Бивши чланови Савјета АСК-а примили 48.711 евра више него их је сљедовало

Претходни петочлани сазив Савјета Агенције за спречавање корупције је примио готово 50.000 еура више у односу на то што им је по тада важећем Закону о спречавању корупције припадало.

Због тога је нови сазив током јучерашње електронске сједнице ван снаге ставио Одлуку о утврђивању висине накнаде за рад предсједнику и члановима Савјета Агенције из 2017, у којој се тадашња предсједница Горанка Вучинић позива на Закон о зарадама у јавном сектору, а не на матични Закон о спречавању корупције.

Закон о зарадама у јавном сектору предвиђа да накнада предсједнику органа управљања не може бити већа од једне просјечне зараде запослених у том правном лицу у претходној години, док члан може примити највише 70 одсто те плате.

Закон о спречавању корупције, који је важио од јануара 2016. до 12. јуна ове године, прописивао је да предсједник и члан Савјета има право на мјесечну накнаду у висини 50 одсто просјечне бруто зараде у Црној Гори у претходној години.

Савјет Агенције је одлуку Вучинић јуче ставио ван снаге, а према незваничним информацијама “Вијести”, уз тај спорни документ достављен им је и пресјек стања у односу на накнаде исплаћене претходном сазиву.

Према тој документацији, претходни сазив Савјета у саставу Момчило Радуловић, Вучинић, Гаврило Чабаркапа, Рифат Хадровић и Златко Вујовић, током четворогодишњег мандата приходовали су 48.711,31 еуро више у односу на оно што је прописивао Закон о спречавању корупције.

За 2019, стоји у документацији, овај састав је приходовао 4.452,5 еура више него је требало, а за 2020. годину 12.682,92 евра више него што предвиђа Закон о спречавању корупције.

Током 2021. примили су 11.242,68 евра више него што предвиђа матични пропис, а 2022. године 11.223,54 евра више.

За седам мјесеци 2023. године, колико су били на функцији до истека мандата, примили су 9.109,67 евра више.

Сличан прекршај утврдила је почетком године и Буџетска инспекција, која је у свом налазу нагласила да је Агенција претходном сазиву Савјета незаконито исплаћивала накнаде и награде. У извјештају стоји и да је уплаћивала дупло више новца него их је сљедовало по прописима…

Тај извјештај је Министарство финансија доставило Специјалном тужилаштву, након чега је, средином априла, ухапшена бивша директорица Јелена Перовић. Она је у кућном притвору због сумње да је злоупотријебила положај, а како је раније саопштено из Специјалног државног тужилаштва, тужиоци сумњају и да је оштетила државни буџет за више од 100.000 евра.

Управо је Перовић, у поступку пред Центром за алтернативно рјешевање спорова, по захтјевима запослених тврдила да је, кад су зараде у питању, “Закон о спречавању корупције леx специалис”.

Она је разријешена прошле седмице, а почетком ове тражила је да у наредних годину прима функционерску накнаду, а Савјет је, како је јуче саопштио потпредсједник тог тијела новинарима, био једногласан у одлуци да тај њен захтјев одобри.

Дракић вршилац дужности директора

Савјет је на јучерашњој сједници за вршиоца дужности дирректора одредио Душана Дракића.

За такву одлуку, речено је “Вијестима” гласали су предсједник Павле Ћупић, чланице Драгана Шуковић и Славица Мирковић, док је Младен Томовић тражио да се изузме из гласања, јер је у одређеном периоду био заступник Дракића у споровима који су се водили пред Агенцијом. Александра Вукашиновић била је уздржана.

Према статуту АСК-а, који је донесен 19. августа, а у Службеном листу објављен дан касније, в. д. директора Агенције бира се простом већином – гласовима три од пет чланова Савјета.

Томовић је јуче новинарима рекао да је Дракић службеник са најдужим стажом у антикорупцијском систему Црне Горе.

Нагласио је и да су три кандидата била у оптицају, али да је на крају након упита да се обави интервју, остао један кандидат – Дракић.

Томовић је, упитан да прокоментарише наводе да је Дракић до сада радио незаконито у одређеним ситуацијама, навео да је то објављено у појединим медијима, те да су на интервјуу са кандидатом добили одговоре на оптужбе.

“Пријава је поднесена од стране једног запосленог. Сви чланови Савјета упознати су са иницијативом. Сви смо добили одговоре на наведена питања. Тим поводом ћемо заказати посебну тематску сједницу Савјета… Биће позвана сва она лица за која Савјет сматра да су релевантна”, казао је Томовић, наглашавајући да се не води кривични поступак против Дракића.

Дракић је био начелник Одсјека за спровођење мјера контроле финансирања политичких субјеката и изборних кампања. Од јуна прошле године је предсједник Синдикалне организације Агенције.

Убрзо по оснивању Синдикалне организације, против њега је покренут први у низу дисциплинских поступака, суспендован је почетком августа 2023, а до краја године покренути су дисциплински поступци и против осталих чланова Синдикалне организације. Дракић ради у области антикорупције од 2007, а кроз године је учествовао у изради закона и више стратешких докумената.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: