Бивши ђаци уз Благојевића: Ум партијског директора спутава слободоумног професора

Дисциплиновање Југослава Благојевића, професора математике из Гимназије „Петар Први Петровић Његош” из Даниловграда, због одбране ћирилице, дошло је и до његових бивших ђака. Посебно оних, који су одавно завршили средњу школу, дипломирали на факултетима, али нису заборавили професора који им је пренио математичке тајне, али и остала духовна знања о животу. Како који дан пролази, објави се по неко писмо подршке и сјећања на професора, који је живот посветио младима, њиховом васпитавању и слободоумљу.

Насупрот тим писмима, налази се одлука о дисциплинском поступку Наташе Латковић, директора даниловградске Гимназије, која је Благојевића оптужила за „тежу“ повреду радне обавезе, јер није дозволио да се прочита школско обавјештење које је било исписано само на латиници, а морало је по начелу уставне равноправости да буде и на ћирилици.

Анђела Жижић, дипломирани математичар, упутила је отворено писмо подршке свом некадашњем професору Југославу Благојевићу.

– Сјећам се, на примјер, како смо увијек прије часа правилно формирали ред пред кабинетом професора Благојевића и уредно чекали да се он појави. Сјећам се да се он појављивао у свом плавом радничком мантилу обученом преко одијела, носећи дневник у једној руци, а другом отварајући врата кабинета, увијек се смијешио на нас. Сјећам се да професор Благојевић никад на час није дошао без тог свог осмијеха, никад забринут или нечим озлојеђен. Сјећам се да нам је тумачио Декарта, Паскала, Лајбница, Лагранжа. Сјећам се да је ток његовог предавања био систематичан, језик прецизан, суштина јасна. Сјећам се страхопоштовања које смо осјећали пред тим великим идејама, пред људским рациом спремним да се изрази истином, коју нам је наш професор тако професионално тумачио, стрпљиво нас учећи да знање поштујемо, да се знањем служимо, да знању тежимо. Сјећам се да смо добро морали да поразмислимо шта ћемо пред професором рећи, како ћемо на њега оставити утисак, како испасти бунтовни али духовити. Он је знао да смирује наше усијане главе својим истанчаним смислом за хумор, истовремено, будећи у нама духовитост, ту истинску ведрину духа, најљепши израз домишљатости свјеже и узавреле младости, наводи Жижићка.

Она наглашава да Благојевићеве лекције о животу и данас примјењује. Од њега су много научили, а посебно жељу, да у интелектуалном походу на знање и на живот увијек треба имати мјеру.

– Шта је то у нама што је послије његовог посвећеног рада остало а што нас је, као људе формирало и даље мијењало? Мислим да је у нама након свега остала потреба да у свему тражимо мјеру. Мјеру у ономе што говоримо, мјеру у томе како се опходимо, мјеру у начину како туђе идеје процјењујемо, мјеру док се боримо са тешкоћама, мјеру да уживамо у успјеху. Дуго се ми већ, професоре, између осталог и захваљујући Вама, бавимо питањем мјере и сада се питам, да ли смо ми као појединци али, и да ли је и друштво у којем живимо уопште нашло ту мјеру, када је у стању да дрско преиспитује ваш однос према њему и након 40 генерација ђака даниловградске Гимназије, које сте учили математици и томе како се постаје човјек. Ја се само питам, гдје је ту мјера, да ли је то могуће, да то није неки превид, неспоразум, неслана шала. Из тог разлога, професоре Благојевићу, ја, Ваша бивша ученица, дајем вам своју искрену подршку као мали израз онога што вам дугује цијела моја генерација. Такође, апелујем на друге људе са којима дијелим свој живот, све људе у нашој заједници, да никада не дозволе и да се увијек боре против тога да се људи, вриједни, професионални, људи знања и савјести прогоне и кажњавају, да се њихов животни рад занемарује, релативизује, умањује. Обраћам се црногорској јавности, свим добронамјерним људима, онима који воле своју земљу и у њој граде свој живот и васпитавају своју дјецу, да разумију и размисле о подршци коју овом приликом ја, његова бивша ученица, али сигурна сам и сви остали његови бивши ђаци, из захвалности дугујемо нашем драгом професору математике, Југославу Благојевићу, закључује Жижићка.

И Нина Кадић Јововић саопштила је своје утиске о професору. По њеним ријечима, Благојевић је прави примјер како треба да изгледа прави учитељ.

–Учитељ није само онај који вам је усадио одређено знање, већ и онај који је био кадар да пробуди дух слободног мишљења и осјећај интимне и колективне одговорности. Баш такав професор је и професор Југослав Благојевић. Уколико сте учили математику код њега, могли сте, слободно, ући кроз врата Платонове академије, јер сте од оних који познају геометрију. На приличну жалост оних који лоше промишљају и зло намишљају, кољена једног професора математике нису од тијеста, па да намах клекну кад запушу вјетрови заповијести. С

нажан стисак руке, за оне који су нам подарили сем знања и ону лијепу ствар код учења, а то је да нам га нико не може одузети, јер војници, баш као и опсаде, долазе и мину, а Архимедови кругови остају као исходиште и уточник времена у којем ће опстати само чврсте зиданице човјечног. Парафразираћу Платонову мисао о људима као земљи и казати да су учитељи као земља, могу вам помоћи да растете као особа или могу успорити ваш раст и претворити вас у обични коров. Зато, будимо на страни добрих учитеља у времену сујете лоших ученика, рекла је Кадић Јововић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: