Бивши аустралијски премијер тајно и на челу пет министарстава
1 min read
Премијер Аустралије Ентони Албанезе покренуо је званичну истрагу о скандалу у вези с „тајним пословима” бившег савезног премијера Скота Морисона, две недеље након што је откривено да је Морисон себе тајно именовао на пет министарских функција, укључујући портфеље здравства, финансија, природних ресурса, унутрашњих послова и државног трезора. На свим тим функцијама, као „министар број два” у тим ресорима, он се налазио током пандемије, у периоду између марта 2020. и маја 2021. године, а да о томе нису били обавештени ни јавност, ни кабинет.
Албанезе је након сазнања о Морисоновим „тајним пословима” затражио правни савет од главног државног адвоката, као и мишљење кабинета, притом оптуживши свог претходника да је поступком преузимања више улога и тајним полагањем заклетве за чак пет додатних портфеља нарушио демократију и Вестминстерски систем. У препоруци правног савета објављеној прошлог уторка, генерални адвокат Стивен Донохју утврдио је да су поступци Морисона били законити, али је преузимање моћи „фундаментално подрило” принципе одговорне владе. Албанезе је прошлог петка потврдио да ће истрагу водити бивши судија Вишег суда Вирџинија Бел, која ће до 25. новембра поднети извештај државном тужиоцу Марку Драјфусу.
Говорећи том приликом заједно с Драјфусом, Албанезе је рекао да ће истрага бити „брза и одговарајућа”, одбацујући оптужбе једног дела јавности да овим поступком покушава да добије политичке поене, што су међу првима коментарисали посланици Коалиције, који верују да се премијер бави овим питањем ради сопствене политичке користи. Слично је реаговала и заменица лидера либерала Сузан Леј, која је оптужила садашњег премијера Ентонија Албанезеа да је одлуком да покрене истрагу показао да је „опседнут и заокупљен политичким дешавањима из прошлости” и да би уместо тога требало да се фокусира на кризу и растуће трошкове живота.
Албанезе је истакао да је важно да се у овом процесу обезбеде транспарентност и поштовање демократских принципа који се ослањају на конвенције и вестминстерски систем провере и равнотеже власти и нагласио да жели да истрага буде „изнад политике” и да се не односи на одговор нације на изазове проузроковане избијањем пандемије ковида 19. Додао је и да је одлучено да у истрагу не буде укључена краљевска комисија, како би се обезбедио баланс, али ће, свакако, бити размотрене друге мере, ако током процеса не буде потребне сарадње са судијом Вирџинијом Бел. Такође, на њој је да одлучи да ли жели да објави било који део истраге- преноси Политика.
Сенатор Дејвид Шубриџ из странке Зелених, међутим, сматра да ће одбијањем владе да се судији дају шира овлашћења, односно да се сведоци приморају на сарадњу, створити огроман притисак на њу, али и да је истрага која не укључује и генералног гувернера Дејвида Харлија унапред осуђена на велике мањкавости. На удару појединих стручњака за уставно право и политичара нашао се и Харли, коме се замера то што приликом именовања Скота Морисона на све те функције није захтевао да се одлука јавно објави. Он каже да премијер има уставно право на доделу министарских портфеља, али напомиње и то да није било назнака да ће то бити обављено у тајности.
У јавности су мишљења о случају „Морисон” подељена. Највише полемике изазвала је чињеница да бивши премијер о свом самопостављењу у ресоре здравства, финансија, природних ресурса, унутрашњих послова и државног трезора не само да није обавестио јавност, већ о томе нису знали чак ни министри у поменутим ресорима, с изузетком бившег министра здравља Грега Ханта, који је потврдио да је био свестан именовања тадашњег премијера као „другог министра”. Дакле, долази се до закључка да проблем не лежи у поступку који је учињен, него у етици, односно, начину на који је учињен.
На поступак Скота Морисона реаговале су и бивше и садашње партијске колеге, као и коалициони партнери. И док док су тројица бивших либералних премијера – Џон Хауард, Тони Абот и Малколм Тернбул – изразили забринутост због Морисонових поступака, бивша министарка унутрашњих послова Карен Ендруз отишла је корак даље и међу првима јавно затражила од Морисона да преда посланички мандат и напусти парламент. Она је потез некадашњег премијера и свог партијског колеге оценила као недопустив напад на демократију Аустралије и поручила му да потражи други посао истакавши да јој се чак није ни извинио. Сенаторка Националиста Бриџит Макензи изјавила је да је њена партија понижена и да је овим Морисоновим потезом повређен статут о коалицији.
Након избијања скандала, Морисон, који је иначе у српској јавности остао упамћен по упорном одбијању да се Новаку Ђоковићу изда виза како би могао да игра на Аустралија опену у јануару ове године, упутио је извињење својим партијским колегама и јавности путем друштвених мрежа. У своју одбрану изјавио је да сматра да су његови потези били неопходни у тим моментима. На конференцији за медије у Сиднеју јасно је поручио да не размишља о напуштању парламента.
Још није извесно да ли је Морисон утицао на одлуке ресорних министара. Међутим, за сада се једино зна да је употребио моћи у домену Министарства индустрије и енергетике како би зауставио пројекат познат као „Пеп11”, којим је било планирано отварање бушотине и вађење нафте и гаса из налазишта у близини обале Новог Јужног Велса, између Менлија и Њукасла- преноси Политика.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
