„Блумберг“: Како су Хрват и Србин преварили рулет и ојадили британске коцкарнице

Једне пролећне вечери 2004. двојица мушкараца и једна жена ушли су у Рицов казино у Лондону, популарно стециште старог новца и новокомпанованих богаташа, чланова краљевске породице, саудијских шеика, тајкуна и глумаца.

Један од мушкараца, Хрват Нико Тоса пажљиво је погледао столове. Тоса је већ долазио у овај казино и одлазио са добицима од више хиљада фунти. Иако сумњив, обезбеђење није могло да нађе ниједан доказ да је варао.

Те ноћи Тоса је изабрао један сто, мало издвојен од осталих, за којим су му се придружили његови компањони – српски бизнисмен са подочњацима Ненад Марјановић и изблајхана Мађарица Ливија Пилиси. Тројка је купила чипове и почела са игром.

Иако су били за издвојеним столом, њихов начин игре их је разликовао од осталих, пише „Блумберг“. Када би крупије завртео лоптицу, необична тројка би сачекала шест до седам секунди и онда брзо поставила своје опкладе. Кретали су се брзо и усклађено. Некад би губили али су махом добијали, и то огромне количине новца. Но, оно што је било необично код њих је мирноћа са којом су примали и поразе и добитке. Нису реаговали.

У једном тренутку, Марјановић је бацио 10.000 фунти у жетонима и доконо погледао у страну док је лоптица скакутала око нумерисаних џепова. Није чак ни гледао када је слетела и изгубио је. Већ је одлазио у правцу бара.

Проблем није био у пола милиона фунти добитка. Играчи су рутински зарађивали неколико милиона фунти за ноћ и одлазили носећи фирмиране торбе пуне кеша. Проблем је био начин на који су ово троје побеђивали: доследно, у стотинама рунди.

„Практично је немогуће предвидети број који ће се појавити“, једном је написао Стивен Хокинг о рулету. „У супротном би физичари зарадили богатство у коцкарницама. Игра је осмишљена да буде насумична; хаос, елегантно приказан кружним покретима“.

Нико Тоса и његова екипа су у неколико наврата „опељешили“ Риц за 1,3 милиона фунти и најавили су газдама да планирају да се врате сутрадан.

Ласерска направа

Узнемирене газде у Рицу изрешетале су особље, раставили сваки точак за рулет, позвали полицију и адвокате, а британски таблоиди сазнали су за необично „срећну“ тројку. Истрага ништа није открила, а „Мирор“ је у својој причи бомбастично тврдио да су Тоса и другари користили „ласерску направу“ скривену у телефону са микрокомпјутером којим су „штеловали“ точак.

Тоса, Марјановић и Пилиси су се те ноћи вратили у Риц, као што су и обећали. Овог пута одведени су у приватну собу где их је чекао одред лондонске Метрополитен полиције. Полицајац их је љубазно обавестио да су ухапшени због сумње на „обману“ и одвео на разговор у оближњу полицијску станицу. У међувремену су им ципеле и одећа претражени и ништа није пронађено.

Тоса и његови сапутници су реаговали на хапшење са истом надреалном смиреношћу коју су показали за рулетом. У станици су испитивани одвојено уз присуство преводиоца. Тоса је одбијао да одговара на питања.

Марјановић је био причљивији, али исто толико некооперативан. Тврдио је да је професионални коцкар и да је толико вешт да може да добија 70 одсто времена. Само је „самодисциплина“ ограничавала његов профит, рекао је. Обојица су негирали да користе било какву врсту рачунара.

Пилиси, за коју се чинило да је у емотивној вези са Марјановићем, била је исто тако тешка за сарадњу. Када су јој показали снимак Марјановића како игра у Рицу, детективка јој је рекла: „То је твој дечко који је освојио пола милиона фунти. То је као добитак на лутрији. Не показујете никакве емоције.“ Пилиси је слегнула раменима. „Па шта?“ одговорила је.

Полиција је запленила четири мобилна телефона и мини компјутерски уређај „палмпајлот“, који су однети на анализу. Претражујући хотелске собе групе, полицајци су пронашли неколико стотина хиљада фунти и списак казина означених симболима: квачицама, крстићима, плусевима и минусима. Одељење Мета за прање новца преузело је истрагу. У међувремену, полиција је овластила Риц да обустави исплату Тосиних и Марјановићевих добитака, тако да нису могли да узму новац из казина и побегну.

Како без варања победити рулет

Касније исте вечери, након што су изашли уз кауцију, Тоса, Марјановић и Пилиси зауставили су се испред казина и имали кратак, бизаран разговор са вратаром који је то касније пријавио својим претпостављенима. Тоса је портиру на, како пише „Блумберг“, енглеском са балканским нагласком рекао да су власници Рица лоши људи који траже изговор да не плате. Он и његови сапутници ће их тужити, упозорио је.

Отприлике шест месеци касније, испред казина у близини Рица зауставио се „мерцедес“ из ког су изашла два човека који су рекли да могу да докажу да је могуће победити на рулету без варања.

Полицијска истрага је до тада упала у ћорсокак. Нису пронашли ништа.

Тоса и остали осумњичени су се окружили адвокатима и одбили да одговарају на питања. Уместо тога, њихов адвокат је предложио да полиција види демонстрацију како је могуће победити рулет без прибегавања превари. Извршни директор казина „Колони клуб“ пристао је да угости „демонстраторе“ и позвао шефове обезбеђења казина.

Тоса није био расположен да демонстрира, али је његов адвокат предложио Хрвата мрачног лица по имену Ратомир Јовановић да демонстрира заједно са својим либанским партнером у игри, Јусефом Фаделом. Њих двојица су зарадили око 380.000 фунти играјући рулет на различитим локацијама у Лондону отприлике у исто време када и Тоса, користећи исти препознатљив стил касног клађења. Полиција је већ сумњала, иако то није могла да докаже, да је Јовановић део коцкарског синдиката који води Тоса. Јовановићево присуство на демонстрацији као да је потврдило њихову теорију.

Када су Јовановић и Фадел стигли у „Колони“, спроведени су до изоловане просторије где су их сачекали и полицајци и шефови казина. Натерали су их да им демонстрирају своју вештину. Тосин метод је био приметан – кратка пауза, па онда брзо полагање улога. Међутим, нису успели. Хрват је за губитке окривио „лош вајб“ просторије. Полиција код коцкара није пронашла никакав скривени компјутер или апарат.

За полицајце, Тоса и његова група су изгледали као криминалци. Имали су велике своте готовине, једнократне телефоне и пасоше који су показивали да су путовали у места попут Анголе и Казахстана. Међутим, шта је тачно био њихов злочин? Чак и да су доказали да су користили рачунар, одговор не би био јасан. Невада је забранила употребу електронских уређаја у коцкарницама још осамдесетих, али Велика Британија није имала такву забрану. Државни статут о играма на срећу, који датира из 1845. године, створен је да спречи племиће да троше своје породично богатство у клубовима на Вест Енду. Компјутери се не помињу.

Пошто су ударили о зид, Мет је одлучио да не прогони Тосу и његове пајтосе. Детективи нису пронашли никакве доказе. Риц је био принуђен да исплати добитке Тоши и Марјановићу и Пилиси.

Шефови казина били су очајни – и уверени да су насамарени. Никаква направица није пронађена, математички метод „бројања“ није могао да функционише толико добро. Шта се догодило?

Рупа у систему и спремност да се „не буде веверица“

„Блумберг“ наводи да је Тоса пронашао рупу у систему – хабање точка за рулет.

На савршеном точку, лоптица увек пада насумице. Али током времена, точкови развијају недостатке, који се претварају у шаблоне. Точак који је чак и незнатно нагнут могао би да развије оно што се назива „зоном пада“. Када нагиб примора лопту да се попне уз нагиб, лопта успорава и пада са спољног обода на истом месту при скоро сваком окрету. Слично се може десити на опреми која се више пута користи, или ако је лосион за руке крупијеа оставио траг, или из силног броја других разлога. Зона пада је Ахилова пета рулета.

И Тоса је „провалио“ ту Ахилову пету. Чак и ако изгуби, са одговарајућим точком који се креће под одређеним нагибом или „штуцка“ у окрету, знао је да ће поново победити. Требало му је само неколико секунди да региструје грешку и положи опкладу.

Временом су и газде казина схватиле у чему је проблем и почеле да мењају своје рулете, а старе и „фаличне“ шаљу у бивше колоније, сиромашне или земље у развоју, где је Тоса наставио да успешно „оперише“.

Физичар Дојн Фармер, који је сада професор на Универзитету у Оксфорду каже да је могуће да неко без компјутера „провали“ рулет, односно да је то ствар „талента“.

„Мислим да је могуће да неко то уради без компјутера, под условом да је точак нагнут и да се ротор не креће пребрзо“, рекао је Фармер „Блумбергу“. Он је упоредио тај коцкарски таленат са музичким талентом, сугеришући да „такт“ точка може да активира сличне делове мозга, оне посвећене звуку и ритму.

Новинар „Блумберга“ Кит Шелел успео је да пронађе Тосу у сиромашном селу код Дубровника, након што је пратио његове трагове (и добитке) по целом свету. Тосина кућа није се ни по чему одвајала од осталих – стара, камена, неугледна.

У разговору у једном дубровачком хотелу уз вино и лигње, Тоса је одлучно одбацио сваку могућност да је користио неки апарат за лажирање игре.

То ми звучи као нешто из филмова о Џејмсу Бонду, а ми смо сељаци. Да имам такву направу, звали бисте ме Никола Тесла, поручио је Тоса новинару.

Па, како му је онда то пошло за руком? Пракса, одговара Тоса уз смех. Пажљиво посматрање точкова за рулет, регистровање ситних „штуцања“, (не)правилности. Зато је у Рицу и одабрао издвојени сто – претходних вечери га је издвојио као „добитни“. Зато Јовановић није успео у „Колони клубу“, јер је сто и даље био у возном стању.

Оно што издваја Тосу од других вештих „варалица“ је његова спремност да иде на велико, пише новинар „Блумберга“. Већина играча се усуђује да освоји само неколико хиљада долара одједном, из страха да ће бити откривени.

„Као веверице су“, рекао је Тоса с презиром. Да није ухваћен у Рицу, вратио би се следеће ноћи и зарадио 10 милиона фунти. Казино се лако извукао, прокоментрисао је.

На крају интервјуа, питао је Шелела када ће објавити текст. Зашто је хтео да зна? Планирам своје следеће међународно путовање, рекао је уз осмех.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: