Благослов магараца

Пише: Бећир Вуковић

Прије двије хиљаде година није била мала част бити – магарац.

Послије двије хиљаде година, и коју годину приде, први прави магарац копитом је закуцао на врата Парламента у Будви, коју су у пролазу на меденом мјесецу, прије двадесет и четири стотине година основали двоје заљубљених – Кадмо и Хармонија.

Кад је магарац стигао испред врата Скупштине у Будви, са идентификационом картом око врата, видјело се да је магарац био – свјестан – кога игра; магарац је био – свјестан – који лик игра. Јасно се видјело и на Алџазира телевизији, што упућеније не би требало да зачуди.

Али, и осјетило се и неко негодовање магарца. Само што није зањакао – доста ми је више глуме. Што јесте јесте, досадило тумачење разих ликова кроз двије хиљаде година. Појео је идентификацону карту Je suis president Divanovic, и овај племенити кичмењак, кренуо је право у Скупштину. И, шта се десило. Ха, милиција није реаговала. Народ, прегажени и понижени, остао је у чуду…

Да поменемо и хармонију са малим х. Кроз хармонију пустиње Ханаана и пешчане старозаветне митове, кренуо, тако, и пророк Валаам, који је опет на захтјев моабитског краља Валаака кренуо к њему, е да би удружени проклели народ којем ће се јавити Бог. Али, анђео слете на пут каравана, и препријечи га. Треба ли поменути да је анђела видио само магарац.

Кад је магарац проговорио, и Валаам је видио анђела Божијег. О чему је било ријечи између анђела, и господара магарца. Ха, лако вам је закључити: анђел је рекао Валааку да настави пут, и кад дође тамо гдје је кренуо, да благослови народ којега је изабрао Бог.

И, ми, идолопоклоници, разметници, грешници, могли би штошта научити из приче, коначно, морали би друкчије тумачити изненадну и ничим најављену магарчеву посјету Будви. Читајмо магарчев гест како се једино може читати, а то је – магарчев благослов.

Ако можемо вјеровати Макробиусу (а зашто да му не вјерујемо кад му други народи вјерују двије хиљаде година), само су двије животиње примљене у рај заједно са душама људи – једно је магарац који је кроз пустињу Ханаана носио Валаама, а друго онај који је залајао на магарца испред Скупштине у Будви. (Нажалост, та нимало пријатна сцена није снимљена.)

Гостовање у рају нипошто није била мала част за магарца, и магарац носи своју судбину пуних двије хиљаде година, све вјерујући да ће доћи дан, кад ће се у пуном сјају вратити на сцену. И, као што видимо, ево магарца, искорачио је на сцену Будве.

Могли би још овако наставити. Ако постоји рај на земљи, онда је то Будва. Исто су схватили Кадмо и Хармонија. Са друге, пак, стране, свако ко је изгнан из раја, носталгично се сјећа раја. (Само немојте рећи да ви нисте носталгичари.) Шта је било, шта се десило магарцу, и одакле опет и он на земљи. (Знамо шта је пас издао али, шта је магарац урадио…)

У рају се свако заљуби, и одмах бива прогнан. Заљубио се и магарац, али је трпио, и није пасао рајске траве. Спусти главу у траву росну, и не пасе, радије ће липсати. Видио је то Бог и било му мило, али, свеједно, ишћерао је магарца из раја, а зашто, никад нећемо знати.

Оно што је свакако задивљујуће јесте да магарац носи кривицу двије хиљаде година, у коју нико не може завирити. И ми знамо да се ради о савршеној магарчевој глуми, али, авај…. Оно, чиме је Бог казнио магарца двије хиљаде година, ето, могли би овако да распредамо цијели дан и ноћ, и идемо за неким оваквим трагом, али не знамо зашто је мимо друге, Бог додатно казнио магараца. Име казне мимо казне јесте – мула. Мула као најстрашни у природи – крај.

Било како било, појављивање магарца у Будви усред љета, уочи судбоносних избора, за потписника овог веселог записа, сасвим је довољан, и јасан – знак.

Ко умије боље – широко му поље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: