Бизарна беспућа јадног и чемерног „црногорства“ и „патриотизма“

Пише: Војин Грубач

Црногорска политичка и медијска сцена стално добија нове ексклузивне садржаје.

„Немој казати да Милу носимо сваког дана на руке 300.000“, од шверца цигарета, преносе Вијести Скај преписку на коју је реаговао и предсједник државе Јаков Милатовић тражећи „одлучан и неселективам одговор тужилаштва по овом питању!

Ђукановић и његови медији су очекивано брзо реаговали с тврдњом да претпостављени „грешник“ није „лук јео, нити мирисао“!

Колико су награбили најмоћнији предатори, питање је сад

На теме пљачке и корупције у Црној Гори и раније смо имали знаковите тврдње.

„Одбјегли црногорски полицајац Љубо Миловић само на једном рачуну је крајем 2020. године имао 50 милиона евра, пренијели су недавно ову вијест сви балкански медији.

Опет, крајем априла 2020. године, јавност је брујала због сљедеће информације: „Посланик опозиционе Социјалистичке народне партије Срђан Милић рекао је у Скупштини Црне Горе да му је главни специјални државни тужилац Миливоје Катнић казао да је Светозар Маровић, бивши преседник Државне заједнице Србија и Црне Гора, изнио у иностранство 400 милиона евра“!

Елем, ако је одбјегли црногорски полицајац само на једном рачуну имао 50 милиона евра, може се претпоставити да је Маровић, који је био виши облик политичког предатора, лако могао изнијети цијелих 400 милиона евра из Црне Горе.

Дакако, одмах се поставља питање, колико су из Црне Горе изнијели јачи и моћнији предатори од Маровића?

Посебно онај који је до јуче био на врху пирамиде по сили бесконачног политичког и државног утицаја?

Пет милијарди евра, како шуме „зли језици“ иза завјесе, или колико?

А што је најинтересантније, сви ти који се налазе на списку најбогатијих људи Црне Горе, у распону богатства од неколико милиона, преко десетина или стотина милиона, до неколико милијарди евра су до јуче третирани од своје политичке пастве као „највећи Црногорци“ и „највеће патриоте“!?

Умјесто да су постали „домаћи инвеститори“, они су били прости пљачкаши

Све ове информације потврђују претпоставку да Црној Гори од 2000. године уопште нису били потребни некакви „страни инвеститори“.

„Велики Црногорци“ који су користили државу као непотопљиви „носач авиона“, при чему су „авиони“ били: цигарете, кокаин и хероин, врло лако су могли тај новац уложити у економију Црне Гору.

Могли су од „свог“ новца направити цијели аутопут, али и школе, болнице, нове путеве, фабрике, моћне поморске и авио-компаније, хотелске комплексе, али нису.

Одлучили су да тај новац однесу из Црне Горе, и вјероватно га уложе у друге државе које не носе име: Црна Гора.

Новац којег су награбили ће свакако бити нечији плијен, највјероватније најјачих бјелосвјетских предатора.

Видјели смо како је „руским милијардерима“ послије почетка рата у Украјини Запад заробио стотине милијарди долара имовине на рачунима, затим јахте, предузећа, некретнине, све што су могли!

Исто ће се десити и црногорским мултимилионерима које њихови политички и медијски кругови штите пропагандним флоскулама како се ради о „борцима против малигних утицаја с Истока“! Није ваљда, баш “ борци“?

Ипак, ред је да се подсјетимо једног важног примјера везаног за наше поднебље.

Наиме, позната балканска, корупционашка афера Телеком је имала свој епилог пред судовима САД у децембру 2011. године када се десила драконска судска пресуда.

На основу те пресуде, “Дојче телеком” и његова филијала “Мађар телеком” платили су 95 милиона долара казне америчком Министарству правосуђа и Комисији за хартије од вриједности (СЕЦ) „због доказаног подмићивања званичника у Македонији и Црној Гори“.

Дакле, тих 95 милиона долара није отишло оштећеним државама: Црној Гори и Македонији, већ САД. Лијепо!

Слично ће се десити када се заплијене тајни рачуни бившег државног естаблишмента Црне Горе.

Отиће опет неким другим државама, наравно!

Мада, на рачун одштете због сурових услова живљења под свирепим режимом Ђукановића, ред би био да се сав попљачкани новац црногорских олигарха врати народу и држави Црној Гори.

Јер, одлично знамо да се за вријеме вишедеценијског бескрупулозног коришћења Црне Горе као платформе за лично богаћење, из ње иселило преко 150.000 становника а држава и народ доведени на руб егзистенцијалног опстанка.

Цијена која се мора платити за то разарање државе и разгањање народа, мора бити висока.

И да констатујемо, крупни црногорски криминалци из редова високих чиновника су имали огромни новац да га уложе у црногорску економију, да грађани Црне Горе можда живе најбоље на Балкану, да се нигдје не селе из државе али им то на памет није падало.

Тако се завршава бизарна прича о њиховом јадном, чемерном и извиканом „црногорству“ и „патриотизму“!?

На тапету се морају наћи пропагандисти, заштитници пљачке државе

Уколико се напокон створи правна држава, чак и у назнакама, у фокусу јавности и тужилаштва морају бити сви они који су закувавали политичку ситуацију у Црној Гори да би прикрили пљачку државе у огромним размјерама.

Дакле, они ликови и организације које су деценијама одржавали на власти злочиначки политички систем Ђукановића.

Сви медији и НВО који су били у служби старог система, њихови шовинистички орјентисани: новинари, публицисти, колумнисти, пропагандисти, али и политолози, политичари и аналитичари из окружења Црне Горе су били дио тог злог, екстремистичког система, за што су добијали огромне напојнице.

Јавност је давно упозната с енормним сумама новца које су легално добијали пропагандисти попут Дарка Шуковића и Тамара Никчевић, ликова који су својим ултрашовинизмима и бјеснилом дизали медијску прашину да би се прикрила разбојничка суштина власника државе.

Међутим, шта је са осталима? Колике су хонораре за своје њиштање и ђипање добијали врли „национални пензионери“ Црне Горе из „области културе“, острашћени „професори“ тзв. ФЦЈК за свој политички екстремизам, разноразни историчари који су „промијенили капе“ упуцавајући своје ране научне радове у корист „идеологије мржње“ која је била потребна Ђукановићу?

Колико је за идеолошко лударање бачено новца ликовима из „окружења“, на примјер: Драгану Бурсаћу, Вуку Драшковићу, Динку Грухоњићу, Ненаду Чанку, и десетинама сличних шегрта ђавола!?

Јер, сви они су вољели Црну Гору као Џек Трбосјек своје жртве и одлично знали да им „газде оперишу“ са стотинама милиона евра тако да је било каква сума хонорара коју добију, чак она врло крупна, ипак била ситниш са стола за којим су се играле крупне игре у контејнере кокаина, цигарета, хероина.

Ђукановић је срушен као и његов ДПС са сателитима, али је остала огромна финансијска моћ бившег система и погани медији којима су на услузи десетине и стотине пропагандиста и колумниста који и даље „ведре и облаче“ на медијском небу Црне Горе.

То се и сада одлично види кроз пар примјера.

Млади предсједник државе Јаков Милативић свакодневно добија медијска копља од њих за све што уради или изјави.

Најтеже увреде садашњем премијеру Абазовићу, које трају скоро три године, ду дио бизарних стандарда тих медија.

Као и упорно таргетирање будућег премијера Спајића и указивање како да формира Владу, ко може а ко не смије ући у њу.

Свима је јасно да кључни тумор државе чине бивши богати властодршци који су темељно попљачкали Црну Гору, док њихови медији и невладине организације представљају главне носиоце тога јединственог малигног утицаја.

На крају, поставља се питање: због чега држава и даље из буџета плаћа финансирање Ђукановићевих пропагандиста који су се „удомили“ у статус „националних пензионера“ или су се „улегли“ у ФЦЈК који уопште није факултет већ кружок помамљеника и облик формалног прикривања јаросних носилаца мржње и анимозитета?

Хумано и корисно било скинути их са државне грбаче, па нека их из свог џепа финансирају мултимилионери којима и даље вјерно служе.

Или и даље имамо намјеру да се играмо жмурке?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: