„Блумберг“: Немачкој одбројани дани, више неће бити економска суперсила

Неколико великих немачких фабрика затворило је прошле године своја постројења, укључујући и једну у Диселдорфу, наводи „Блумберг“ у тексту „Дани немачке као индустријске велесиле се ближе крају“.

Производња у највећој европској економији бележи пад од 2017. године, а он се убрзава због смањене конкурентности.

Извршни директор „ГЕА Груп АГ“ Стефан Клебер, иначе индустрије која послује још од краја 1800. године каже да нема много наде.

„Заиста нисам сигуран да ли можемо да зауставимо овај тренд, многе ствари ће морати да се промене веома брзо“, рекао је Клеберт за „Блумберг“.

Темељи немачке индустријске производње пали су као домине, пише лист и наводи да се САД удаљавају од Европе и желе да се такмиче са својим трансатланским партнерима. Кина постаје главни ривал и зато Америка више није незасит купац немачке робе.

Коначни ударац за неке произвођаче био је престанак употребе великих количина повољног руског природног гаса, пише „Блумберг“.

Заједно са глобалном нестабилношћу, политичка парализа у Берлину погоршава ова домаћа питања као што су урушена инфраструктура, старење радне снаге и бирократија. Образовни систем, некад моћан, обележен је недостатком дугорочног улагања у јавне услуге.

Истраживачки институт ИФО процењује да ће пад математичких вештина коштати привреду око 14 билиона евра производње до краја века.

У појединим случајевима индустријска рецесија дешава се уз мале кораке, попут смањења планова проширења и инвестиција. У другим случајевима промене производних линија и смањење броја запослених изгледају драстичније. У екстремним случајевима као што је фабрика цеви „Валорец САЦА“, трајно је затворена.

„Шок је био огроман“, рекао је Волфганг Фрајтаг, који је радио у фабрици као тинејџер. Његов посао је сада да раставља опрему за продају и помаже старијим колегама да пронађу нови посао.

Немачка још има велику групу малих произвођача, али због застоја реформи, није јасно како би могла да успори индустријски пад.

„Нисмо више конкурентни“, рекао је министар финансија Кристијан Линднер за „Блумберг“. „Постајемо сиромашни јер немамо развој, заостајемо“, поручио је он.

Коалицију канцелара Олафа Шолца која се распада још више је у нереду због буџетске кризе изазване судском пресудом о мерама задуживања из средине новембра.

„Не морате да будете песимиста да бисте рекли да оно што тренутно радимо неће бити довољно“, каже шеф спољне трговине у индустријској комори Немачке Фолкер Тројер.

Француски произвођач гума „Мишелин“ затвара две немачке фабрике и смањује број запослених за трећину до краја 2025, што утиче на 1.500 запослених. Амерички ривал „Гудјир“ има сличне планове.

Један од најтеже погођених сектора је хемијска индустрија, која је директно погођена због губитка руског гаса.

Прелазак на чист водоник је још несигуран, а на сваких 10 компанија, једна планира да заустави производњу. Недостаци енергената су се убрзали због поремећаја које је изазвала пандемија.

Кина ствара проблеме немачкој индустрији, јер азијске суперсиле смањују потражњу за немачком робом, док са друге стране конкуренција из Кине преплављује немачко тржиште, посебно тржиште електричних аутомобила.

Произвођачи соларних панела затварају фабрике, јер се такмиче са кинеском конкуренцијом која има помоћ државе.