази и слоган 56. Битефа: „Ми, јунаци рада свог”, стихови из песме „Да нам живи, живи рад”.

– Девет представа у главном програму обрађују управо ове теме. Од бедног преживљавања мексичких фабричких радника на минималцу од око једног евра дневно „Тихуана”, преко судбине чувара водећих светских музеја, међу којима има и историчара уметности који нису пронашли посао у струци „Gardien Party” и масовног егзила српских лекара у Немачку: „Doktor Auslender/Made for Germany”, до панораме живота у енглеском свратишту, „Љубав” енглеског писца и редитеља Александра Зелдина. Ту је и занимљива представа „Криза” – каже Меденица.

Једну целину чине и представе које третирају питање рада у самом позоришту: заступљеност жена у српском театру „Свет без жена”, професионалне перспективе младе и успешне редитељке у малој средини и „мушком послу” с насловом „Соло”, велики физички рад као значајан аспект плесне уметности „Сваки покушај ће се завршити у смрвљеним телима и сломљеним костима”.

После две године прекида условљене пандемијом, Битеф наставља сјајну сарадњу с Луком Београд. За представу „Doktor Auslender/Made for Germany” редитеља Бојана Ђорђева успостављена је сарадња с Медицинским факултетом, тако ће се прича о одласку наших лекара у Немачку играти у амфитеатру за анатомију.

Прочитајте ЈОШ:

Тру­бом Ми­лан над­му­дрио че­ту не­при­ја­те­ља

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: