Благош мени ученоме
1 min readАутор: Кнежевић Миодраг-Мики
Да високу школу купим,
пошао сам у Соколац,
продао сам пар волова,
из џепа ми вири новац.
Па сад могу запјевати,
Романијо, славна горо,
дошао сам до дипломе,
нит’ сам коп’о, нити оро.
Мислите ли да се стидим,
и да ме је нешто срам,
када ћагу са печатом,
у дрвени метнем рам.
Поцркаће сви душмани,
што велико знање имам,
живот иде, немам кад,
око тога да се цимам.
Измислићу пар цимера,
с којима сам био битке,
што се тиче професора,
изгуглаћу њине слике.
Када би ме неко пит’о,
на брзину ја да слажем,
ко су, како изгледају,
да одговор кажем.
Као прави преварант,
да заварам трагове,
зато нудим лажни доказ,
да сам обијао прагове.
А Сокоца, глед’о нисам,
мојих стопа тамо нема,
али, због тих, пар ситница,
кривична се мени спрема.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: