Боцан-Харченко: Дефинитивно решење косовског питања треба да буде утврђено новом резолуцијом СБ УН
1 min readДатум 9. мај, како је нагласио председник Русије Владимир Путин, не може ни да се откаже, ни да се одгоди. То је свети дан за нашу земљу, каже у разговору за „Политику” амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко.
Тако одговара на питање о планираној великој прослави и паради поводом 75. годишњице Дана победе, уз учешће страних државника, међу којима су и српски и француски председници, Александар Вучић и Емануел Макрон. Епидемија вируса корона, међутим, све је то одложила.
* Помиње се да би прослава ипак могла да буде 24. јуна, на исти дан када је 1945. у Москви одржана прва Парада победе и кад су совјетски војници на калдрму Црвеног трга бацили на стотине заплењених застава немачких армија?
– Нацистичка агресија однела је животе преко 26 милиона совјетских грађана, у Русији не постоји породица коју није дотакла трагедија Великог отаџбинског рата. У част Победе, у знак сећања на подвиг без премца оних који су одбранили отаџбину и срушили нацизам у Европи, данас, 9. маја у Москви и другим руским градовима одржава се парада авиона и хеликоптера, као и свечана почасна паљба. Ове године биће обавезно одржана и главна Парада победе на Црвеном тргу и свенародна акција „Бесмртни пук” – цела 2020. година је проглашена у Русији Годином сећања и славе. При избору датума полазиће се, наравно, од објективних стручних оцена епидемиолошке ситуације.
* И Србија се прикључује прослави Победе?
– У српској престоници традиционално се полажу венци на Спомен-гробљу ослободилаца Београда и на Споменик црвеноармејцу. Одржана је руско-српска онлајн конференција „Поклонимо се херојима”, о важности очувања историјске истине и сећања на Победу. Касније ће неизоставно бити и отварање Вечне ватре, шетња „Бесмртног пука” и други догађаји. Срдачно смо захвални српском руководству на свестраној подршци њиховој организацији.
– Србија је, по свој прилици, једина европска земља где видимо симболе Победе на градским улицама. Овде нису бачени у заборав јунаци који су по цену невероватних губитака извојевали мир и слободу. Овде се разуме колико је важно да се не дозволи изругивање нашим заједничким вредностима. Користећи ову прилику, честитам читаоцима Дан победе. Будимо достојни велике генерације победника, сећања на њих, њихову баштину.
* Потврђени доласци у Москву шефова страних држава, руских савезника у Другом светском рату, сведоче да ипак нису сви у свету подлегли таласу ревизије историје и негирања водеће улоге руског народа у ослобађању Европе од нацизма?
– Биће нам драго да видимо на свечаностима у част 75. годишњице Победе лидере земаља савезница у антихитлеровској коалицији. Сматрамо да би то имало посебан морално-политички значај, у првом реду за државе и народе које они представљају. На празник Победе славимо одважност и мудрост наших народа који су успели да одложе неслагања зарад заједничке Победе над човекомрзилачком нацистичком идеологијом, најстрашнијим злом у историји цивилизације. Та историјска искуства без премца имају непролазну вредност.
– Данас, када се суочавамо с новим оштрим изазовима, који захтевају узајамно поверење и хитне усаглашене кораке, она су нам потребна као никада досад. Такву уједињујућу поруку садржи и недавна заједничка изјава председника Русије и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа, поводом 75 година од сусрета совјетских и америчких војника на реци Елби 25. априла 1945. године.
* Председник Путин је у више наврата указивао на несагледиву опасност од историјског ревизионизма и двоструких стандарда, када се зарад дневнополитичких циљева изједначују жртве с агресором?
– Нажалост, наставља се с покушајима да се фалсификује историја Другог светског рата, да се излажу сумњи његови неоспорни међународноправни резултати, укључујући и пресуде Нирнбершког трибунала, да се оспори одлучујући допринос совјетског народа Победи, да се оправдају нацистички злочинци и њихови помагачи, да се умањи улога организације УН, која је створена захваљујући Победи и која је постала камен темељац савременог светског поретка.
– Међу последњим примерима је ситуација око демонтаже споменика маршалу Ивану Коњеву у Прагу. Видимо у томе непосредну претњу не само по хуманистичке вредности већ и међународну безбедност. Катастрофа Другог светског рата не сме да се понови. Индикативно је да наш став дели апсолутна већина земаља у свету, то сваке године потврђује гласање у Генералној скупштини УН о резолуцији о борби против глорификације нацизма.
– Високо ценимо то што се у Србији чувају традиције антифашизма, одлучно се супротставља ревизији историје, пажљиво односи према споменицима палима за ослобођење Југославије у Другом светском рату.
* Светски поредак се нашао на испиту и услед пандемије, показало се – као и у Другом светском рату – да помоћ у најтежим околностима вреди више од „великих речи”. Са Запада чујемо поруке којима се умањује значај руске и кинеске помоћи која је стигла у Србију. Москву и Пекинг оптужују да помоћ не пружају искрено, већ с неким „политичким задњим намерама”?
– Настојање да се политизује међународна хуманитарна помоћ у сузбијању епидемије инфекције вируса корона потпуно је контрапродуктивно. Борба против вируса корона је, без преувеличавања, заједнички задатак читавог човечанства. Само солидарни напори могу довести до жељеног резултата. Да нагласим да се несебична помоћ Русије пружа на молбу руководства ових земаља, у случају Србије на молбу председника Александра Вучића.
– Шеф државе је указао здруженој јединици Министарства одбране Русије велику част, лично примивши њене руководиоце. Искрено смо захвални грађанима Србије и српским властима на високој оцени рада наших стручњака и на подршци њиховом труду. То је оно што је заиста важно.
* Колика је конкретно била руска помоћ Србији протеклих недеља?
– Стручњаци Министарства одбране Русије, најискуснији епидемиолози, вирусолози, лекари, радили су заједно са српским колегама за време врхунца епидемије, најтежег и најодговорнијег периода борбе против вируса корона. Од 3. априла дезинфиковано је више од 160 објеката, међу њима кључне установе здравства, у 35 градова Србије. Лекари су примили преко 800 ковид позитивних пацијената, пружа се и консултативна подршка. Рад се наставља.
– Хтео бих такође да истакнем помоћ руских НВО. Руска фондација мира, с председником одбора Државне думе за међународне послове Леонидом Слуцким на челу, поклонила је српској страни неопходну медицинску опрему. Није остао по страни ни бизнис: наша заједничка компанија НИС, руске компаније „Лукоил”, „Руске железнице”, „Сбербанка”, „Јандекс такси”, „Фосагро” и друге. Видимо колико самопрегорно раде српски лекари, какви напори се улажу на свим нивоима ради благостања земље и народа, да се што пре победи опака болест и ублаже негативне друштвено-економске последице кризе изазване короном. Драго нам је да томе дамо допринос колико можемо.
* У претходном интервјуу „Политици” говорили сте о могућности да се Русија званично укључи у преговоре о Косову. Рекли сте да је „принципијелно важан позив Београда и полазна, упоришна тачка на међународном праву”. Да ли смо сада ближе могућности да Москва одреди свог „специјалца”? Посебно ако се зна да и без „позива Београда” Американци већ имају два изасланика – Ричарда Гренела и Метјуа Палмера – док ЕУ шаље Мирослава Лајчака, уз комесара Ђузепа Бореља, коме је и косовско питање у опису посла?
– Сада је то прерано разматрати. Не мислим да је опонашање других играча разумна и оправдана стратегија. Москва има самосталну визију ситуације. За наше придруживање потребан је пре свега позив Београда. При томе, сам преговарачки процес треба да се води у разумљивом, за нас прихватљивом међународноправном оквиру, на основу Резолуције СБ УН 1244, и треба да има прихватљиву форму и садржај. Да додам без икакве злурадости, да засад резултати дипломатских активности нису сувише очигледни. Засад, напротив, на самом Косову само је више хаоса
* Које су за Русију „црвене линије” када је у питању косовско решење? У септембру сте нам рекли да не разумете зашто би подела Косова и Метохије била преседан. Да ли су ове идеје и даље актуелне?
Актуелност идеје „поделе Косова”, као и било које друге идеје, могу да процене само Београд и Приштина. Одржив расплет косовског питања остварив је само као резултат узимања у обзир избалансираних узајамних интереса, компромиса – на основу међународног права, без наметања спољних шема или временских оквира. Главни критеријум за нас је да решење треба да буде прихватљиво за Србију.
* ЕУ и САД нису показале јединствен став по питању обарања владе Албина Куртија и безусловног укидања приштинских такса на робу из централне Србије. Да ли је то још један доказ да правог решења нема изван ауторитета Савета безбедности УН?
– Непроменљива пажња Савета безбедности УН према косовској тематици један је од предуслова регулисања проблема. Дефинитивно решење косовског питања треба да буде утврђено у СБ УН доношењем нове резолуције која би заменила важећу Резолуцију 1244.
Институт за очување историјског сећања у најближој будућности
* На заседању српско-руске међупарламентарне комисије у Москви најављено је да ће две државе основати Институт за очување историјског сећања. Ради ли се на овом пројекту и када се очекује оснивање?
– Сматрам да је дијалог између парламената и научноистраживачких кругова неопходна димензија руско-српске сарадње у супротстављању ревизији историје. Потпуно подржавајући ту иницијативу посланика наших земаља, рачунамо на њену успешну реализацију у најближој будућности.
Разумевање с Годфријем
* У слично време када и ви, у Београду је ступио на дужност и амерички амбасадор Ентони Годфри, који је претходно био други човек дипломатске мисије САД у Москви. На неким пријемима примећени сте како дуго и срдачно разговарате с амбасадором Годфријем, изгледа да сте се „пронашли” као саговорници? Да ли се с њим познајете одраније, на ком језику комуницирате, имајући у виду да су бар три која обојица говорите?
– С амбасадором Ентонијем Годфријем изградили смо конструктивне професионалне односе за време мог рада у Министарству спољних послова Русије у Москви. Расположени смо да их развијамо и овде. Ма који језик да говоримо, важно је да се дијалог не прекида, важно је да се обогаћује језик међусобног разумевања.
Политика
Прочитајте ЈОШ:
Путин: Наоружаћемо војску системима без конкуренције у свијету
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Шта ово може да значи?
Да се Руси убацују у игру као главни играчи јер се нова резоулицаија може донети само уз њихову сагласност. Они ту рачунају и на подршку Кинеза. Претходна, 1244, се и тако не поштује осим што је по њој КиМ и даље део Србије. А пошто је Вучић и не помиње сада ће и он бити истеран на чистац – да ли хоће да КиМ остане део Србије или нето друго. Нема више замајавања и прављења народа лудим док се у меувремену потписују споразуми који све више одвајају КиМ од Србије. Западне земље ће вероватно то покушати да спрече јер и оне морају на чистину јер ће уследити дискусија зашто је почело илегално бомбардовање Србије и шта је тиме постигнуто. Ако је мало памети на српској страни може се покренути и питање ратне штете.
Овде је пре свега потребна истинита српска историја (посебно на делу Косова и Метохије) коју би српска држава требала да презентује када дође до дискусије у УН. АКо то не учине, онда ће српски историчари, српска интелигенција и српски политичари бити велеиздајници и та издаја никада неће застарети.
А шта ће их натерати да поштују нову, осим ако није на штету Србије? Да ли је лакше прогурати нову резолуцију која би била бар исто толико добра за Србију и натерати их да је поштују, или само учинити да се поштује постојећа резолуција? Мени ово не мирише на добро.
Што се тиче ове 1244, сви се праве луди, укључујући и Вучића. Нова резолуција би морала да понови да је КиМ део Србије иначе неће бити донета јер Руси и Кинези неће пристати на супротно. Значи, подвукло би се да је КиМ део Србије, западне земље не могу више да причају бајке неупућенима јер свет сада много боље зна шта се дешава. Које аргументе сада могу да користе (“јединствени случај“)? Однос снага се променио. Многе земље које су под притиском (нпр Чешка, итд) признале Косово сада морају изаћи на чистину и свом народу објаснити како ће да гласају.
Укратко, са новом резолуцијом би се поново отворило и актуелизовало питање КиМа, многе земље морају да објасне зашто не потују повељу УН, Европска Унија и Еулекс би излетели из игре, престала би муљавина по Бриселу одакле не стиже ни једна информација о разговорима са шиптарским терористима, наша Скупштина би морала отворен да каже да је за интегритет Србије чиме би поткресала крила Вучићу, укључила би се Кина, Индија и друге земље. Значи, у најгорем случају, ако се не би донела повољнија резолуција, остала би на снази ова 1244 где би се поново нагласило да је КиМ део Србије.
Зашто мислиш да би запад пропустио резолуцију која му не одговара?
Сам Харченко говори о „компромису заснованом на међународном праву“ – та реч „компромис“ лоше мирише…
Другачије речено: Компромис који се НЕ заснива на међународном праву НЕЋЕ ПРОЋИ. Практично ни „најпаметнији“ неће имати простора да шврља мимо међународног права. Шта ово значи за три преговарача са Запада: два америчка и једног ЕУ-ропског? Да је питање ткзв. Косова* већ завршено њега би увели у НАТО, а затим и одмах после тога и крњу Србију би увели у НАТО. Са реализацијом ових циљева се прилично касни, па сад се журе те отуда повећање броја западних преговарача у кванитету. Међутим решење није у квантитету, него у квалитету.
Са правом се не праве компромиси: или је по праву, или није. Компромис заснован на међународном праву може се само протумачити као „прихватљиво одступање“ од њега. Сад, шта је за кога „прихватљиво“ можемо причати до бесвести.
Кратко и јасно, све што је компромис са правом је на штету Србије, јер је право јасно: Космет је Србија.
Овако како је упаковано може само да значи једно: Харченко припрема терен за резолуцију којом би се озваничио „договор“ Вучића са Приштином, и који би био битно другачији од резолуције 1244 (јер у противном не би било основе да се замењује). У чију корист, трипут погађај…
Ако би се то хипотетички десило, Русија би изгубила своје позиције на Балкану и у српском народу и то заувек. Тиме би се озаконило будуће цепање Русије (и Кине и било кога другог) откидањем проблематичних делова у погодним тренуцима. Да ли то ико у Русији жели и шта би добили тиме? Западу се не може веровати ма шта да обећа Русији и било коме другом. Ево, до сада је новац био света ствар а сада хоће да Кинезима укину 1000 милијарди долара. Русија би била у Србији омрзнутија од Енглеске ако би било по твојој теорији. Онда се нико у Србији не би противио уласку у Нато пакт а Руси би добили непрекинути Нато од Атлантика до близу Москве без иједне рупе.