Боцан-Харченко: Москва и Београд тренутно имају најбоље могућности за сарадњу

Принципијелан став српских власти у одбијању антируске политике омогућава да се односи између Москве и Београда граде уз боље могућности, изјавио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко након полагања венца на гроб руског дипломате Николаја Хартвига на Новом Гробљу у Београду, поводом Дана дипломата Русије.

„Суочавамо се са многим изазовима, с обзиром на то да се Србија није придружила санкцијама и антируском курсу. Тренутно имамо најбоље могућности за сарадњу и идемо даље. Знамо да ћемо превазићи све потешкоће“, нагласио је Боцан-Харченко.

Амбасадор је искористио прилику да честита својим колегама у Москви, у Министарству спољних послова, свима који се баве спољном политиком на разним местима, у амбасадама и, наравно, својим пријатељима и колегама овде у амбасади у Србији.

„Овај датум је веома важан у историјском смислу и посебно је важан сада, јер је, као и цела Русија, наша дипломатска служба у веома тешкој ситуацији, суочена са многим изазовима. Али се надамо и чинимо све да нађемо права решења за реализацију оних задатака које нам је председник дао“, указао је Харченко.

Догађају су присуствовали и запослени у руској амбасади у Београду, у Руском центру за науку и културу Руски дом, представници јавности и новинари.

У време Сарајевског атентата и Јулске кризе 1914. године, руски посланик у Београду био је Николај Хенрикович Хартвиг, осведочени пријатељ Србије и омиљена личност у народу. Срби су га прихватили као свог сународника и ословљавали као „Никола Хартвић“.

Својим дипломатским радом скренуо је пажњу званичне Русије на малу православну земљу на Балкану, на коју је Русија од тада почела рачунати много озбиљније, него раније.

Као директор азијског одељења, које је, између осталог, било задужено за избор кандидата за руске стипендије међу балканским Словена, формирао је огроман круг „ђака“, присталица, поштовалаца и пријатеља у словенским земљама.

Постављен за посланика у Србији 1909. године, Хартвиг ​​је уживао велику популарност и љубав у нашој земљи и узвратио јој је. Колико је велика била његова љубав према нашој земљи, говори и његова жеља да буде сахрањен у Србији.

Био је пријатељ са српским премијером Николом Пашићем и имао огроман утицај на развој братске државе.

Споменик на Хартвиговом гробу на београдском Новом гробљу, подигнут донацијама Срба и Руса 1939. године, изграђен је у виду капеле у руском стилу са три плаве куполе. У центру надгробног споменика је мозаичка икона Св. Николаја Чудотворца, заштитника свих путника.

Скупштина Београда је 2017. године донела одлуку да се једна од београдских улица назове по руском дипломати, стога сећање на Хартвигов допринос односима Србије и Русије још живи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: