Бивши Србин против „снова о слободи“: Бурсаћу „пресели“ књига за децу, СПЦ, Косово…

Август је ове године месец напада и одбрана. Нарочито напада на све оно што је српско… Ваљда по навици на неке прошле августе. Тако је и књига за децу „Догодине у Призрену – сан о слободи“ постала мета критика и напада.

На њу су се острвили разни аналитичари који се труде да се појављују искључиво ради поништавања свега српског што се појави у јавности. Наравно, уз бројне рент-а-експерте, по моделу „куд сви ту и мали Мујо“, клики оних који би да забране снове српској деци придружио се и Драган Бурсаћ, новинар из БиХ, са колумном на ЦДМ порталу под називом „Догодине у Призрену и друге бајке“.  Драган Бурсаћ је, уместо познавања историјских чињеница, „обрадовао“ јавност још једним текстом који таргетира дечију књигу као „великосрпску“ пропаганду.

„А шта је проблем са овом књигом, осим што је пука великосрпска пропагандна фикција? Па проблем је што би за реализацију ове фикције био неопходан Трећи свјетски рат, али без употребе нуклеарног оружја у коме ће Руси на својим тенковима избити на Дунав (како наговјештавају у влажним сновима српски националисти) док протјерују америчке и остале НАТО снаге из Бондстила.

Или би за реализацију бајке и дјечачког сна (sic!) било неопходно да се направи неки мали, локални рат, за који се Србија специјализирала, па да се онда увезу Козаци или Вагнеровци или којекуде руски плаћенички отпад, као што је и рађено деведесетих у Босни и да се онда сви тако стуште на Косово.“

У свом мрзитељском налету, Бурсаћ је покушао да свом гневу придода и графите о војсци која се на Косово враћа.

„Али једно питање, зашто би неко у Црној Гори писао носталгично “Кад се војска на Косово врати“, кад је Црна Гора, као чланица НАТО пакта формално на Косову, а и практично уколико услиједи позив може послати своје трупе колико сутра? А да, не мисли се овдје на црногорску, него на српску војску, која у бајковитој конквистадорској агенди има и враћање на Цетиње, у Будву, у Никшић и остале црногорске топониме као ономад 1918. И да није све само бајка, сјетите се попова Цркве Србије, који су прије двије године на насилном устоличењу Јоаникијевом, унутар зидина Цетињског манастира пјевали “Кад се војска на Косово врати“. Није све сликовница, нешто је и тужна опетована повијест преумљавања Црне Горе и Црногораца.“

Ипак, Бурсаћ је сам себи пре свега највећи непријатељ који се давно отргао од прадедовских корена, и упловио у „мирне“ џепове бившег режима. Човек који своју „каријеру“ гради искључиво на антисрпским ставовима, није вредан оволике пажње.

Подсетимо, Миљевић је рекао поводом напада да је овај напад могућ „Зато што је ова књига по први пут у Србији нацртала будућност које се Запад и његови клијенти у Србији јако плаше. Празан Бондстил! Сви знају шта ће се десити када америчких војника више не буде у региону да бране од 2000. године установљен поредак у коме су Срби дежурни кривци и свако се на њих може бацити каменом, и не само каменом. Када се томе дода да сви западни клијенти виде геополитичке промене које се на наше очи дешавају онда је јасно да су ови напади на књигу у ствари покушај да се успори неумитна промена која долази. Промена која ће донети слободу Србима на Балкану, а пад у опскурност/небитност свима онима којима је Запад омогућио да раде против српских интереса све ове године, и да од тога добро зарађују.

Стога је ово само један узалудан напад на српски сан о слободи који је све ближи свом остварењу. Он се толико приближава да може да се деси још…

Догодине!“

Читајте ЈОШ:

Догодине у Призрену – сан о слободи!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: