Блиндирани Господари дарују медаље: Бугарска улична неслобода

Пише: Никола Васојевић

Нема више дилеме, нови Господар иде путевима старога. Ево, данас је Господар бугарском предсједнику уручио „Орден Црне Горе на ленти“. И стари Господар је био широке руке када су била одликовања у питању, а судећи по томе како се понаша нови ни он у томе неће заостајати. Сигуран сам да ће сваки страни државник приликом обиласка Црне Горе из ње отићи са медаљом на грудима, јер ће се тако Господар осјећати значајнијим него што је. И ово дијељење медаља и ордења између политичара више ми личи на њихово такмичење у гордости и празној уобразиљи, него што то има неки значај за народе које представљају. 

И гдје баш да се ова медаља нађе на грудима једног Бугарина. Када се ради о Србима онда Бугари баш нијесу нешто омиљени,јер кад год су могли били су против Срба. Тако је било у Балканским ратовима, Првом и Другом свјетском рату, а богами и новија историја памти да се Бугари нијесу бунили када су преко њене територије прелетали авиони који су током агресије 1999. године бомбардовали циљеве у Србији. Хајде да будем по мало злурад, па да кажем да је у складу са новоцрногорском идеологијом, баш то и била препорука да се награди бугарски предсједник. 

Хајде, што ове државнике дочекују они који морају, али зашто то морамо да радимо ми обични грађани. Јутрос сам на раскрсници код стадиона морао да чекам 15 минута док у блиндираним затамњеним лимузинама бугарски и наши предсједници и премијери нијесу одјездили према вили на Горици. И није то први пут, већ увијек када дође неко из бијелог свијета обични грађани морају да имају ограничено кретање и по правилу чекају 15-ак минута док државна колона не прође. Некако се у тих 15 минута осјећам понижено, као да сам нешто скривио и лоше урадио, па ме држава због тога кажњава. Онај полицајац који заустави саобраћај док караван не прође као да и сам некако нарасте, па се чини да је некако височији и снажнији него што јесте. Снага је то државе, па поданик мора да се сагне и чека, чека и чека. 

Није ми јасно зашто ти врли представници нашег и других народа тих неки километар пута не прођу пјешке. Зар не би било лијепо видјети домаће и стране Господаре да су и они људи као и ми, да знају да ходају и уз пут негдје сврате на кафу и са неким поразговарају. Ништа од тога, него онако затворени и заблиндирани поручују обичним смртницима да нијесу као они, да су неке виша раса и да не желе са нама да се мијешају. Па и нека се не мијешају и нека живе неки свој живот, али као што ми њих не ометамо у томе, нека се они и нас окану и не ускраћују нам тих 15 минута виртуелне уличне слободе. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: