Боби Фишер: Прогнани пријатељ српског народа
На данашњи дан, 15. децембра 1992. године Влада САД оптужила америчког велемајстора и непораженог првака свијета у шаху Бобија Фишера да је играњем меча са бившим свјетским прваком Борисом Спаским прекршио економске санкције против Савезне Републике Југославије.
Пише: др Александар Раковић
Послије скоро двадесет година боравка далеко од очију јавности, Боби Фишер је прихватио да са Борисом Спаским одигра још један меч као својеврстан наставак њиховог меча за свјетску титулу у Рејкјавику (1972). Фишер је инсистирао да се догађај сматра мечом за титулу свјетског првака. Меч је од септембра до новембра 1992. одржан у Савезној Републици Југославији, прво на Светом Стефану у Републици Црној Гори, а потом у Београду у Републици Србији. Након тридесет одиграних партија резултат је био 10:5 за Фишера уз 15 ремија.
Показало се, међутим, да је овај меч за Фишера у животном смислу био и преломнији од оног који је 1972. игран у Рејкјавику. Наиме, Савјет безбједности Уједињених нација је у мају 1992. увео потпуну блокаду Савезној Републици Југославији која је подразумијевала, поред осталог, и економске и спортске санкције. Министарство финансија Сједињених Америчких Држава је 21. августа 1992, дакле прије почетка шаховског меча у Савезној Републици Југославији, обавијестило Бобија Фишера да ће учешћем прекршити одлуку (наређење) предсједника Џорџа Буша (старијег) из јуна 1992, које има снагу закона, да су увођењем међународних санкција прекинуте све економске везе са Савезном Републиком Југославијом.
Савезни суд Сједињених Америчких Држава је 15. децембра 1992. оптужио Бобија Фишера за кршење међународних санкција против Савезне Републике Југославије и кршење одлуке (наређења) предсједника Џорџа Буша (старијег). Истог момента је издат налог за хапшење Бобија Фишера који је од тад сматран бјегунцем.
Фишер је 1992. из Савезне Републике Југославије отишао у Мађарску, па у Њемачку, затим на Филипине и у Јапан. Упркос томе што је био бјегунац, Фишеров амерички пасош му је још неко вријеме омогућавао кретање. Међутим, Сједињене Америчке Државе су 2003. поништиле Фишеров пасош. Док се спремао да се с токијског аеродрома врати на Филипине, јапанске власти су 13. јула 2004. ухапсиле Фишера у складу са захтјевом Сједињених Америчких Држава.
Боби Фишер је у јапанском затвору провео осам и по мјесеци. Комитет за ослобођење Бобија Фишера, на челу с канадским новинаром српског поријекла Џоном Боснићем, основан је како би америчком шахисти пружио подршку и нашао начин за добијање азила у некој од иностраних држава. Фишер је, што званично што незванично, тражио азил и уточиште од Јапана, Њемачке и Државне заједнице Србија и Црна Гора, а на крају и од Исланда.
Црногорски предсједник Филип Вујановић је почетком августа 2004. казао: „Црна Гора ће имати позитиван однос према захтјеву бившег свјетског првака у шаху, Роберта Фишера, за азил у СЦГ уколико о томе буде постигнут договор између Америке и Јапана“. Но, Вујановић се убрзо повукао: „Очигледно, нема услова да Фишер добије азил“ јер „захтјев Америке се мора поштовати“. С тим у вези, Џон Боснић је у интервјуу франфуртским “Вестима” (27. март 2011) изјавио: „Боби Фишер је био велики српски пријатељ… Нажалост, морао сам и да му се извиним што Србија није услишила Фишерову жељу да се настани међу нашим народом“.
Да је Фишер био српски пријатељ потврдио је српски и југословенски шаховски велемајстор Борислав Ивков који је подржао иницијативу Вечерњих новости да једна улица у Београду носи име Бобија Фишера: „Када је 1992. године дошао у Србију, то је вјероватно био његов најпогрешнији потез. Због тога је запао у немилост своје државе. Заслужио је улицу и због онога што је дао шаху и због свог односа према Србима“.
Парламент Исланда је у марту 2005. једногласно, из хуманитарних разлога, пружио азил Бобију Фишеру који је у тој земљи, у којој је освојио титулу свјетског првака, живио до смрти. Умро је 17. јануара 2008. а сахрањен је 21. јануара 2008. на маленом хришћанском гробљу покрај цркве у месташцету Логарделир. Када већ није могао да почива у земљи српског народа коју је веома волио.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Од 1992. Боби Фишер је у Бг (у, тада, хотелу Интерконтинентал) боравио око 1,5 год. У САД га је ФБИ уништио, опљачкао му стан, одузео патент за шах. електон. часовник (који данас сви бесплатно користе!)… Те, 2005-те, Фишер је из Јапана тражио наше држављанство (СРЈ), али то није дозволио тадашњи председник СРЈ Светозар Маровић, како се “ не би замерили Американцима“!
Petre, jako sam dobro pročitao i shvatio Bibliju, premda to nije jednostavno! U Svetom Pismu zlo ne može da se nazove dobrim, a Vi uporno pokušavate da nam „drugosrbijance“, koji patološki mrze i preziru Srbe i Srbiju prikažete kao nekakve „anđele“, „svece“, „dobročinitelje“,…To je laž, a laž dolazi od Satane lično! Znam da nije prijatno, ali je istinito! Filozofija „drugosrbijanaca“ se ogleda upravo u ovome što Vi pokušavate „propovijedati“, da nema Boga, ali ni Đavola, da su dobro i zlo isto, da je sve relativno, itd. To je čisti satanizam!
… Čovjek te samo pogrješno čitao, pa zapao u nezgodu, Anonimni!
Inače, sve ti stoji u činjenicama.
Nemaš razloga da se upinješ i trošiiš.
Ko je mislio dok ti je čitao post, sve je razumio.
Pravilno razumio!
Petre, ovo što Vi „propovijedate“ o „drugosrbijancima“ nije nikakvo hrišćanstvo, već naprotiv, klasično licemjerje i farisejstvo, relativizacija istine i pokušaj da se istina i laž „ujednače“! Ko je čitao Bibliju, zna da je čak Pontije Pilat kao rimski silnik i bezbožnik htio osloboditi Isusa Hrista, ali mu to nisu dali lažni vjernici fariseji, koji su i krivi za Njegovu smrt na Krstu!
Mene fascinira ta vaša hrabrost da o svemu sudite. I udbedjenost da ste u pravu.
Da prvi kamenujete….
Pročitajte malo pažljivije Bibiliju. Sve tamo piše.
„Druga Srbija“ izraz koji mi se ne svidja,Srbija je jedna.Ali kako mi Srbi volimo da se delimo, neka ga.Ona predstavlja par procenata srpskog naroda,nema apsolutno nikakvog uporista u Srbiji.Ceda Jovanovic je imao 0,2% na izborima,na svom biralistu imao je dva glasa(on i Zena):),ostali su nesto bolji.Da si se malo vise potrudio mogao si ih sve nabrojati.A Petru ne bih da odgovaram.Ako on ne vidi o kakvim se bitangama i izdajnicima radi plasim se da tu vise nema pomoci.
Petre, ne znam u čemu je problem, nisam pljuvao Srbe i Srbiju nego „Drugu Srbiju“, Vi izgleda ne primjećujete razliku? Stojim iza svake svoje riječi da su „drugosrbijanci“ razarajući „kancer“ srpskog društva! Ako su za Vas „simbol srpstva“ osobe kao Nataša Kandić, Sonja Biserko, Jelena Milić, Biljana Srbljanović, Borka Pavićević, Staša Zajović, Sonja Liht, Vuk Drašković, Goran Svilanović, Svetislav Basara, Čeda Jovanović, Nenad Čanak, Dragan Šutanovac, Milivoj Bešlin, Zoran Kesić, Teofil Pančić, Bojan Kostreš, Mirjana Karanović, Stefan Filipović, Gorčin Stojanović, Marko Šelić – „Marčelo“, prije svih „mama Druge Srbije“ Latinka Perović, onda nismo na istoj strani i ponosan sam zbog toga!
Kancer svakog društva je imunost na tudje mišljenje. Moramo biti hrišćani u pravom smislu riječi, pa razumjeti, oprostiti, posavjetovati… Teška je riječ izdajnici. Čega? I jesmo li mi stvarno bolji od njih? Po čemu? Bolji smo roditelji, komšije, radnici? Više nesrećnika smo zbrinuli? Više sirotišta obili? Šta to tako virtuelno mi više volimo od njih. Sebe? Državu?
Lažne su to dileme. Srbi ili izdajnici. Pitanje je samo jesmo li mi Ljudi. Patrijarh Pavle je to lijepo zborio: Budimo ljudi.
Vikinzi sa Islanda su pokazali da imaju „kičmu“, za razliku od Srba kojima preko „drugosrbijanaca“ kao „metastaze“ srpskog društva upravljaju albanske, bošnjačke, hrvatske i naročito zapadne obavještajne službe! Neka veliki Bobi Fišer počiva u miru!
E lijepo ti ispljuva srpski narod, alal ti vjera. Pretpostavljam da si ti u najmanju ruku neki bezgrešni andjeo. Samo sjeti se narodne: Pljuni više sebe te na sebe…