Блиски сусрет старих познаника: Испреплијетане каријере Вељовића и Шуковића

Њихови путеви кроз службу, предмете и каријеру, укрштали су се више пута – Шуковић је, као инспектор, истраживао Вељовића, а овај га је једном и удаљио из полиције у коју је враћем одлуком суда. Вељовић и Шуковић међусобно су се оптуживали за шверц цигарета и конзумирање психоактивних супстанци

Након безмало три деценије у полицијској служби, Веселину Вељовићу 24. јула доскорашње колеге ставиле су лисице на руке – ухапшен је управо због онога са чим га је још прије десет година повезивао Предраг Шуковић, актуелни шеф Специјалног полицијског одјељења – шверца цигарета.

Њихови путеви кроз службу, предмете и каријеру, укрштали су се више пута – Шуковић је, као инспектор, истраживао Вељовића, а овај га је једном и удаљио из полиције у коју је враћем одлуком суда. Прије деценију, међу њима су пљуштале оптужбе – на Вељовићев рачун због илегалних послова са цигаретама, а овај је узвраћао оптужбама да Шуковић користи психоактивне супстанце. Током тог периода завршавали су и на суду…

Сада, Специјално државно тужилаштво (СДТ) сумњичи Вељовића да је повјерљивим информацијама помогао наводном шефу организоване криминалне групе, Александру Мркићу, у кријумчарењу дуванских производа.

Вељовић је то негирао пред тужиоцем и суткињом за истрагу.

Доказе који га оптужују СДТ је добило посредством међународне правне помоћи, од Агенције Европске уније за сарадњу у спровођењу закона (Еуропол).

Међутим, оно што је откривено када су дешифроване преписке са криптоване Скај апликације, Шуковић је тврдио још 2015. године, када је саслушан због коментара на порталу “Вијести”, али и двије године раније, када је као шеф Одсјека за борбу против организованог криминала и корупције, према надлежним тужилаштвима процесуирао неколико предмета због којих је Вељовић више пута саслушаван у Основном тужилаштву у Подгорици и у Специјалном тужилаштву.

Ти предмети никада нису добили епилог на суду, али је Шуковић, наводно због тих истрага, склањан из полиције.

“Ја их као грађанин називам мојковачка криминална група, јер сам радио предмете и процесуирао према тужилаштву мојковачке цигарете, ПГС и још неколико предмета у којима су они главни актери. Ја сам то радио јер ми је то полицијска дужност и обавеза. Брига ме баш што мисле, говоре и пишу о мени”, казао је прије осам година Шуковић у полицији за Вељовића и Душка Марковића.

Вељовић је њега оптужио да је корисник психоактивних супстанци, због чега га је Шуковић тужио.

Каријере и преплитања

Након завршетка Војне академије у Београду, Вељовић је једно вријеме службовао у Југословенској народној армији, а потом се на почетку 1992. године запослио у тадашње Министарство унутрашњих послова Црне Горе, гдје је те године постављен за командира станице полиције у Центру безбједности Пљевља. Три године касније постављен је за команданта Специјалне антитерористичке јединице, а почетком 1998, у вријеме политичких превирања између Мила Ђукановића који је контролисао црногорску полицију и Момира Булатовића, одиграо је кључну улогу током насилних демонстрација, 14. јануара 1998. када са својом јединицом није дозволио продор демонстраната у зграду тадашње Владе. Командант те јединице био је до 2005. У октобру те године изабран је за директора Управе полиције и на тој позицији остао је до краја 2011. године. Тадашњи премијер Игор Лукшић одлучио је да му ускрати повјерење и за првог полицајца изабере Божидара Вуксановића.

У јулу 2018. године, са позиције савјетника предсједника Црне Горе за безбједност, на велика врата вратио се у полицију – поново је засјео у фотељу директора и у њој остао до краја 2020. године. У децембру те године, након разговора са тадашњим потпредсједником Владе Дританом Абазовићем отишао је из УП и поново је запослење нашао у кабинету бившег предсједника Ђукановића.

Шуковић је у полицији више од двије и по деценије, а једном је Вељовићевом одлуком склањан из службе, али га је суд вратио у УП.

У ери Божидара Вуксановића повјерено му је Одјељење за борбу против организованог криминала и корупције.

Тада је и истраживао да ли се иза мојковачке фабрике “Тара” крије шверц цигарета у који су укључени високи полицијски функционери, државни апарат.

Његов одсјек радио је на расвјетљавању серије пријетњи и напада на новинарку ОИиверу Лакић, који су услиједили након њеног истраживања пословања фабрике “Тара”, којој је тада газдовао сада ухапшени Мркић.

Шуковић је тим Одсјеком руководио до марта 2013. године, када га је тек изабрани директор Славко Стојановић смијенио и распоредио у другу јединицу у Управи полиције.

Стојановић је тада, у истом пакету, смијенио и многе полицајце који су до тада радили на истрагама у којима су се помињали полицајци из такозване мојковачке струје у полицији, а који су истраживали сумње у њихове разне криминалне активности, нападе и пријетње новинарима. Махом су били полицајци без мрље у полицијској каријери.

Годину касније он је тужио Вељовића због повреде части и угледа и наношења душевних болова, јер је приликом давања исказа о афери “црне тројке”, пред тадашњим основним државним тужиоцем Сашом Чађеновићем изјавио да је Шуковић покушао да га дискредитује као и да му је он дао отказ у полицији због “коришћења психоактивних супстанци”.

Бивши начелник за организовани криминал тужио је некадашњег директора Управе полиције и актуелног савјетника предсједника Филипа Вујановића, због “наношења душевних болова и увреде части” јер је приликом давања исказа о афери “црне тројке”, пред основним државним тужиоцем Сашом Чађеновићем изјавио да је Шуковић покушао да га дискредитује, да ту аферу он лансира јер има личне разлоге – зато што му је док је био шеф полиције дао отказ јер је, како је тврдио, “Шуковић на једној журци користио недозвољене супстанце”.

Вељовић је тврдње против Шуковића почео да износи након што је бивши припадник Специјалне антитерористичке јединице, Брајушко Брајушковић у изјави за “Вијести”, саопштио да је он, док је био командант САЈ-а од 1999. до 2001. године организовао “црне тројке”, које су биле задужене за батинање опозоцинара и новинара.

Као полицијски функционер, Шуковић је 2015. године веома јасно је оптужио Марковића и Вељовића да су главни актери предмета о мојковачкој криминалној групи, у којима је поступао током шефовања Одсјеком.

Вељовић је тврдио да неки људи из Агенције за националну безбједност и Управе полиције, који су били предмет провјера и који годинама нијесу могли да раде у тим службама, “покушавају да га дискредитују, монтирајући му афере”.

Њих двојица о међусобним оптужбама расправљали су и на суду, а када је Шуковић морао да даје изјаве због коментара на порталу “Вијести” рекао је да то тумачи као притисак због истрага наводног шверца цигарета из фабрике у Мојковцу.

“Данашњи позив у својству грађанина тумачим као још један притисак од поменута два господина из Мојковца, а који су на мене огорчени што сам као шеф Одсјека за борбу против организованог криминала и корупције радио предмет у вези са шверцом цигарета и фабрике у Мојковцу, и који изванредно добро знају да се имена некога од њих помињу у предмету”, пише у изјави коју је Шуковић дао полицији 12. јуна 2015. године.

Наредне године, 11. јула, рањен је, у центру Подгорице, нападач му је пришао са леђа, испалио више хитаца у предјелу његових ногу и побјегао.

Шуковић је у исказу навео да је тог дана пјешачио Његошевом улицом и да је чуо “најмање три или четири пуцња”. Рекао је и да је “послије пуцњаве примијетио да су му патике пуне крви, а када се окренуо, примијетио је на око 10 метара удаљености, како се неки човјек ужурбаним кораком удаљава”.

Три мјесеца касније као осумњичени за то рањавањање ухапшен је Радован Алексић, који је од завршетка Војне академије 1986. па до 2005. радио у Војној служби безбједности у Црној Гори, а од 2005. до 2011. године у Војно безбједносној агенцији Србије.

Алексић је негирао да је ранио Шуковића, тврдећи да су свједоци који су га “препознали” имали личне мотиве да га оптуже.

Послије петогдишњег поступка, Више државно тужилаштво је обуставило истрагу.

Крајем прошле године Алексић је рекао да су налогодавци монтираног процеса из државног врха имали три циља: да заштите стварне наручиоце и извршиоце напада на Предрага Шуковића, да се обрачунају са њим и да га елиминишу као незгодног свједока као жртве бруталности “црних тројки”.

То је пуковник у пензији рекао у судници, у поступку у ком је тужио државу за накнаду штете због тога што је против њега послије пет година обустављена истрага тужилаштва за покушај убиства полицијског службеника.

Ко је пуцао у Шуковића, због чега и ко је то наредио, ни данас није познато…

Шест година након што је рањен, Шуковић је постављен за најважнијег човјека у полицијској борби против организованог криминала – шефа Специјалног полицијског одјељења.

Недуго након што је именован за главног специјалног тужиоца, Владимир Нововић тражио је да управо он буде његов први сарадник у полицији, што је и прихваћено.

Послије хапшења полицијског нарко картела, министар унутрашњих послова Филип Аџић именовао га је за координатора свих служби задужених за борбу против криминала у Управи полиције. Повјерено му је и да буде контакт тачка за сарадњу са Еурополом.

Питања без одговора, предмети без епилога

Осим што је јавно повезивао Марковића и Вељовића са наводно илегалним пословањем мојковачке фабрике, Шуковић је документацију о томе доставио прије неколико година Специјалном тужилаштву.

Марковић је тада оптужбе оштро демантовао, захтијевајући од Тужилаштва и полиције да испитају Шуковићеве тврдње.

Епилог тог предмета није познат.

Специјално државно тужилаштво од 20. јула не одговара на питање “Вијести” у којој фази је предмет формиран још раније, а који се односи на фабрику цигарета “Тара” из Мојковца.

Бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић, својевремено је изјавио да су из тог предмета емигрирали докази.

“О фабрици дувана у Мојковцу поступак је вођен прије више година и одређени докази су највјероватније емигрирали и изгубљени трајно. Оно што сада имамо тужилаштво покушава да утврди”, казао је Катнић у октобру 2015. године у емисији “Начисто”.

Одговарајући на питање новинара у вези са тим да ли су у раду неки предмети у којима се помиње Вељовић, Катнић је тада рекао да су у току извиђаји у предметима “Камп Златица”, “ПГС”, “Лименка”…

До краја његовог мандата ниједан од тих предмета није резултирао оптужењем.

24. јула на Жабљаку је ухапшен дугогодишњи шеф црногорске полиције. Поступајући по налогу СДТ-а њему су лисице на руке ставили припадници Специјалног полицијског одјељења, којим руководи управо Шуковић

Специјално државно тужилаштво од 20. јула не одговара на питање “Вијести” у којој фази је предмет формиран још раније, а који се односи на фабрику цигарета “Тара” из Мојковца”.

Вељовићева оставштина

Иза ере Веселина Вељовића остао је низ нерасвијетљених убистава, напада на новинаре и кривичних дјела којима је оштећена државна имовина.

У мају 2004. године убијен је уредник “Дана” Душко Јовановић, али наручиоци и директни извршиоци никада нијесу пронађени. За овај случај Вељовић је више пута тврдио да је оперативно ријешен, али да је и “неповратно изгубљен због професионалног несналажења тадашњег тужиоца”.

Он се наводно изјашњавао на околности нестанка службене забиљешке у којој су службеници УП након хапшења јединог осуђеног за саучесништво у том убисту Дамира Мандића уписали све што им је те ноћи испричао.

Вељовић је “Вијестима” након саслушања казао је да је саслушан, али да детаље не може износити због тајности поступка, нагласивши да је са тужитељком подијелио сва своја сазнања о том предмету која ће јој можда користити у даљем наставку истаге.

“Ја сам то презентирао тужитељки, саопштио као сазнања. Вјерујем да то може допринијети наставку њеног ефикасног рада”, рекао је Вељовић “Вијестима”.

Објаснио је да непосредно након убиства ни на један начин није био укључен у истрагу, већ да је у ту истрагу укључен годину и по након злочина.

У вријеме Вељовићевог управљања полицијом, претучен је новинар “Вијести” Туфик Софтић у Беранама 2007, али и организована сачекуша за директора “Вијести” Жељка Ивановића у ноћи 1. септембра 2007. године.

Вељовићевом возачу и шефу обезбјеђења Миленку Рабреновићу је суђено због пријетњи упућених новинарки Оливери Лакић. Она је претходно, 2011. године, писала о шверцу дувана из фабрике “Тара” из Мојковца.

У вријеме његовог руковођења, 2011. године, из Управе полиције је потекао фалсификовани листинг телефонских разговора тадашњег премијера Игора Лукшића. Тим листингом је покушана компромитација Игора Лукшића тако што се међу позиваоцима нашло име и осуђеног нарко боса Дарка Шарића. Иако је Лукшић, са мјеста премијера, инсистирао на ефикасној истрази, никада није откривено ко је фалсификовао листинг.

Након те афете, али и притисака међународне заједнице, Вељовић је морао да оде са чела УП.

Дио невладиног сектора и медија годинама су га оптуживали за штетне уговоре који се односе на продају имовине у власништву полиције и Министарства унутрашњих послова.

Афера “Лименка” државу је коштала више од 10 милиона евра на основу судске пресуде по тужби Аца Ђукановића, брата доскорашњег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.

Означавали су га одговорним за склапање проблематичног уговора 2011. године, о куповини камп-хотела “Златица” у Подгорици од бизнисмена Жарка Бурића за 8,3 милиона евра, за потребе обуке Специјалне антитерористичке јединице.

Претходно је Влада продала Бурићу камп-хотел “Златица” и још два хотела (“Црна Гора” и “Љубовић”), за много нижу цијену од 4,7 милиона евра.

Вељовић је у згради “Нормал компанy”, коју је градио Бурић, власник трособног стана због којег је МАНС тврдио да га је купио тако што је платио само трећину његове вриједности. МАНС је поднио кривичну пријаву против Вељовића и Бурића због сумње да је оштећен државни буџет ради прибављања противправне финансијске користи. Овај случај никада није одмакао од тужилачког извиђаја.

Медији су писали и да дугогодишњи први полицајац има енормно богаство и да крије да је власник куће од преко милион еура у насељу Дахна.

То је више пута демантовао тврдећи да је то вила његовог таста.

Виши суд у Подгорици у мају је укинуо првостепену ослобађајућу пресуду Вељовићу, којем се судио да је рано ујутро 5. септембра 2021. на Цетињу, а прије самог устоличења митрополита Јоаникија, починио кривично дјело напад на службено лице у вршењу службене дужности.

Мркића помињу деценију, крими екипу формирао 2019. године

Специјално државно тужилаштво сумњичи Александра Мркића да је 2019. године на територији Црне Горе, Србије и других држава Европе створио криминалну организацију чији припадници су, осим Вељовића, постали и Арсеније Калезић, Мујо Никочевић, Никола Мркић, Жељко Булатовић, Душица Булатовић, Предраг Вељић, Борислав Лечић, Немања Анђелковић, Горан Глушчевић, Никола Бачиловић, Елнагар Садиг, Никола Бубања, Стефан Бубања и друге засад неидентификоване особе.

Александар Мркић је у бјекству, а полицајци су истог дана када и Вељовићу, лисице на руке ставили Мркићевом брату Николи и Мују Никочевићу.

Њима тројици одређен је притвор до 30 дана.

СДТ га терети да је крајем 2020. године, преко криптоване Скај апликације, јавио Мркићу да ће полиција претрести просторије Муја НИкочевића, у којима су, наводно, постојали трагови шверца цигарета.

Александар Мркић дуже од деценију слови за важну карику у организацији шверца цигарета за такозвани мојковачки клан.

“Вијести” су недавно објавиле преписку са криптоване Скај апликације у којој, сада ухапшени безбједњак Петар Лазовић, помиње управо Мркића и Вељовића.

Он се у августу 2020. године похвалио шефу кавачког клана Радоју Звицеру и одбјеглом колеги Љубу Миловићу да је наводно одузео камион цигарета Мркићу.

“Обалих оном см***у од Мркића 1.248 пакета МАЦ-а… У ПГ, код Техномакса камион… Биће ВВ љут”, неке су од порука које је послао Лазовић.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: