ИН4С

ИН4С портал

Бјелица: Волим да играм за репрезентацију, ми смо велика породица

Последњих дана кошаркашка јавност бруји само о Николи Јокићу и нагађа – хоће ли се одазвати Салету Ђорђевићу или неће. Све остало некако је пало у други план. И ривали и амбиције Србије и анализе и прогнозе. А Мундобаскет увелико куца на врата.

Бјелица

Последњих дана кошаркашка јавност бруји само о Николи Јокићу и нагађа – хоће ли се одазвати Салету Ђорђевићу или неће. Све остало некако је пало у други план. И ривали и амбиције Србије и анализе и прогнозе. А Мундобаскет увелико куца на врата.

Непоштено, рећи ће многи и бити у праву, према оним момцима који ће сигурно путовати у Кину и од којих ће највише зависити како ћемо тамо проћи. А један од таквих је још један наш НБА ас Немања Бјелица. Попут Милоша Теодосића и Богдана Богдановића, ни он не оставља дилему када је у питању наступ на Светском купу.

У опширном интервјуу за Алтернативну ТВ кошаркаш Сакраменто Кингса говорио је о многим стварима из каријере. Ми издвајамо оне везане за национални тим…

Стварно волим да играм за репрезентацију. То је прелијеп осјећај. На крају крајева, ми смо једна велика породица. Краси нас изузетан тимски дух и хемија унутар екипе. Ту не мислим само на нас играче и на стручни штаб већ и на остале чланове репрезентације, медицински тим и све оне који дају свој пун допринос. Људи их често заборављају, а њихова улога у свему је немјерљива. Причао сам са Дивцем и Стојаковићем око тога. Мене је баш занимало како је то изгледало у њихово вријеме. Сложили смо се да је период који проведеш са репрезентацијом заиста не може да се пореди ни са чим. Забавно је, кратко траје, али је заиста лијеп осећај”.

Немогуће је било избјећи питање о томе ко ће се одазвати, ко неће…

Не вјерујем да постоји играч који не воли да игра за репрезентацију. Свако ко не игра вјероватно има разлог и то мора да се поштује. Разумијем кад неко каже: Нећу, не да ми жена. Хоћу да љето проведем са породицом. Ево, сад се опет спекулише ко хоће, ко неће… Све се то заборави кад се наредног љета ти исти играчи одазову. На крају крајева, за репрезентацију треба да игра онај ко хоће и не треба никог да тјераш”.

Бјелица је говорио и о могућностима Орлова, или ако вам је драже Плавих, пошто се у Кини враћамо у плаво рухо.

“Ми смо, играчки гледано, на папиру, најбоља репрезентација на планети после америчке. Свидјело се то некоме или не, али ја мислим да је то тако. Имамо лијепу прилику у Кини да направимо успјех. Најважније је да сви будемо на окупу. Жријеб нисам гледао, али рачуница је јасна – побиједиш све и играш са Американцима у финалу. Мислим да је наша генерација заслужила да освоји једну златну медаљу. Е сад, да ли ће то да буде свјетска, европска или олимпијска – видјећемо. Али хајде да се ми не ложимо превише, него да се сви окупимо и да све крене како треба, па да људи буду срећни због нас”…

Извор: Борба

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Бјелица: Волим да играм за репрезентацију, ми смо велика породица

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *