Благо томе ко довијек живи: Пеђа и Данило

Пише: Радан Николић

На данашњи дан 1999. године, са још шест војника Војске Југославије, у рејону Кошара погинула су два брата по јунаштву, слободарству и српству – Леовац Мила Предраг, потпоручник ВЈ из Пљеваља и Војводић Милорада Данило, војник у резерви ВЈ из Пећи.

Предраг Пеђа Леовац је погинуо као припадник 53. граничног батаљона Приштинског корпуса ВЈ извршавајући борбени задатак обезбјеђења границе према Албанији након тешке тродневне битке у којој је командовао нападом своје јединице од карауле Морина према Маја Глави. Погођен код граничног камена Ц4 непријатељским снајперским метком у вратну артерију, због обилног крварења, упркос изузетним напорима сабораца да санирају рану и снесу га у базу, преминуо је у санитетском возилу на путу према Ђаковици.

Данило Војводић је погинуо као војник – стријелац у саставу 125. моторизоване бригаде ВЈ на КиМ такође у борби са албанским терористима у рејону карауле Кошаре, Ђаковица. Његово тијело, које су саборци по погибији у току борбених дејстава затрпали у снијег, предато је породици седми дан након погибије. По окончању сукоба Данилов породица је пред терором Албанаца избјегла у Подгорицу.

Име Предрага Пеђе Леовца носе улица и Дом културе у Пљевљима. Највеће одликовање чојства и јунаштва, преточено у епску пјесму, одали су му срцем саборци.

Надати се да ће нова власт у Пљевљима подићи споменик свим својим борцима који су ношени патриотизмом погинули у ратовима 1991/2001. године. На то обавезује и чињеница да су први и последњи погинули у тим ратовима били Пљевљаци Храповић Елдин, капетан пилот ЈНА, погинуо у Словенији 27. јуна 1991. године и Бојвић Ђурко, капетан ВЈ погинуо на југу Србије 17. маја 2001. године.

Име Данила Војводића уписано је на споменику припадницима 125. моторизоване бригаде у касарни ВЈ у Крушевцу.

И Пеђа и Данило су постхумно одликовани Орденом за заслуге у областима одбране и безбједности првог степена и оба са саборцима остају да свједоче о генерацији младих војника, граничара ВЈ, који су бранили отаџбину борбеним еланом достојним Шантићевих стихова:

„И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама“.

НЕКА ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА НАШИМ ХЕРОЈИМА КОЈИ СУ СЕ ИМАЛИ РАШТА РОДИТИ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: