Инвестиционо-развојни фонд (ИРФ) скинуо је ознаку тајности са уговора о кредиту који је крајем 2018. године одобрен фирми “ББ Хидро”, у сувласништву сина предсједника државе, Блажа Ђукановића, за изградњу мале хидроелектране (мХЕ) Бистрица у Колашину.

Кредит је млађем Ђукановићу дат на рок отплате од чак десет година и уз грејс период од осам мјесеци. То показује уговор о кредиту између ИРФ и Хипотекарне банке, за корисника кредита “ББ Хидро” из Подгорице, у који су “Вијести” имале увид.

Нови Одбор директора ИРФ-а са тог уговора скинуо је ознаку тајности 5. априла.

Шема кредитирања подразумијевала је да ИРФ одобри кредит пословној банци, која потом новац преусмјерава кориснику за конкретни пројекат.

Фондом је тада руководио истакнути функционер Демократске партије социјалиста Зоран Вукчевић.

Вукчевића је са мјеста извршног директора ИРФ-а, крајем прошле године смијенила нова Влада и на његово мјесто поставила бившу вицегувернерку Централне банке Ирену Радовић.

За друга два члана Одбора директора именовани су Велизар Калуђеровић и Драган Павићевић.

Вукчевић је један од осумњичених за ненамјенску расподјелу, али и трошење новца из кредитне линије Абу Даби фонда, заједно са послаником ДПС-а и бившим министром пољопривреде Петром Ивановићем. Након саслушања почетком фебруара у Специјалном тужилаштву, Вукчевићу, који је и актер афере “Снимак”, није одређено тужилачко задржавање, док Ивановића штити посланички имунитет. ИРФ је, према Уговору, Хипотекарној банци одобрио милион и по еура под условима да грејс период буде осам мјесеци, односно до краја августа 2019. године, уз рок отплате од десет година (не рачунајући грејс период), по годишњој каматној стопи од два одсто и уз двије мјенице, као средство обезбјеђења. Хипотекарна банка је потом фирми “Хидро ББ“, чији су власници Ђукановић и Иван Бурзановић, преусмјерила новац уз каматну стопу од пет одсто годишње.

Крајњи рок отплате кредита је 31. август 2029.

Како су “Вијести” раније објавиле, као гаранцију за кредит млађи Ђукановић је заложио своју имовину – два пословна простора у подгоричкој згради Вектра, од 412 и 47 квадрата, дуплекс од 199 квадрата на Жабљаку и три парцеле од 3.640 квадарата у Колашину.

Кредити ИРФ представљају државну помоћ због субвенциониране камате, која је значајно нижа него на тржишту.

Концесију за градњу мХЕ “Бистрица“ у Колашину, “ББ Хидро” је добила 2016, пред крај мандата владе на чијем је челу био Блажов отац Мило Ђукановић који је и потписао сагласност. Фирма остварује право на субвенције у периоду од 12 година, уз обавезан откуп од државне Електропривреде Црне Горе.

“ББ Хидро“ је крајем прошле године почела да добија субвенције за струју произведену из мХЕ у Колашину и грађани су јој до краја те године за кратко вријеме платили непуних 50 хиљада еура.

И ове субвенције практично представљају државну помоћ, али бивша Влада никада није од тадашње Комисије за контролу државне помоћи тражила оцјену да ли је то дозвољена или недозвољена државна помоћ.

Таква иницијатива недавно је стигла из цивилног сектора, када је НВО Еко-тим, а уз подршку WWФ Адрије, упутио формални захтјев Агенцији за заштиту конкуренције да оцијени да ли су субвенције које плаћају потрошачи незаконите. Организација КОД је 1. марта 2018. године код Агенције за спречавање корупције покренула поступак за испитивање могућег конфликта интереса, јер је Ђукановић овом одлуком омогућио стицање будућег профита свом сину.

Агенција је актом од 14. марта 2018. донијела став да старији Ђукановић није био у конфликту интереса јер је Министарство економије донијело претходне сагласности “чиме су се стекли услови да Влада у сагласности са Законом о енергетици донесе одлуку о давању концесије”, односно да Влада није одлучивала да ли фирма Блажа Ђукановића испуњава услове већ је само поступила по документима које је припремило надлежно министарство.

Тај акт је у августу прошле године поништио Управни суд након двије и по године спора којег је покренула Организација КОД.

Предсједников син гарантовао да нема „незаслужену предност“

У Уговору су за корисника кредита наведене обавезе, између осталих, да “нема средстава уложених у пројекат која су незаконитог поријекла, укључујући средства стечена прањем новца…” и да новац неће користити за пројекте којима се може нарушити животна средина.

Корисник кредита је гарантовао да није починио и да нема намјеру да “нуди, дава, прима или посредује у незаслуженој предности како би се утицало на поступање особе на јавној функцији или директора или запосленог у јавном органу… у вези са било којим поступком набавке или потписивањем било ког уговора у вези са пројектом”.

Наведено је и да ако ИРФ утврди ненамјенску употребу кредита повећава каматну стопу на девет одсто годишње.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: