Блаженопошивши митрополит Амфилохије: „Мајка Тереза сабира око свог имена, све земаљске народе“

Пише: мр Александар Вујовић

Мајка Тереза, једна од највећих мисионарки и добротворки Римокатоличке цркве. Рођена је 1910. године у Скопљу а умрла је 4. септембра 1997. године. Преко 45 година је помагала болесним, сирпчадима и умирућима. У Калкути у Индији, основала је монашку заједницу Мисионарке љубави, која од почетне мале заједнице с временом прерасла у заједницу која има пеко 600 мисија, школа и склоништа у преко 120 држава свијета. Од 1970. године, мешународно је препозната као хуманитарка и помоћница сиромашних и немоћних. Због своје пожртвованости и љубави била је добитница многих међународних награда, међу којима и Нобелову награду за мир 1979. године.

Папа Јован Павле II, прогласио је Мајку Терезу, блаженом 19. октобра 2003. године, а 4. септембра 2016. године, Папа Франциско је проглашава светом, у току мисе на Тргу испред базилике Светог Петра у Риму.

Први споменик кип Мајки Терези, који је у свијету био постављен одмах после њене смрти, који је посебно значајан, освешатн је и откривен у порти римокатоличке цркве Светог Антуна у Тузима, 18. октобра 1997. године.

Овом догађају поред бројних званица, присуствовао је тада и блаженопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који се том приликом обратио сабранима, говорећи о познатој римокатоличкој мисионарки и добротворки, истакавши њену васељенскост да она сабира све земаљске народе. Том приликом блаженопочивши Митрополит Амфилохије је казао: „Ваша екселенца, преузвишени господине надбискупе, узвишена господо бискупи, господине министре, господине предсједниче, часна породицо добротвора и приложника овог дивног споменика Мајци Терези, драга браћо и сестре. Захваљујем преузвишеном господо надбискупу што је ван програма, с обзиром на оправдане разлоге, дозволио ми, да кажем сада неколико ријечи у част Мајке Терезе Калкутске.

У Јеванђељу стоји записана ријеч Господња „да нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје“. Том љубављу, Христовом љубављу, било је испуњено и обасјано срце ове часне и честите скопљанке, која је том љубављу постала универзана сестра, и васељенска мајка!
Велики хрватски пјесник Тин Ујевић, записао је један диван стих, који гласи „срце је Мајке, срце Богомајке“. Такво срце је имала Мајка Тереза. Материнско срце. Али, њено материнство није се испољило у биолошком рађању дјеце, јер и то је благословено материнство. Њено материнство је заиста било материнство васељенско. Хиљаде, стотине хиљада дјеце и браће и сетара, она је родила, духовно тјешила и о њима бринула.

Један древни пустињак, на питање, шта би човјек требало да ради а да се спасе, рекао је: „Кад бих могао да узмем тијело губавога човјека, па да му дам моје тијело, тек би онда, моја љубав била слична Христовој љубави“. Нешто од те љубави је имала и Мајка Тереза. И зато, ја се радујем што могу данас овдје пред вама, да то кажем као митрополит црногорско-приморски.

Годинама пратим њен живот и њен рад, и увијек сам био запањен огромном снагом, љубави и доброте, које је зрачила из тога крхкога, маленога женскога тијела.
Наш српски православни народ има три жене које назива мајкама. Прва је Мајка Југовића, са девет синова, позната из пјесме „Смрт мајке Југовића“. Друга је Мајка Јевросима, која је говорила сину Марку:

„сине Марко, једини у мајке,
немој сине, говорити криво:
ни по бабу ни по стричевима,
већ по правди Бога Истинога;
боље ти је изгубити главу
него своју огријешити душу“.

Заиста велико срце, велике мајке. Трећа мајка коју српски народ назива мајком, јесте једна шиптарка, Мајка Ангелина Крушедолка, с краја XV и с почетка XVI вијека, из племените породице Аријанита, која се удала у тегобним временима турске најезде, за слијепога Гргура Бранковића. И тог слијепца, она је његовала до његове смрти. Родила му је и два сина, Максима и Јована, родила два светитеља, и сама постала светитељка. Ено њене свете руке у манастиру Крушедолу.

Имам утисак да је она, прва, да је претеча Мајке Терезе. Јер бити мајка своје породице, то није тако тешко, бити мајка и у свом народу, и то јесте тешко, али, ипак није толико тешко, као бити мајка једног другог народа. А таква је мајка Ангелина, која својом љубављу и својом жртвом спаја два народа, и поставља здраве камене темељце њиховог заједништва и њихове будућности.

И ево сада, нова мајка, Мајка Тереза, која не обједињује само два народа, него ево сабира око свог имена, рекао бих, све земаљске народе. Ово је велики тренутак а и дан. И хвала Господу, што је подарио такво срце, какво је срце Мајке Терезе, овом нашем двадесетом вијеку! Хвала вам лијепо.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: