Бизнис за Велику плажу биће изнад свих закона

Изградња новог града на Великој плажи у супротности је са постојећим планским документима као и Законом о заштити природе, због чега Влада планира да његову изградњу омогући преко посебног закона који би био изнад свих других домаћих закона и прописа, сазнају “Вијести”.

Овај лекс специјалис омогућио би инвеститору из Уједињених Арапских Емирата и разне повољности, односно ослобађање од плаћања комуналних накнада и дијела пореза и других дажбина током изградње, док би Црна Гора, односно њена јавна предузећа, учествовала и у дијелу трошкова изградње инфраструктуре.

Он би омогућио и да се 10 милиона квадрата простора на Великој плажи, од Порт Милене до Бојане, и од обале до пута за Аду Бојану, са припадајућим дијелом мора, уступи на 99 година компанији “Еммар” бизнисмена Мохамеда Алабара из Уједињених Арапских Емирата. Алабар би према овом документу имао могућност да права на изградњу у закупљеном простору преноси на друге компаније.

Слично као Луштица, Кумбор…

Уговор о закупу био би сличан онима који су усвајани протеклих година када је у закуп на 90 година дато седам милиона квадрата на Луштици, простор бивше касарне у Кумбору, простор бившег војног завода Арсенал у Тивту (Порто Монтенегро) и Краљичине плаже и Милочера, као и закуп Мамуле на 49 година и Светог Стефана на 43 године.

За усвајање тог закона потребна је већина посланика, односно, да би био усвојен, за њега би морали гласати посланици странака бившег Демократског фронта и Демократа који су раније били против сличних дугорочних закупа. За те раније уговоре и законе који су омогућавали те дугорочне закупе гласали су посланици тадашње власти ДПС, СД и мањинских странака међу којима су били и представници албанских странака који се сада противе сличном послу у средини гдје су они већина.

Основ за усвајање тог закона биће међудржавни споразум између Црне Горе и Уједињених Арапских Емирата, чији су дијелови јуче објављени на сајту Владе.

Већина простора за стамбену градњу

План бизнисмена Алабара, који је дјелимично представљен на недавном састанку премијера Милојка Спајића и представника Општине Улцињ, предвиђа изградњу некретнина на цијелом подручју плаже и у њеном непосредном залеђу. Ријеч је о десет хотела са “седам звјездица”, великих марина и аква парка, пословних простора и тржних центара…, али је већина подручја предвиђена за изградњу три велика стамбена насеља са више десетина хиљада вила, апартмана и станова намијењених за продају.

Према презентацији, укупна инвестиција била би “30 +” милијарди, док се изградња инфраструктуре процјењује на 20 милијарди.

Саговорник “Вијести” казао је да би након усвајања закона и закључења уговора о закупу биле издаване посебне дозволе за градњу, након чега би одмах почела изградња инфраструктуре. Према садашњим договорима, држава и њене компаније би градиле потребну инфраструктуру о свом трошку до границе Велике плаже, односно до локације која ће бити у закупу. Инвеститор би о свом трошку градио мрежу те инфраструктуре унутар зоне закупа, али би имао право да је једини и користи односно уступа својим купцима и закупцима.

Градња би трајала десет година, плажа ван функције

Инвеститор би ангажовао све своје капацитете да што прије заврши пројекат, али и према оптимистичним прогнозама градња инфраструктуре и цијелог комплекса трајали би десет година. У том периоду значајан дио Велике плаже не би био у употреби за купаче и госте.

Према садашњим смјерницама Просторног плана посебне намјене за обално подручје, који је усвојен 2018. године и који је још на снази, на свега око десет одсто простора Велике плаже би била могућа градња, преостали дио био би сами плажни појас, зелене површине, као и заштићено подручје.

На цијелом овом одручју од десет милиона квадрата, по садашњим плановима, могућа је градња луксузних хотела, кампова и бунгалова у врло уским појасевима, са укупно 30 хиљада кревета. Једна трећина укупног простора, јужни дио према ријеци Бојани и Ади, је строго заштићено подручје као резерват природног предјела и тај статус има од 1968. године.

У 2023. години за највећи дио простора Велике плаже урађен је нацрт Државне студије локације “Дио Сектора 66 – модули ИИ, ИИИ и ВИ”. Њиме се предвиђа изградња луксузних хотела, бунгалова, вила и кампова, спортских објеката, гдје би под објектима било највише 404 хиљаде квадрата, док би минимална површина под зеленилом и заштићеним подручјима било 8,7 милиона квадрата.

Изградња стамбених објеката сада је ограничена само на дио овог простора гдје је предвиђено бављење пољопривредом и то максимално до 200 квадрата по пољопривредом имању.

Кандидат за ЕМЕРАЛД и Натура2000

Према свим просторним плановима и студијама за Велику плажу у посљедњих 20 година, све Владе у том периоду су настојале да осигурају заштиту Великој плажи и да је кандидују за међународна заштићена подручја ЕМЕРАЛД и Натура2000, са циљем да се на овом подручју организује туризам у складу са природом. Студија предвиђа да на један кревет има 100 квадрата зеленог простора. Велика плажа је сада кандидат за пријем у чланство ових заштићених подручја.

Досадашњим планом предвиђено је да се на изградњу туристичких садржаја на Великој плажи плаћају комуналије и оне би током изградње овог малог броја сада планираних објеката износили 115 милиона еура. Изградња свих тих објеката коштала би 2,5 милијарди по процјени из 2023. године.

И тај мали број луксузних хотела био би према ауторима стратегије профитабилан, јер је процијењени годишњи приход 795 милиона еура, док би нето профит био 350 милиона еура, односно и ова инвестиција била би исплатива за седам година.

Међутим, нови инвеститор моћи ће да гради објекте који ће бити и десет пута већих површина од сада планираних, а главни приход биће од продаје некретнина.

Ванредна сједница СО Улцињ

Ванредна сједница Скупштине општине (СО) Улцињ са само једном тачком дневног реда: “Информација о усвајању Предлога основе за вођење преговора и закључивање Споразума о сарадњи у области туризма и развоја некретнина између Владе Црне Горе и Владе Уједињених Арапских Емирата”, биће одржана данас.

Сједница, коју је сазвала предсједница СО Ивана Поповић, долази у тренутку неслагања закупаца и локалне заједнице са намјером Владе да Велику плажу на 99 година изда компанији “Еагле Хиллс Пропертиес” која је у власништву познатог инвеститора Мохамеда Алабара из Уједињених Арапских Емирата

Спајић видио град на плажи прије двије године

Саговорник “Вијести” каже да су контакти о овом појекту започети прије три године када је Спајић био министар финансија, уз посредовање министра финансија Србије Синише Малог, а да су контакти и договори интензивирани од избора нове Владе прије годину дана.

Алабарова фирма у Београду гради пројекат “Београд на води”, по сличном принципу међудржавних уговора, гдје је инвеститор ослобођен плаћања комуналија, дијела пореза и трошкова изградње инфраструктуре.

Прије четири дана на питање да ли је власт у Улцињу убиједио у овај пројекат и зашто је Алабар био на састанку са предсједником Општине Улцињ Генцијем Ниманбегуом, Спајић је навео да је “Алабар био у пролазу те да је ишао на Хвар, на којем посједује 80 одсто хотела”.

Прије двије године у априлу 2023. године, Спајић је гостујући у поткасту “ДисКримиНација” НВО Центар за грађанске слободе (ЦЕГАС), говорио о својим визијама развоја Црне Горе и казао: “Ја видим град који се формира на Великој плажи, видим Централ бусинесс дистрицт Ћемовско поље, видим Европу сад 2…”.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: