Благоје Баковић добитник „Ленкиног прстена“

Благоје Баковић добитник „Ленкиног прстена“ за песму „Пуна је тишина“. Санта Мариа делла Салуте трајаће док буде језика српскога и људскога.„Један сам од оних који вјерују, без обзира на то што се људска срца „хладе“, у ватру љубави као у прометејско послање, господње, како живот не би изгубио жељу за самим собом, а и за самим смислом постојања. Док год буде овај свет грејала љубав, дотле ће и песнички језик грејати људске груди, ум и душу“, каже за „Новости“ песник Благоје Баковић, добитник девете награде „Ленкин прстен“, за најбољу љубавну песму исписану на српском језику у протеклих годину дана.

Признање је Баковићу припало за песму „Пуна је тишина“, из књиге „Вајар спава међу камењем“, у издању „Каироса“, за коју је недавно добио и награду „Јефимијин вез“, а жири који је радио у саставу Зоран Ђерић, Драгана Белеслијин и Биљана Пушкар, одлуку је донео једногласно.

„Част ми је да су у најужем избору биле и песме Јелене Ленголд, Радмиле Лазић и Драгана Јовановића Данилова. Награду додељује општина Србобран на чијој територији се налазило имање Дунђерских и догодила велика љубав између Ленке и Лазе Костића. То није само награда за песму, него за веру у Лазину и Ленкину бесмртну љубав која траје на небесима, у бестелесности. Некад у младости, враћајући се касно од Новог Сада према Врбасу, пролазећи кроз Србобран, што кроз пијане ноћи, што кроз трезне зоре, али свакако занесен њиховом љубављу, гледао сам у ведра и звездана небеса, и некад са неизговореним речима молио за њихову душу, не знајући да ћу једног дана написати песму за ту награду“, каже Баковић.

Награђена песма „Пуна је тишина“ написана је у форми сонета, а по ауторовим речима, припада његовом „свежњу љубавних песама“, циклусу „Вода у фонтани“.

„Сам наслов је метафора за свако испуњење љубављу, јер сама та песма „Вода у фонтани“ каже да би фонтана без воде била обични камен или бетон, не би знала ни чему је намењена, а обична жица и дрво била би гитара без руку, јер само у додиру жице са рукама ослободи се звук са те струне, а у додиру оних који се траже ослободи се љубав достојна песме“, каже песник.

Награђена песма писана је у женском лицу, а речи песме родила је љубав.

„Разлика у годинама између Ленке и Лазе, и цела судбина те љубави и живота, створила је помоћу Санта Мариа делла Салуте љубав која ће да траје док буде језика српскога и док буде језика људскога. А ова награђена песма дозива љубав која ће да траје и која је трајала још од пре рођења. Као што је у случају Костићеве песме трајала и после смрти“, каже Баковић.

ПУНА ЈЕ ТИШИНА

Ако те неко буде пито
И повезивао ово са тугом
Кажи му да не плачемо ми то
Него недостајемо једно другом

И пробај мало да трепћеш брже
И пусти радио нек нешто свира
Пуна је тишина недодира
Руке је не могу да издрже

А да сам знала да ћу те срести
И да ћеш у мене гледати дуго
Од пре рођења, кад бих друго,

Радовала бих се таквој вести
Тражећи још из плодове воде
Какву и када да ме роде

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: