Блумберг: Како су се балканске банде инфилтрирале у највећу свјетску бродску компанију и створиле глобалну мрежу за кријумчарење

У љето 2019. Клаудио Боцо, оперативни директор компаније МСЦ Mediterranean Shipping Co., прелетио је 4000 миља од Женеве до Вашингтона на састанак с америчком службом за царине и заштиту граница. Послао га је власник МСЦ-а, тајновити 82-годишњи милијардер по имену Ђанлуиђи Апонте  да обузда кризу.

Неколико мјесеци раније, више од 100 агената укрцало се на један од МСЦ-ових бродова, Гаyане, док је улазио у Луку Филаделфија како би обавио оно што је требало да буде кратко заустављање на путу за Ротердам. Дубоко испод палубе, скривеног у контејнерима пуним вина и орашастих плодова, агенти су открили готово 20 тона кокаина, вриједног милијарду долара. Истрага која је услиједила показала је да је више од трећине посаде – сви запослени МСЦ-а – помогло у трансферу огромних количина кокаина с глисера ноћу док је брод пловио отвореним океаном у близини Јужне Америке. Било је то највећа заплијена дроге на поморској рути у америчкој историји.

То кривично дјело било је толиког обима и такве дрскости да су власти донијеле специјалну одлуку да заплијене не само кокаин него и Гаyане, 1000 стопа дугачак брод вриједан више од 100 милиона долара. Током Боцовог састанка с америчком службом за царине и заштиту граница у чувеној згради Роналда Регана, извинио се због немилог догађаја и рекао да су поступци посаде били изненађење за њих, како је пренијела особа упозната с догађајима. Истакао је раст МСЦ-а од њених скромних почетака до највеће свјетске бродарске компаније и импресионирао службенике озбиљношћу којом породица Апонте схвата одговорност управљања флотом која чини готово 20% цјелокупне поморске контејнерске трговине.

За америчке званичнике, тврдња компаније о незнању није се уклапала. Годинама прије него што је Гаyане укрцан, полицијски органи у више земаља пратили су МСЦ-ова пловила и посаде, показала је истрага Блоомберг Бусинессwеек-а. Америчке власти не само да су пратиле брод Гаyане много прије него што је упловио у америчке воде, већ су се претходно укрцале и претражиле неколико других бродова МСЦ-а у склопу шире истраге о међународном ланцу кријумчарења кокаина који се дубоко увукао у ту бродарску компанију. Користећи трагове прикупљене током тих укрцаја, као и обавјештајне податке прикупљене у Источној Европи, идентификовали су моћни балкански картел као организатора који стоји иза тих огромних испорука. Власти у САД-у и Европи такође су закључиле да се та криминална мрежа, која контролише више од половине кокаина који иде за Европу, инфилтрирала у посаде МСЦ-а током једне деценије, искориштавајући његову радну снагу и пловила за изградњу кокаинског кријумчарског царства.

„Сигурно нијесмо видјели МСЦ као жртву у свему овоме“, каже Вилијам Мексвејн , бивши амерички тужилац за Источни округ Пенсилваније, који је водио случај Гаyане док није напустио службу у јануару 2021. године.

МСЦ и америчка влада сада су уплетени у правну битку која се углавном одвија изван погледа јавности. Царински службеници вршили су притисак на компанију да плати више од 700 милиона долара казни, према више извора из полицијских снага који су под условом анонимности говорили о том управном поступку који није отворен јавности. У међувремену, тужиоци америчког државног тужилаштва за Источни округ Пенсилваније граде грађански предмет тврдећи да МСЦ, као оператор брода Гаyане, сноси одговорност за трговину дрогом и мора изгубити брод или значајан дио његове вриједности. Иако МСЦ признаје да су на његовом броду пронађене рекордне количине кокаина, компанија оспорава кључне аспекте владине верзије догађаја и тврди да је била жртва кријумчара, а не саучесник.

Портпарол МСЦ-а, Гајлс Брум , каже да је компанија одувијек озбиљно схватала трговину наркотицима, али да је „инцидент с бродом Гаyане показао нови ниво пријетње безбједности с којом ми и, колико знамо, индустрија контејнерског превоза још нијесмо били спремни да се суочимо.“ Данас се, каже он, МСЦ сматра „правим лидером у његовој грани привреде по напорима које улаже у борбу против кријумчарења“. Ипак, „постоји граница до које треба очекивати исто од компаније и од појединаца који раде свој посао: ми нијесмо полицијски орган и нијесмо овлашћени, немамо ресурсе нити смо обучени за суочавање с опасним организованим криминалним групама“.

Истрага Бизнисвика заснива се на интервјуима с више од 100 људи у десетак земаља, укључујући садашње и бивше полицијске службенике и особе упознате с пословањем МСЦ-а, као и на прегледу случајева трговине дрогом у више земаља. Многи извори су тражили анонимност како би разговарали о повјерљивим детаљима текућих или ранијих истрага.

Свака бродарска компанија која вози руте из Јужне Америке у Европу у опасности је да постане плијен кријумчара кокаина. Али МСЦ је представљао јединствену атрактивну мету, кажу званичници. Доминира рутама које су уједно и кокаински аутопутеви, првенствено онима које се користе за превоз свјежег воћа и поврћа из Јужне Америке у Сјеверну Европу. Такође је највећи свјетски послодавац за поморце из Црне Горе, домовине балканског картела. Годинама прије запљене Гаyане-а, европски полицијски званичници упозорили су МСЦ да су његове посаде инfiлтиране. Ипак, кораци које су руководиоци предузели како би ублажили проблем нијесу дали никакве резултате, кажу званичници с обје стране Атлантика.

Ситуација је фрустрирала полицијске и царинске службенике јер су рекордне количине кокаина преплавиле глобалне луке, нарочито у Европи. Амерички тужиоци не тврде да је руководство МСЦ-а било умијешано у трговину дрогом или да је имало користи од ње, али покушавају да сазнају више о пропустима у компанијским протоколима за запошљавање и безбједност, како смо сазнали од двојице укључених виших службеника. Истражиоци у САД-у и Европи кажу да се стално враћају на централно питање: Зашто су криминалне организације очигледно биле у могућности да контролишу кључне операције на неким од бродова компаније тако дуго? „Колико је значајан утицај трговаца наркотицима у оквиру ове компаније несумњиво је нешто што је од првог дана било од великог интереса за владу САД-а“, каже Роберт Перез, који је био замјеник комесара у служби за царине и заштиту граница од 2018. до јула 2021. године.

Ријеткост је да бродарска компанија добије озбиљне казне за дрогу пронађену на њеним бродовима. Када се казне изричу у САД-у, регулатори често допуштају превознику да преговара о њима. У Европи се новчане казне уопште ријетко изричу. Иако постоје међународни безбједносни захтјеви за бродарске компаније, царински и полицијски службеници имају врло мало овлашћења да позову компаније на одговорност. Све је то омогућило поморској индустрији, главном покретачу глобализације, да избјегне велике посљедице јер је све више умијешана у трговину дрогом.

Све док Гаyане није упловио у Филаделфију у љето 2019.

Упркос свом имену, Mediterranean Shipping Co.има сједиште далеко од морске пјене, у мирној четврти Женеве. Чак и у изузетно изолованој индустрији, посебно је тешко дешифровати МСЦ-ову унутрашњу структуру. МСЦ је једна од ријетких великих бродарских компанија којом се не тргује јавно. Управља крузерском линијом која објављује годишње резултате, али њен теретни дио пословања не објављује fiнансијске извјештаје. Апонте такође посједује мрежу која се састоји од стотина повезаних субјеката који надзиру трајектне операторе, произвођаче глисера, бродске терминале, чак и приватно острво на Бахамима.

Апонте дјелује као човјек крхке грађе, са својом сиједом косом, леденим очима и аристократским држањем. И даље је предсједник одбора МСЦ групе. Његов син Диего је предсједник. Његова кћерка, Алекса, је финансијска директорица. Прије двије године, након заплијене Гаyане-а, одабрао је Сорена Тофта, дугогодишњег директора у конкурентској компанији АП Молер-Маерск А/С, за извршног директора МСЦ-овог теретног пословања, што је био први пут да је неко изван породице заузео то мјесто.

Породица воли да каже да им венама тече морска вода, позивајући се на бродске документе из 17. вијека који носе њихово име. Апонте је рођен у маленом Сант Ањелу, у Напуљском заливу; његова је породица превозила робу и путнике преко његових вода. Такође је постао поморац, обучавао се за капетана брода и радио под вођством Ахилеа Лаура , бившег градоначелника Напуља и бродског магната. Пловио је вапоретима који су превозили богате туристе до оближњих острвских одмаралишта као што су Капри и Искија. На једном од тих путовања Апонте је упознао своју будућу супругу Рафаелу Диамант, кћерку швајцарског банкара.

МСЦ ДОМИНИРА РУТАМА КОЈЕ СУ И КОКАИНСКИ СУПЕРАУТОПУТЕВИ

Године 1970. Апонте је купио стари њемачки брод за расути терет и покренуо МСЦ. Сљедеће године купио је друго половно пловило, назвавши га по својој жени. На крају је почео куповати контејнерске бродове. Кад је Апонте ушао у посао, бродарством су доминирале старе компаније као што су Маерск и Хапаг-Лоyд, чији је педигре датирао из 1800-их. Направио је себи мјесто тако што је кренуо недовољно опслуженим рутама. Такође је развио проницљив пословни модел, купујући половне контејнерске бродове, неке с резалишта, затим их ремонтовао и слао натраг на море. МСЦ се истакао и наглашавањем цијене умјесто брзине испоруке. „За МСЦ је врло често у раним годинама интерна шала у индустрији била је да је то скраћеница за „можда брод дође“, каже Ларс Јенсен, оснивач консултантске компаније Веспуцци Маритиме и бивши директор за Маерск. „Ваш би терет на крају стигао на одредиште, али не бисте знали када.“

Те су му стратегије омогућиле да прошири царство готово потпуно органски, а не путем аквизиција, као што је учинила већина његових супарника. Временом је МСЦ додао руте које покривају Азију, САД и Јужну Америку, а почетком 2000-их његов је мото био „Копно покрива једну трећину Земље – ми покривамо остатак“.

Али док је Апонте градио МСЦ, моћна криминална организација градила је сопствену поморску операцију.

Непосредно након поноћи 30. маја 2010. године, МСЦ Ориане крстарила је Ламаншом на путу за Антверпен у Белгији, када је оближњи рибарски брод за лов на јастоге Галвад-Y-Мор започео низ чудних маневара, крећући се прво испред а затим иза огромног теретног брода. Док се Галвад приближавао, како су изјавили тужиоци из Уједињеног Краљевства, посада Ориане-а избацила је у море 11 водоотпорних спортских торби које су садржале укупно 255 килограма кокаина у вриједности од око 80 милиона долара. Након што су покупили торбе, четворица мушкараца на Галвад-у, укључујући једног из Црне Горе, отпловили су до оближњег залива Фрешвотер Баy, гдје су употријебили металне утеге како би потопили дрогу и спојили је на бову како би је касније покупили кријумчари.

Никад нијесу добили прилику да то и учине. Британска полиција за борбу против дрога надзирала је операцију и ухапсила особе на Галвад-у, заједно са саучесником. Сљедеће године сва су петорица осуђена на дугогодишње затворске казне. Рибари и даље тврде да су невини више од деценије након тога.

Иза кулиса, тај инцидент покренуо је европску истрагу о инфлатацији организованог криминала у бродарске компаније, тврди особа упозната с тим питањем. Провјеравајући с полицијом у Шпанији, Белгији и Холандији, британске власти сазнале су да тај случај с Ориане-ом није био изоловани догађај. Свака од тих земаља видјела је операције у којима је кокаин превожен преко Атлантика на комерцијалним контејнерским бродовима у власништву разних компанија, затим пребациван на мања пловила прије него што би терет стигао у луку. Ови маневри, познати као „дроп-оф“, допуштају кријумчарима да избјегну званичне улазне луке, гдје су шансе за заплијену веће, али то је значило да су морали регрутовати чланове посаде на комерцијалним теретним бродовима и плаћати им да бацају дрогу преко бока.

Власти Уједињеног Краљевства предале су случај Еурополу, који координира прекограничне криминалне истраге међу чланицама Европске уније. Око 2012. агенти из Уједињеног Краљевства, Шпаније, Белгије и Холандије састали су се и договорили да прикупе све информације које су имали о таквим пребацивањима и да унесу податке из случајева у Еурополову базу података за размјену обавјештајних података. Испоставило се да се, иако је коришћено неколико великих компанија, једно име често појављивало: МСЦ.

Различите европске организације за кријумчарење користиле су се за таква пребацивања дроге, али познато је да су они били специјалност балканског картела, силе у успону у међународној трговини кокаином. Картел је плејада банди у пет земаља које повезује заједнички језик, српско-хрватски. Многи су започели као приватне војне групе током рата на Балкану 1990-их, а касније су се окренули трговини оружјем, шверцу цигарета, крађи аутомобила и прању новца. У њиховим редовима су бивши полицајци и бивши обавјештајци. Њихове фракције сарађују, али се и такмиче између себе. Неки су стекли репутацију по бруталности – прошле године полицијска рација у београдском предграђу открила је индустријску машину за мљевење меса с траговима људске ДНК.

Иако картел управља свим могућим криминалним шемама, амерички званичници кажу да његови приходи долазе углавном од кокаина. Банде су такође иноватори. Почетком 2000-тих почели су да развијају логистичку мрежу која се протезала преко Атлантика. У Јужној Америци су убацили своје чланове код произвођача, његујући везе све до појединачних лабораторија дубоко у џунгли. У Европи су изградили велепродајну дистрибутивну мрежу. А у раним су данима понекад попуњавали свој ланац снабдијевања куповином сопствених бродова. Већину времена бродови би превозили легитимне терете соје или друге расуте робе. За нелегалне терете, трговци би довели подмићеног капетана и посаду.

А онда је балкански картел додатно ојачао своје везе на основу онога што је, према садашњим и бившим полицијским службеницима, примарна конкурентска предност: балканских помораца. Многи су дошли из Црне Горе, малене нације на Јадранском мору која има поморску традицију вјековима уназад и неколико школа које обучавају и акредитују поморце. Чак и тамошње средње школе припремају ученике за каријеру на мору. То је криминалним групама обезбиједило врло атрактивно тло за регрутовање па су оне искоришћавале међународне воде за своје операције кријумчарења.

У многим аспектима, случај Ориане-а имао је назнаке ранијих балканских кријумчарских операција које су користиле сопствене бродове и посаде. Сада је истражиоцима Еуропола изгледало као да су кријумчари умјесто тога почели да постављају своје корумпиране посаде на бродове великих бродарских компанија.

До 2013. и друге земље у Европи посумњале су да је картел пронашао пут до МСЦ-ових операција регрутовања посаде. Налази њихових истраживања сматрани су врло осјетљивима, али су повремено излазили у јавност. Црногорска управа полиције је тог новембра објавила извјештај на 100 страна о балканском организованом криминалу, чији је дио био посвећен шверцу кокаина. Банде у тој области, писало је, „развиле су мреже привремених чланова које обично чине поморци из Црне Горе, Србије и Хрватске, који су углавном запослени на контејнерским бродовима компаније МСЦ.“

Сљедеће године шпанска полиција почела је да прати групу црногорских и српских кријумчара који су договарали да се пошиљке кокаина превезу преко Атлантика бродовима МСЦ-а и да их посада пребаци близу европске обале. Судски записи детаљно говоре о томе како су контакти групе у Јужној Америци контролисали „огромну флоту помораца ангажованих с бродова МСЦ-а“ који су могли помоћи у кријумчарењу великих количина кокаина у Сјеверну Европу. У другом извјештају црногорске управе полиције, из 2015. године, наводи се да је главни начин кријумчарења кокаина за балканске организоване криминалне групе и даље путем „контејнерских бродова компаније МСЦ, који покривају линију Јужна Америка – Западна Европа“.

Отприлике 2016. године, службеници из Холандије, Белгије и Уједињеног Краљевства обратили су се управи МСЦ-а, а вођство су преузели виши званичници холандске полиције. Компанији су дали одабране податке прикупљене у истрагама и затражили помоћ у сузбијању пребацивања дроге. МСЦ-у је речено да је балкански картел користио агенцију за поморце у региону како би укрцао корумпиране морнаре на своје бродове, према Јану Јансеу, шефу полиције за Луку Ротердам, чији је тим био укључен у откривање тих података компанији.

Компанија је добила и упозорење. „Рекли смо им шта смо уочили. И рекли смо им да то мора престати,“ каже Јансе. „А ако не престане, рекли смо им да постоји ризик да ћемо учинити оно што су Сједињене Државе учиниле касније, а то је да заплијенимо њихове бродове.“

Није јасно шта је МСЦ урадио с тим информацијама. Брум, портпарол, каже да компанија нема евиденцију да се такав састанак одржао у Женеви 2016. године. „МСЦ се током година састајао с разним царинским и полицијским органима како би разговарали о ризицима трговине дрогом у склопу наше сарадње у многим земљама“, каже он.

Јансе каже како вјерује да је компанија предузела додатне безбједносне мјере и промијенила агенцију за поморце коју је користила на Балкану. Холандска полиција за борбу против дрога почела је виђати мање дроп-офф-ова, па је та техника на крају готово у потпуности нестала. Али кријумчари су само постали софистициранији.

До 2016. рекордне количине кокаина стизале су у Сјеверну Европу, дијелом и због повећане производње у Јужној Америци. Било је доказа да кријумчари одустају од уобичајеног проласка кроз Шпанију у корист великих трговачких контејнерских лука у Белгији и Холандији. Белгија је по први пут претекла Шпанију као земља с највећом заплијењеном количином кокаина, према извјештају ЕУ о дрогама.

Исте године Панама је довршила 5,4 милијарде долара вриједно проширење Панамског канала. Некада 33 метра (108 стопа) широк на најужем мјесту, сада је био широк најмање 55 метара, што је омогућило приступ великим бродовима и утростручило количину терета који је могао проћи. Предузећа су поздравила проширење, али је Јирген Сток, генерални секретар Интерпола, упозорио у говору у Панами мјесец дана након завршетка пројекта да би то могло убрзати проток кокаина преко Атлантика.

МСЦ је почео да плови рутом која је искористила проширени канал. Неколико његових највећих бродова укрцало би воће и поврће у Чилеу, Перуу и Колумбији, затим би се зауставили на Бахамима и у Филаделфији прије него што би прешли Атлантик до великих лука Сјеверне Европе. Затим би се вратили у круг назад. Лучки званичници у Филаделфији назвали су ту руту Филаделфија експрес и рекли да ће подстаћи локалну привреду и трансформисати регију у главни приступни пут за свјеже производе на источној обали. За неколико мјесеци, МСЦ-ови џиновски бродови вијугали су ријеком Делавер, натоварени боровницама, мангом и шпарглама. Капацитет контејнера компаније који иду од јужноамеричке обале Тихог океана до Европе готово се утростручио од јуна 2016. до јуна 2019. године, према Блувотер Репортинг-у. До 2019. МСЦ је представљао готово половину свих контејнерских капацитета на тим рутама.

МСЦ-ове нове руте отвориле су и комерцијалне прилике за кријумчаре. Постоји стара пословица међу агентима за борбу против кријумчарења дрога: кријумчари су у логистичком послу. Овдје су кријумчари могли постићи многе исте аспекте ефикасности као и велике бродарске компаније једноставним уметањем своје робе у масивни ток терета у контејнерима. Већина кокаина који улази у САД долази копном, кроз Мексико. Међутим, географија налаже да га Европа добија ваздушним или морским путем, а до 2016. године већина је онамо стигла комерцијалним теретним бродовима.

Како се навала кокаина на континент претворила у кризу, европски званичници понудили су размјену више информација о заплијенама са својим америчким колегама. Једна се чињеница одмах истакла: поједини бродови за које се зна да су превозили кокаин у Европу накратко су се заустављали у америчким лукама. А неки од њих били су бродови МСЦ-а који су пловили кроз Филаделфију.

Главни истражни огранак Министарства државне безбједности САД-а, познат као Агенција за истраге из области државне безбједности, почела је да ради с европским партнерима на анализи највећих кокаинских хапшења, нарочито оних у лукама Антверпен и Ротердам. Агенти Агенције су искористили податке које су прикупили царински органи о бродским манифестима и кретању пловила у Јужној Америци. Сазнали су да се, иако је кокаин у Европу углавном долазио с источне обале Јужне Америке, нарочито из Бразила, током посљедњих неколико година тренд почео мијењати. Велики дио кокаина који иде према Европи потиче из и око лука на западној обали, као што су Калао у Перуу и Гвајакил у Еквадору.

Првобитно су истражиоци претпоставили да се дрога кријумчари традиционалним методама, попут скривања уз легитиман терет који се пакује у складиштима или на фармама, или такозване „blind hook“, у којој саучесници проваљују у контејнере и унутра скривају кокаин. Почевши око 2017. године, агенција је провела мјесеце покушавајући да открије методе кријумчара, прво у Колумбији, а затим у Панами, како тврде двије особе које су биле упознате с истрагом, али агенти су стално наилазили на слијепе улице.

Агенција за истраге у области државне безбједности, заједно с америчким царинским агентима, почела је да се укрцава на теретна пловила док су се приближавала Филаделфији, прегледајући просторије за посаду, машински простор, чак и једну бродску пропелерску осовину, углавном без успјеха. Али претраге су им такође омогућиле да изолују појединачне чланове посаде у настојању да открију изворе на бродовима, открио је један бивши виши амерички званичник.

До 2018. године, казао је тај званичник, истражиоци су закључили да кријумчари уопште нијесу користили традиционалне методе кријумчарења. Умјесто тога, користили су балканску посаду на теретним бродовима МСЦ-а за утовар дроге док су бродови били на мору. Истражиоци су покушавали на све начине да уђу у ту мрежу, прислушкивањем комуникације и организовањем доушника. На крају су добили прилику која им је требала.

У вријеме када се Александар Каваја почео припремати за своје предстојеће путовање бродом МСЦ Гаyане у прољеће 2019. године, његов родни град Бар у Црној Гори био је познато регрутно мјесто за балкански картел. Мјештани кажу да није било тешко погодити који би морнари могли бити укључени у трговину кокаином – вјероватно су то били они с масератијима и новим кућама с погледом на Јадран.

Бар, мали, древни град прошаран плажама и маслињацима, дом је највеће црногорске морске луке, гдје је МСЦ свеприсутан. То је станица за компанијину крузинг линију, а МСЦ такође управља центром за обуку посаде који се налази у близини, сјеверно од Бара – једним од четири која има у цијелом свијету, уз Индију, Италију и Украјину. Од 6.000 помораца у Црној Гори, око 2.250 ради за МСЦ, каже Мимо Драшковић, руководилац студијског програма поморског менаџмента на Факултету за поморство у Котору.

Међу њима је био и Каваја. Одрастао је на периферији Бара, на имању које је генерацијама припадало његовој породици. Мајка Ранка радила је у локалној народној кухињи, а отац Радослав је зарађивао израђујући украсе од шкољки и продајући их туристима. Александров дјед је био поморац, па је његова породица била одушевљена кад је дипломирао и запослио се у МСЦ-у. Зарађивао би плату од око 4500 еура мјесечно (4750 долара), више од 10 пута већу него што су зарађивали његови родитељи. Александар је 2015. године, када је имао 21 годину, отишао на море.

Током сљедећих неколико година, пловио је на најмање четири брода МСЦ-а — Лорена, Диана, Деила, Ерица — гдје је уграђивао, повезивао и поправљао електричну опрему док су се бродови заустављали у Јужној Кореји, Панами, Малти и другим далеким мјестима. Није волио тај посао нити то што је мјесецима био далеко од породице. „Он није морнар у срцу“, каже његова мајка. Али био је предан да пружи финансијску подршку својој породици.

Једног дана средином априла 2019. године Каваја је ручао у кафићу у Бару. Требало је да се укрца на брод Гаyане у луци Антверпен за неколико дана, што би било његово шесто путовање МСЦ-овим бродом. Након што је завршио с јелом, изашао је ван и пришао му је човјек кога није познавао. „Знамо ко си, знамо ко је твоја породица“, рекао је човјек, према америчким судским записима. „Знамо да ћеш отићи тим бродом за пет дана.“

Човјек је испружио мобилни „нарко“ телефон, како су га тужиоци називали у судским списима, и рекао Каваји да може да бира. Могао је или узети телефон и пристати да слиједи наредбе, или би ризиковао своју безбједност и безбједност своје породице. Ако пристане, платиће му 50.000 долара, што је скоро годишња плата. Узео је телефон.

Два мјесеца прије него што се Каваја укрцао на Гаyане, агенти за борбу против кријумчарења дрога добили су информацију да се кокаин налази на другом броду МСЦ-а, Царлотта, тврди особа која је упозната с истрагом. Брод је био на путу за луку Њуарк, Њу Џерзи, коју МСЦ понекад користи као резерву за Филаделфију. Кад је Царлотта стигла, агенти су претражили брод и пронашли 3200 фунти кокаина скривеног у контејнеру са сувим воћем. Била је то највећа заплијена дроге у Њуарку за 25 година.

Величина терета одмах је привукла пажњу, а Агенција за истраге у области државне безбједности и америчка управа за сузбијање дрога уложили су ресурсе у истрагу. Агенти Агенције за државну безбједност у Њујорку почели су да сарађују с међународним одсјеком ДЕА-е, који је годинама пратио балкански картел из своје канцеларије у Хрватској.

Заплијена у Њуарку дала је нове трагове. Истражиоци су прикупили податке из неких Царлотта-иних хладњача, које прате нагле промјене унутрашње температуре. Подаци показују да су неки од контејнера отварани док је брод био у пловидби. „То је прилично јасно показало да се нешто догађа на мору“, каже особа упозната с истрагом.

Током претраге другог МСЦ-овог теретног брода тог прољећа, агенти су пронашли мали двосмјерни радио у кабини члана посаде, према особи која је упозната с открићем. Радио је користио фреквенцију типичну за мала пловила, а капетан је рекао истражиоцима да нема разлога да се уређај налази на комерцијалном теретном броду. Агенција за истраге у области државне безбједности је испитала члана посаде, који је био с Балкана, али није ухапшен. Током других претрага, истражиоци су пронашли доказе да је неко на броду пререзао жицу и тиме заобишао уређај који ограничава тежину коју мале дизалице на крми могу подићи.

Друга велика заплијена у САД-у догодила се 19. марта, овај пут на броду МСЦ Desire у Филаделфији. Цариници су пронашли више од пола тоне кокаина, највећу количину заплијењену у Филаделфији за готово двије деценије. Агенти су на крају идентификовали најмање четири брода МСЦ-а за које су вјеровали да су чланови посаде били укључени у кријумчарење кокаина: Carlotta и Desire , као и Авни и Гаyане.

Амерички агенти нијесу били једини који су проналазили дрогу. У априлу су перуанске власти откриле 2,4 тоне кокаина у 64 кофера и торбе на броду Царлотта, који се очито вратио у превоз дроге. Власти у Панами тада су пронашле 1,3 тоне кокаина током претраге Авни-ја. (Амерички истражиоци такође су сумњали да је кокаин на броду и планирали су да га претраже у Филаделфији, како тврде двије особе упознате с истрагом, али су их Панамци предухитрили.)

Улоге чланова посаде на пловилима дале су кријумчарима велику предност. Поморци су имали приступ кључним подацима, као што су локације контејнера и одредишта, за које су истражиоци касније рекли да су им омогућили одабир кутија у којима је било простора за скривање великих количина кокаина и за које је била мања вјероватноћа да ће бити предмет царинске претраге након што стигну у луку. То је представљало огроман изазов за америчке органе, пошто се дрога могла налазити готово било гдје у мору кутија на броду.

Претрага потпуно натовареног брода је компликована, толико да се то ријетко ради. Складишта су скучена и до контејнера је тешко доћи. Агенти су набавили посебне уређаје за праћење кисеоника у случају да морају ићи дубоко испод палубе, гдје зарђало жељезо може смањити ниво кисеоника. Окупили су групу паса за откривање дрога и набавили камере које су се могле увући у натоварени контејнер ради налажења кокаина.

Агенти су такође почели тајно да информишу партнере који ће им требати да изврше потпуну претрагу пловила: Обалску стражу САД-а, државну полицију Делавера, градску полицију Филаделфије, чак и специјалне јединице обучене за поморско дјеловање. Све што им је недостајало били су обавјештајни подаци у посљедњем тренутку који би им указали на то који брод да претраже. Кад је Гаyане тог јуна стигао у Филаделфију, све је било припремљено.

Док је Гаyане пловио према југу из Панаме, зазвонио је Кавајин нарко телефон. Кад се јавио, према ријечима његовог адвоката, човјек му је рекао да се јави на горњу палубу. Каваја је то учинио и тамо затекао друге чланове посаде како чекају.

Судски списи показују да су још тројица била регрутована у Црној Гори прије него што су се укрцали на брод. Кавајина је улога била да телефонира кријумчарима који су глисерима превозили кокаин и саопшти положај Гаyане-а како би га могли лоцирати ноћу. Такође је ангажовао друге да му помогну да пренесе тешке терете. Укупно је најмање 8 од 22 члана посаде на броду Гаyане – 6 из Црне Горе, 2 из Самое – обавило посао. Сваки је требао да заради 50.000 долара или знатно више, зависно од њихове улоге.

Док је Гаyане био недалеко од обале Перуа, према судским записима, црногорски поморац по имену Бошко Марковић помогао је да се окупе чланови посаде, који су чекали на палуби заједно с четворицом мушкараца у скијашким маскама. Марковић је био први официр брода, један чин испод капетана и задужен за терет и посаду на палуби. Глисер се управо зауставио уз гломазно пловило. Још један Црногорац, Иван Ђурашевић, други официр брода и трећи заповједник, управљао је малом дизалицом, подижући велике мреже напуњене црним спортским торбама и балама кокаина. Кад су мреже биле на палуби, други чланови посаде гурнули су дрогу до товарног простора брода. Они су провалили у низ контејнера пресјекавши сигурносну пломбу на сваком од њих. Након што су унутра сакрили кокаин, поновно су запечатили контејнере лажним печатом, заједно с логотипом МСЦ-а. Понекад су морали резати челичне сајле или савијене металне шине како би убацили кокаин, а затим би користили апарате за варење и боју како би прикрили оштећење.

Током сљедећих неколико ноћи, док је Гаyане пловио према југу, брод је дочекало најмање шест глисера, према судским записима. Није се заустављао. Није се чак чинило ни да успорава, према полицијским службеницима. Посао је обављен док је пловило јурило отвореним морем – што је био невјеројатан подвиг поморске вјештине.

До јуна, Гаyане се зауставио на најјужнијој станици, у малој луци у заливу Концепсион близу Коронела у Чилеу, и започео путовање назад. Кад је пловило поново стигло до обале Перуа и запутило се на сјевер према Панами, приближило му се још најмање осам глисера. Наставило се ноћно дизање и пребацивање.

Послијеподне 16. јуна, Гаyане је био у територијалним водама САД-а, на путу за Филаделфију. Кад је ушао у залив Делавер, обалска стража контактирала је капетана и упутила брод да крене према подручју званом Big Stone Anchorage. Комерцијални бродови се тамо обично заустављају како би сачекали овлашћеног капетана ријечног брода који може навигавати локалним каналом. Али док је Гаyане прилазио, три патролна чамца и хеликоптер приближили су се броду, а тим полицајаца попео се његовим пилотским љествама.

Неколико агената окупили су посаду у кухињи, док су други кренули према мосту како би пронашли шеме брода. Потрага за дрогом започела је од контејнера изнад палубе док је Гаyане још био у заливу. Око 3 сата ујутру 17. јуна брод је стигао до поморског терминала Пацкер Авенуе у Филаделфији, с погледом на прољећно зелени мост Волта Витмана. Чекало их је преко 100 агената. Вјеровали су да је на броду кокаин, али нијесу знали гдје је. Тим је почео да узима брисеве руку посаде тражећи трагове дроге. Неколико је било позитивно.

Око 7 ујутру, баш кад је сунце излазило над заливом, агенти су пријавили први улов: гомилу цигли угураних у јутане вреће унутар контејнера. Џозеф Мартела , директор лучког простора из службе за царине и заштиту граница, није био на дужности тог дана када је Гаyане стигао у Филаделфију, али је пажљиво пратио свој телефон и кренуо према луци. Нешто иза 10 сати пронађен је други контејнер пун кокаина. Мартела је тада донио необичну одлуку да искрца и физички прегледа сваки од 4000 контејнера на броду.

Након готово недјељу дана рада, надлежни органи прегледали су гомилу вина, сувих орашастих плодова и отпадних батерија како би идентификовали седам контејнера у којима се налазио кокаин. Цариници су данима вагали дрогу, бројали цигле и стављали све у доказе. У једном тренутку, док су агенти журили да обаве свој задатак, погледали су око себе и свуда видјели бијелу прашину, присјећа се Мартела. Један од агената схватио је да се не ради о обичној прашини и свима је наредио да ставе маске.

ПРИЧА КОЈУ ЈЕ ПОСАДА ИСПРИЧАЛА О ПОДИЗАЊУ КОЛИЧИНЕ КОКАИНА ТЕШКЕ КОЛИКО ПЕТ СЛОНОВА С ГЛИСЕРА ЧИНИЛА СЕ НАТЕГНУТОМ

Свеукупно, улов се састојао од више од 15.000 цигли кокаина, тешких готово 20 тона чија је улична вриједност процијењена на више од милијарду долара. Власти су биле алармиране не само због количине дроге него и смјелости операције. Вођа шеме на броду, први официр, био је задужен за распоред посаде, омогућавајући сарадницима да буду на дужности у исто вријеме. И он и други официр имали су приступ кључним подацима о контејнерима, према судским записима. (Капетана брода Гаyане-а испитала је велика порота, али никада није ухапшен нити оптужен.)

Дана 18. јуна, два дана након што је Гаyане задржан, МСЦ је објавио изјаву за јавност. „МСЦ  свјесна је извјештаја о инциденту у луци Филаделфија у којем су америчке власти извршиле заплијену незаконитог терета“, речено је. „МСЦ ову ствар схвата врло озбиљно и захвалан је властима што су идентификовале сваку сумњу на злоупотребу његових услуга. Нажалост, бродарске и логистичке компаније повремено имају проблема с кријумчарењем.“

Током сљедећих 10 дана, агенти су наставили да интервјуишу чланове посаде, који су остали затворени на броду. Издвајали су поморце једног по једног, разговарајући с њима сатима док су састављали дјелове операције. Испрва се прича о подизању количине кокаина тешке колико пет слонова с глисера док је брод јурио кроз таласе чинила невјеројатном. Али тужиоци су добили налог за заплијену бродског снимача података о пловидби, који је садржао податке о пловилу и његовом кретању и на њему су пронашли радарске слике које су показивале различите тачке на којима су мали чамци пришли Гаyане-у и остали уз њега, кажу три службеника.

Заплијена брода је екстремна мјера, али открића о умијешаности чланова посаде у кријумчарење толике количине кокаина охрабрила су власти. Ујутру 4. јула агенти службе за царине и заштиту граница укрцали су се на Гаyане и капетану уручили налог за заплијену. Готово у истом тренутку, обавјештење о заплијени послато је електронском поштом руководиоцима МСЦ-а. „Када брод унесе тако нечувену количину смртоносне дроге у воде Филаделфије, моје тужилаштво и партнери наше агенције тражиће најтеже могуће посљедице“, рекао је амерички државни тужилац Мексвејн у објави.

МСЦ је брзо предузео кораке како би поново омогућио пловидбу свог врло скупог теретног брода. У замјену за исплату од 10 милиона долара у готовини, као и гаранцију од 40 милиона долара и обећања да ће компанија сарађивати у било каквој истрази која је у току, Гаyане-у је допуштено да настави пловидбу до свог изворног одредишта Ротердама. 13. јула, готово мјесец дана након што је задржан, брод је пуштен уз кауцију.

У вријеме када је Боцо, извршни директор МСЦ-а, стигао у Вашингтон 27. августа, потенцијал за дугорочну штету за компанију је растао. Царински службеници су суспендовали статус „трговца од повјерења“ додијељен МСЦ-у према програму након догађаја од 11. септембра који превозницима омогућава избјегавање дуготрајних прегледа и задржавања у америчким лукама у замјену за поштовање одређених безбједносних протокола. У међувремену, тужиоци у Источном округу Пенсилваније поднијели су кривичне пријаве против осам чланова посаде, укључујући Кавају и првог и другог официра. Сви би они на крају признали кривицу и били осуђени на казну у савезном затвору. Иза кулиса, америчке су власти идентификовале фракцију балканског картела која је финансирала и организовала операцију, сазнавши да је банда довела партнере из Колумбије и Сјеверне Европе како би подијелили ризик. Толико је група имало удјела у кокаину који се налазио на Гаyане-у да га је један амерички полицијски службеник описао као трговински еквивалент Амазоновог камиона.

Током сљедећих неколико мјесеци влада је започела разговоре с МСЦ-ом, с циљем да га натјера да пристане на нове безбједносне мјере, као што је чешћа ротација посаде и захтијевање од њих да пролазе полиграфске тестове. У замјену за наведено, америчка влада је обећала да ће знатно смањити казне које су МСЦ-у запријећене. Укључујући раније заплијене на бродовима Carlotta и Desire, оне су износиле више од 700 милиона долара, на основу прописане казне од 1000 долара по унци кокаина.

Фокус савезних тужилаца сада је пребачен на истрагу у оквиру грађанскоправног одузимања имовине – корак осмишљен како би се повратила средства коришћена у извршењу кривичног дјела. Иако је коришћење Гаyане-а у кривичном дјелу била утврђена чињеница, МСЦ је могао покренути одбрану „невиног власника“. Од компаније би се захтијевало да покаже да није могла предвидјети коришћење свог пловила за трговину кокаином или да је предузела разумне кораке да спријечи такво поступање.

До јесени 2020. постало је јасно да МСЦ није спреман да склопи договор с владом. Компанија је обавијестила службу за царине и заштиту граница да планира да оспори казне повезане с Гаyане-ом, као и Carlotta-ом и Desire-ом. Адвокати компаније такође су царинским службеницима представили налазе интерне истраге коју су спровели. „МСЦ не оспорава да су америчке власти пронашле готово 20 тона кокаина у луци Филаделфија“, рекао је Брум, портпарол компаније. „Али истрага МСЦ-а довела нас је до закључка да већина тог кокаина није била и није могла бити укрцана на мору.“ МСЦ није дао додатне појединости о томе гдје и како вјерује да је дрога утоварена.

Кад би компанија доказала да је дио кокаина био утоварен на копну, што указује на то да су њени запослени имали мању улогу у шеми, влади би било теже да оправда оштре казне. То би такође могло послужити као доказ ако се питање одузимања имовине икада упути на суд. Међутим, према једном америчком званичнику укљученом у истрагу, тврдње МСЦ-а су у супротности с чињеницама које су већ утврђене на суду у склопу признања кривице посаде и поступка изрицања казне. „Тај став је у директној супротности с чињеничним налазима суда“, каже званичник.

Влада такође спроводи ширу кривичну истрагу против чланова балканског картела за које се вјерује да су оркестрирали операцију на Гаyане-у. Дана 30. октобра, Горан Гогић, бивши црногорски боксер тешке категорије, ухапшен је на међународном аеродрому у Мајамију прије него што се успио укрцати на лет за Швајцарску. У оптужници, тужиоци су га оптужили за организовање логистике за кријумчарење кокаина на комерцијалним контејнерским бродовима у име балканског картела, укључујући бродове Carlotta, Desire и Гаyане. Према ријечима једне особе упознате с истрагом, Гогић је „вјероватно два или три нивоа ниже од особе која је све ово осмислила“. Гогићев адвокат каже да његов клијент тврди да је невин.

Случај Гаyане-а могао би послужити као тачка преокрета за ту грану привреде. Јансе, званичник холандске полиције, упоређује ту ситуацију с оном с којом су се суочиле банке прије двије деценије, када су их прописи у више земаља присилили да боље прате криминалне активности својих клијената и придржавају се строгих стандарда усклађености с прописима. Била је то дубока промјена у начину на који су пословали и коштала их је милијарде долара. „Био сам укључен у борбу против прања новца прије 30 година и све су банке говориле да не могу погледати новац клијената и рећи да потиче од криминала“, каже Јансе. „Нико од њих то сада не каже. И то је оно што морамо учинити са свим бродарским компанијама.“

Ако је икада постојао тренутак да бродарске компаније потроше више новца на сузбијање кријумчарења на својим бродовима, то би било сад. Кад се потражња за робом широке потрошње опоравила од почетног пада због пандемије, цијене терета су порасле, а компаније су уживале у невјеројатној добити. Остварили су рекордних 217 милијарди долара добити у 2021. и на путу су да ове године остваре 275 милијарди долара, према саопштењима Дреwрy Схиппинг Цонсултантс Лтд. Апонтеово лично богатство више се него удвостручило током пандемије, до износа од 19 милијарди долара, према Блоомберг-овом индексу милијардера. А МСЦ је кренуо с масовном куповином бродова, са 128 половних контејнерских бродова купљених у периоду између 2020. и 2021. године, чиме је проширио своју флоту на 645 брода и надмашио Маерск као водећу бродску компанију, према подацима провајдера индустријских података Алпхалинер.

Иако МСЦ каже да већ дуго озбиљно схвата безбједност, признаје да је Гаyане био „позив на буђење“. Након тог инцидента, компанија је изјавила да ће потрошити 100 милиона долара током пет година на унапређење безбједности усмјерено против кријумчарења. Каже да сада користи стражарске патроле на бродовима који плове дуж западне обале Јужне Америке, псе који откривају дроге у лукама високог ризика и даљински надзиране камере на својим бродовима. Раније ове године, Боцо, главни оперативни директор, помогао је да се организује конференција коју је спонзорисала та грана привреде с Уједињеним нацијама и Свјетском царинском организацијом како би се расправљало о начинима бољег рјешавања проблема трговине наркотицима. А МСЦ је направио још једну велику промјену, према особи упознатој с његовим интерним доношењем одлука: црногорски поморци се више не користе на његовим бродовима који прелазе Панамски канал.

У међувремену, Гаyане наставља да плови свјетским океанима. Недавно се зауставио у Тајланду, Саудијској Арабији, Египту и Португалу—далеко од морских путева Јужне Америке.

АУТОРИ: ЛОРЕН ЕТЕР и МАЈКЛ РАЈЛИ
Коаутори: Миша Савић и Серђо Ди Пасквале

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: