Бивши функционер ЈУЛ-а о везама Мире Марковић са убиствима у Југославији!

Југословенска љевица била је крајње љевичарска политичка странка у Савезној Републици Југославији. На свом врхунцу, странка је имала 20 мјеста у Народној скупштини Републике Србије након општих избора 1997.

Мирјана „Мира“ Марковић супруга бившег предсједника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, била је лидер и оснивач ове политичке партије. Након убиства Зорана Тодоровића Кундака, генералног секретра југословнске левице, 24. октобра 1997, на његово мјесто долази Ратко Крсмановић.

За Миру Марковић каже да не постоји истина о њој, осим смрти 14. априла 2019 године.

Ратко Крсмановић био је гост емисије Црна Хроника на Курир телевизији.

– Желио бих да истакнем да је Југословенска љевица настала као израз и потреба тадашњих околности. Љевица је међусобно била поцијепана. Постојала је потреба да се разлике и распуклине свих љевичара превазиђу на начин да се обједини њихово дјеловање. Тако је настала потреба да се оснује покрет и за оне појединце који нису нашли мотив да се ангажују тада у оквиру постојећих политичких партија. Почели смо као једна свејугословенска партија – рекао је Крсмановић и додао:

– То што је Југославији пријјетила опасност од спољашњих и унутрашњих непријатаља био је разлог више да се ујединимо у оквирима тадашјих могућности. Та снага се руинирала временом и идеја је девалвирана пор притиском оних служби које су дуго неговане упаво за такву сврху.

Тврди да је у вријеме основања Југословенске љевице постојала информација да САД планирају да на простору Југославије конституишу своју љевицу:

– Тих година када је настајала Југословенска љевица били смо обавијештени о напорима Сједињених Америчких држава да на простору Југославије конституишу једну њихову љевицу која ће служиту интересима и циљевима неких колонијалних шема. Знали смо да је Кораћ био један од људи који је био планиран у тој пројекцији. Све људе за које смо, такође знали видјели смо их на бини 5. октобра, што говори о једном усаглашеном пројекту. То је само убрзало оснивање Југословенске љевице. Ни у оквиру СПС-а нису била усаглашена становишта. Било је националиситчких струја којима се ЈУЛ снажно противила.

Тврди да је убиство Зорана Тодоровића Кундака највјероватније повезано са структурама служби безбједности.

– За то убиство до данас нико није сносио одговорност, а моје мишљење је да би одговорност требало тражити у структурама тадашњих служби безбједности, али то је осмишљено тако да се то никад не сазна. Био сам са Радетом Марковићем у комуникацији, а мислим да би Јовица Станишић био најпозванији да помогне око истраге за то убиство.

Одлучно је негирао било какву повезаност Мирјане Марковић са политичким убиствима деведесетих година:

– Миру Марковић доводити у везу са нарученим убиствима је тако сурова зла намјера и пакост, да немам ријечи којима то могу да опишем, али сви смо пришли ту гиљотину. Након 5. октобра Мира Марковић је завршила у изгнанству и овдје је остало изразито непријатељски расположено политичко руководство према њој. Годинама су трагали за учешћем Мире Марковић у некаквим нечистим, нељудским пословима. После 23 године све те оптужнице буквално су се свеле на један једини моменат, а то је рјешење о нелегалној додјели стана једној службеници владе.

Дотакао се и убијеног новинара Славка Ћурувије:

– Славко Ћурувија је био чест гост у дирекцији ЈУЛа. Знам да је уочи бомбардовања разговарао са Миром Марковић. Да су тачне те конструкције о њеној умјешаности у Ћурувијино убистов свакако би Мира Марковић сносила кривичну одговорност.

Петог октобра је био на вези са тадашјим предсједником Слободаном Милошевићем који га је тада укорио:

– Био сам у згради ЈУЛ -а са још четри жене. Био сам на вези са Слобом, а када је руља кренула ка згради, он ме је укорио рекавши: „Немог да глумиш народног хероја, мичи те жене одатле и склањате се.“ После тога смо напустили зграду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: