Битка за српски језик
Стање у српском језику никад није било горе, упозоравају стручњаци. У ђачким разговорима правилне и потпуне реченице постале су права реткост, а поједине издавачке куће немају лектора. Лингвисти и универзитетски професори основали Одбор за српски језик како би пробудили савест најшире јавности и спасили језичку културу.
Српски језик никада није био у већој кризи, упозоравају лингвисти. Очување и неговање матерњег језика требало би да буде један од највећих националних интереса. Због тога су језички стручњаци и универзитетски професори при Српској књижевној задрузи основали Одбор за српски језик како би пробудили савест најшире јавности и спасили језичку културу. Један од главних захтева Одбора је законска обавеза о нужном постојању лектора у свим јавним институцијама и медијима.
Брзо живимо, брзо ходамо, брзо се хранимо се, па и брзо говоримо. Тако су у ђачким разговорима правилне и потпуне реченице постале права реткост, тврде професори.
„Рецимо „Ееее, то је нешто лепо, Уууу, то је нешто лоше, они тако комуницирају, нема потребе да изговоре целу реченицу. Рећи ће: кући сам, а не код куће сам. Рећи ће: требала сам а не требало је да урадим“, истиче професор српског језика Јасна Јанковић.
У општој језичкој анархији ученици су, тврде најмање криви.
Ђаци се правдају да јавне личности често користе непримерене изразе, да има много лоших узора који користе улични језик, и да је тешко правилно се изражавати поред језика који се може чути у медијима.
Вељко Брборић са Филолошког факултета напомиње да је ниво свакодневне комуникације сведен је на то да је потпуно неважно како се нешто каже. „То се пренело на школе, из школе на улицу, са улице на медије. Имате издавачке куће које немају лектора“, наводи Брборић.
Више него икада раније, огорман медијски простор добили су они који нису функционално писмени, а то значи да не умеју да користе српски језик у складу са ситуацијом у којој се налазе, тврде стручњаци.
„Не можете молбу и књижевно дело писати на исти начин. Не можете на исти начин говорити у кафани и на телевизији. Све је у овом друштву кад је у питању српски језик нормално што је ненормално, па је и некултура постала основни вид културе, и пропагирање некултуре постало је нажалост основни вид културе“, сматра Милош Ковачевић са Филолошког факултета.
Анкете показују да ученици не цене српски језик. Најгоре је што га не цене ни старији, нити интелектуалци.
Уколико се одлучимо да нам је то неважно, онда ћемо се поново вратити у ситуацију у којој смо били пре два века пре Вука Стефановића Караџића. Небрига о језику довешће нас у стање непоштовања потпуне норме, ако не поштујемо норму, како ћемо у модерну Европу код које је то јако добро урађено.
Професори српског нуде решење.
Како истичу, прво на чему ће инсистирати јесте да се српски језик врати у средње школе. Друго, да се српски језик уведе на факултете и то не дрвена граматика него да људи постану функционално писмени, као што су компјутерски, поручују професори.
Српска књижевна задруга установиће и награду за језички најбоље дело као подстицај књижевницима да више брину о језику.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
