Бизарна правила Брисела: Mора ли краставац да буде прав

Пише: Ружа Јеремић Турудић

Да ли је Европска унија претрпана бизарним и беспотребним правилима и да ли је у праву аустријски канцелар Себастијан Курц када каже „Нећемо више да нам Брисел прописује како се припрема шницла!“?

Стара тема, подгрејана је пред нове европске изборе који почињу сутра. Једни тврде да треба укинути стотине директива и смањити бирократски апарат, а Курц да се то злоупотребљава у предизборној кампањи. Како год било, Србија се добро сналази у прихватању европских правила, потврђује статистика.

Забрана обичних сијалица, пушења, јаких фенова и усисивача – директиве које дочаравају строге европске захтеве. Сада се за укидање бар хиљаду европских правила заложио аустријски канцелар, јер сматра да унију чине тромом.

Душан Протић, координатор Радних група за поглавља 1 и 3, каже да постоје правила која изазивају недоумицу и делују нелогично, нарочито када се извуку из контекста. „Често је то један евроскептички наратив„, истиче Протић.

Али, с времена на време преиспитују се прописи, па је тако први пут 2007. Европска унија укинула две директиве, о класификацији дрвета и нека ограничења у области јавних радова.

Томе је претходила иницијатива за разградњу бирократског апарата Уније, да се закони поједноставе, а 220 смерница сажме или једноставно избрише.

Још тада се увидело да предузећа због великих трошкова губе на светском тржишту. Ипак, провуку се директиве попут оне која не толерише закривљене банане.

„Имамо још много посла до тог нивоа пререгулисаности тржишта. Наш главни задатак је да омогућимо компанијама да се на време информишу, да им омогућимо, колико можемо, субвенционисана средства да они нове стандарде имплементирају на прави начин„, указује Јелена Јовановић из Привредне коморе Србије.

Владимир Међак из Европског покрета у Србији објашњава логику која стоји иза правила да краставац мора да буде прав.

„Да ли је краставац прав или крив, у многоме од тога зависи да ли ће тај краставац бити за употребу као свеж краставац, или ће моћи да се конзервира и ставља у тегле. Не можете да ставите крив краставац у праву теглу, врло једноставно, све су то ствари који имају своју логику, сад кад се извуку из контекста онда делују мало смешно„, објашњава Међак.

Шампион у прихватању стандарда

Криви краставци сада су само мит, а ако се вратимо уназад, кључ успеха бивше СФРЈ у извозу био је у томе што је деведесетих била шампион у прихватању европских стандарда. За неповеровати, и данас је.

„Сама чињеница да је Србија дуплирала свој извоз откако је потписала споразум са ЕУ од 2008. до данас говоре да нашим привредницима та правила уопште не сметају„, каже Међак.

Душан Протић додаје да је покривеност ЕУ домаћим извозом била 48 одсто, а закључно са 2016. је већ достигла 80 одсто.

Процењује се да Европска унија годишње губи бар три милијарде евра, драгоцених за инвестирање, јер плаћа огромну администрацију.

Зато је формирано тело за бољу законску регулативу, а институционална реформа чека нови сазив Еворпске комисије.

Извор: РТС

Прочитајте још:

„Ми тада нисмо гледали која сила напада и која је јачина те војске, ми смо бранили светињу, Србију, до задњег“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: