Бјелајац: Династичко питање било у фокусу 1918; Италија имала намјере да омете Југославију на конференцији мира и окупира Црну Гору
Др Миле Бјелајац
„Краљ Никола је процес уједињења Србије и Црне Горе започео иницијативом у пролеће 1914. године, али се због држања Аустрије, како то јављају руски фактори, одустало од уједињења како Аустроугарска то не би искористила као повод за избијање рата, односно напад на обе земље“.
Рекао је ово у разговору за наш портал историчар, политиколог и научни савјетник у Институту за новију историју Србије Миле С. Бјелајац говорећи о све распрострањенијем феномену ревизије и фалсификовања историје с циљем давања легитимитета стварању идентитета нових националних држава.
Предмет његових интересовања су контроверзе југословенске прошлости, укључујући објашњења њеног краја, грађанског рата и међународних институција. Посвећен је критичком преиспитивању иностране литературе која се бави прошлошћу Југославије и Србије.
Коментаришући догађаје из новембра 1918. године, Бјелајац каже да је ту, такође, примјетна ревизија, јер у самом називу се маскира карактер „Подгоричке скупштине“.
– Подгоричка скупштина је у суштини била Велика скупштина српског народа Црне Горе и то се у једном времену социјалистичке Југославије избацивало, а кориштен је тај назив „Подгоричка скупштина“ који онда маскира српски карактер те скупштине која је била у оним условима једино могућа. Сва братства, сва племена су бирала између две листе. То је била бела, бјелашка и зелена, присталица краља Николе, зеленашка. Али не зеленашка у овом данашњем смислу, ово данас је потпуна бесмислица. И тако су се делили, што се помиње и данас. Бела листа је добила апсолутно већину – истиче Бјелајац.
Да би се добила потпуна слика краља Николе, потребно је обухватити све чињенице. А једна од њих је и та да краљ Никола никада није оспоравао српски идентитет Црногораца па и његов. Сам је у једног тренутку покренуо питање уједиња. „Црногорско питање“ није било етничко него династичко у оно време.
– Тај разговор о персоналној унији из 1914. је прекинут. Већ је било у начелу усаглашено да спољни послови, одбрана, финансије, валута, пошта и саобраћај буду у заједничкој надлежности.
Послије капитулације Црне Горе и одласка краља Николе и његове Владе у имиграцију, наводи Бјелајац, отворило се поново питање уједињења.
„Нови председник Владе у имиграцији, после Мијушковића, Андрија Радовић обновио је то питање и у једном тренутку је успео да убеди краља Николу да абдицира у корист свог унука регента Александра Карађорђевића. Такво решење су подржале и Француска и Велика Британија, али не и Италија. Кад је краљ Никола после тога отпутовао да посети своју кћерку на италијанском двору, он се у Француску вратио промењеног мишљења. Андрија Радовић је поново покушавао, убеђујући га да „народ иште и народ тражи уједињење“. Радовић је упркос својим поновљеним покушајима на акцији уједињења са аргументима да Господар не би смео против народа који „иште јединство“, дао оставку у децембру 1916. и после тога се посветио ствари уједињења преко деловања Црногорског одбора. Ни влада генерала Мила Матановића која га је наследила, није успела да наговори краља на кораке ка уједињењу. Матановић му је предочавао да је „идеја уједињења постала вјера, религија маса“ и да „Црна Гора не може остати пасивни посматрач, нити може ударити у антинационални сепаратизам.“ Пошто краљ није прихватио предлог Матановић и влада дају оставку 11. јуна 1917, управо кратко време пред састанак на Крфу који је резултирао декларацијом коју је стари краљ одбио и осудио. После овог акта, српска влада није одговорила на писмо новог премијера Евгенија Поповића да се наставе преговори из 1914. године о реалној унији. Нова влада и краљ почињу се враћати идеји обнове самосталности и проширења Црне Горе која је имала потпору (млаку) Рима и Беча. У самој земљи, осим уског круга дворјана и бивших високих чиновника који су остали верни свом монарху и сарађивали са окупатором, бујао је покрет за уједиње и герила (комите). У страху за животе и позиције, присталице краља окрећу се окупатору и моле га да обезбеди ред до повратка краља и савезничког доласка на Цетиње“, каже Бјелајац
На крају крајева, истиче он, и Комитски покрет у Црној Гори (не овај данашњи, него онај прави за ослобођење Црне Горе), он је носио ту борбу и за њу се знало. Дакле, ради се 1918. о династичком питању, ради се о страху једне групе људи која је све дуговала краљу Николу, својим страхом да не изгубе своје положаје, што се касније показало неутемељеним, зато што и сама кућа Карађорђевића, краљ Александар је промовисао и награђивао те његове присташе.
То, како он сматра, показује намјере Италије да омете Југославију на конференцији мира и њихову жељу да окупирају Црну Гору, како би себи обезбједили бољу позицију у предвечерје одређивања граница будуће Југославије.
„То је суштина. На крају, Италијани су, то знамо из историје, довезли те побуњенике у оквиру свог 96. пука, искрцали су их и они су онда продужили према Цетињу. Цетиње је онда бранила црногорска омладина, црногорски добровољци. А југословенске, не србијанске, трупе су биле у резерви, као и нека два топа, две хаубице, које су се тамо нашли. То је цела та прича о тој побуни. Они су се, на крају, повукли под скуте Италијана којима је било непријатно да о томе рапортирају, па су фингирали њихову интернацију. То је још професор Драгољуб Живојиновић у својим истраживањима врло пажљиво реконструисао на основу италијанске грађе. Дакле, та ревизија која је у функцији стварања новог идентитета у Црној Гори задњих деценија, која негира српски карактер Црне Горе је инсистирала на томе да нешто што је дочекано као ослобођење, за шта су се и сами црногорци борили, то се данас назива окупацијом“ – закључује Бјелајац и додаје да се поред израза „окупација“ користио и израз „аншлус“ у једној књизи која је ове тезе промовисала у свету.
Дио ове ревизионистичке литературе обилно се користио брошурама које су краљ Никола и његова влада у емиграцији засипали иностране представнике од 1918 до 1920. године.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Све је тачно! Ради комплетирања слике, треба прочитати и књигу Лазара Рашовић „Црна Гора у европском рату“.
Na zalost mi smo uvijek imali otpadnika i izdajnika pocevsi od domacih poturica koji prodadose svoju vjeru za veceru kako genijalni Njegos kaze mlijekko ih srpsko razgubalo i na zalost to su nastavili guvernadurovici Radonjici sa Njegusa da nas podvedu tadasnjoj Austrougarskoj zatim Knjaz Danilo mlad i samovoljan i njegove pristalice htjeli su da nas takode podvedu zapadnoj upravi tadasnjoj sili koja je diktirala Francuskoj zatim pristalice Kralja Nikole zbog dinasticke borbe bili su pod patronatom Rima. Zatim raspadom Kraljevine Jugoslavije neprijatelj je iskoristio priliku i povod kada su razbili drzavu da Crnu Goru pod izgovorom oslobodenja srpske hegemonije promovisali njenu samostalnost i slobodu zamislite slobodu pod okupatorom pod patronatom koga bi drugog za ovu priliku nego dusebriznog Vatikana i zvanicno odmah proklamaciju na Petrov dan cuvena po zlu i skalameriji Petrovdanska skupstina do ove fasisticke vlade u svim pomenutim sumanutostima kao drustva jedan manji dio stanovnistva se odricao svoje vjere i svog iskonskog srpskog naciona za rad nekih svojih zivotnih funkcija i privilegija buduci nrznaveni svojoj vjeri i ne odani oni su zato i lako odricali svoj istoriski indentitet ne dajuci tome narocitu vaznost ne svjesni da su sustinu izgubili i uhvatili se za sporedne stvari Jer Bog sve moguci kaze ako i cio svijet zadobijete a dusi svijoj na udite kakva vam je korist zato sto ce te vjecno biti muceni jer ste. .na taj nacin popljuvali mene Boga vaseg a ne htjeste moju Bozansku naku znati nego je odbaciste i prezreste zato cu i ja vas sada ..odbaciti .misli se posle bijoloske smrti.Dakle do dolaska satanistickog sistema cetrdeset i pete sva nasa otpadanja naseg naroda manji dio do tada je mijenjao svoju vjeru a zatim i svoj iskonski srpski indentitet .Medu tim dolaskom mracnog adckog totalitarnog diktatorskog sistema ateizma opet pod pokroviteljstvom Vatikana i njihovog namjesnika masona satanistu Broza dobio nardbu da zavede ateizam ukine vjero nauku i sve vjersje obrede da ubaci darvinizam kao satanisticku teoriju i tim ljude oslijepi paklenim mrakom ne znanja a za tim sproveo j ovom slucaju da se ne smiju izjasnjavati kao srbi iz Crne Gore Nego samo Crnogorci da bi tako narod sluden mogao biti podvrgnut asimilaciji za katolicanstvo pri tom istoriski oproban recept kada ljude stimulises funkcijama i novcem a narod koji izgubi svoj pravi istoriski put postojanja on misli po ljuckoj logici kasnije je svaki .dobar medu tim i sama ..tragicna istoriska .praksa pokazala je svu tragicnost tih devijacija.Meni licno ..kako to slusam i gledam dozivljavam narocito ovih zadnjih 30g prosto mi se gadi od tih prica da Crnogorci nijesu srbi svaki Crnogorac se sa tim prirodno rada to je njegova iskonska gen to je isto kao da me pocnete ubjedivati da ja nijesam po imenu ovo sto jesam no neko drugo ime koje skoro da nema nikakve slicnosti sa mojim stvarnim imenom ne vjerovatno.Ako neko hoce da se odrece srpskog korjena to je njegov problem neka bude tamo akoce Japanac niko mu nece smetati samo neka ne govori u ime svih Crnogoraca da nijesu Srbi jer ima nas fala Bogu .koji se jos osjecamo ono sto smo zasto izazivati svade i provokacije mislim to je ne dopustivo po svaku cijenu pa neka se osjeca kako god ko hoce.Niko nikoga ne smije da namece sto druga strana ne zeli pri tom da ta druga strana ne pravi probleme ovoj prvoj i sve je Ok.
Ево прилике на наредном попису да се види ко је ко, шта је шта .
Мада мислим да ће страни фактор покушати да утиче и на тај попис, јер Милова Црна Гора је модел који хоће Аустроугарска и Ватикан. Ту се ништа до данас није променило. А у Црној гори има очито групица, које хоће Аустроугарску и они дижу халабуку.
bla bla bla …
Kako te nije sramota da pišeš ove nebuloze. Kralj Nikola htio da abdicira u izgnanstvu u korist Karadjordjevica pa ga Talijani odgovorili??? Pa ovo ne bi napisao neko ko ima prst obraza. Nikad više 1918ta. Imamo mi svoje heroje tih događaja Krsta Popovića, kapetana Djura Draškovića, Scepana Mijuškovića, Petra Zvicera… Koji su se borili za pravo čast i slobodu Crne Gore.
Краљ Никола је преварен ради олоша попут Света Прибићевић, који је завршио у коалицији са усташама, ради државе која је сопствени Устав изгласала крађом гласова, ради друштва у којој су великани, како пише Рајс, били они који су продавали војсци цемент помијешан са брашном и на томе зарадили. У крајњој линији, ради творевине која је водила ка два геноцида над Србима.
Чуш, ђеда вараш а сину дајеш име по хрватском краљу.
Смијурија. Јесте било династичко питање али из угла поремећених заљубљеника у власт из Београда.