Боцан-Харченко: Србија нам је братска земља – протести и санкције за НИС нису случајно у исто време

„БРАТСТВО“ доноси цео велики интервју амбасадора Русије Александра Боцан-Харченка за РИА Новости

Главни акценти: Власти нуде дијалог, али протести су озбиљна претња ● Запад прави обојену револуцију због санкција Русији, Косова и Републике Српске ● Задовољни смо развојем сарадње, иако не у потпуности ● Наш споразум о сарадњи у области нафте и гаса даје могућности за несметан рад НИС ● Санкције су нелегитимни и неоправдани удар на Србију ● Повезивање са гасоводом „Дружба“ је српско-мађарски пројекат ● Преговори о продужењу гасног уговора су у току ● Земље НАТО су препрека за војно-техничку сарадњу, али и Србија је увек имала више партнера ● РЖД има добре перспективе у Србији ● Курти хоће да исели Србе са Севера, а Запад му је дао карт бланш ● Србија је братска земља и то је фактор од великог значаја – чинимо све да јој изађемо у сусрет

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко говорио је у интервјуу за РИА Новости о сарадњи након оставке Владе Србије, зашто је Запад изабрао пут обојене револуције у тој земљи, да ли постоји излаз из ситуације са америчким санкцијама Нафтној индустрији Србије, какве су перспективе пројеката РЖД и треба ли очекивати заоштравање на Косову и Метохији поводом предстојећих избора.

– Поштовани Александре Аркадјевичу, 28. јануара премијер Србије Милош Вучевић поднео је оставку усред протеста због погибије 15 људи када се срушила надстрешница на новосадској железничкој станици, а то значи и оставку Владе. Како мислите да би то могло да утиче на српско-руске односе?

– Он је поднео оставку у контексту одговора руководства на захтеве демонстраната. Због личне свести о одговорности, пошто је био градоначелник Новог Сада када је обављана реконструкција станице у којој се догодила трагедија пре три месеца. Што се тиче рада владе, она са формалне тачке гледишта наставља да ради у техничком режиму. После оставке премијера, имали смо састанке са њим и са низом других министара – они раде пуном снагом. По тим састанцима се не може рећи да су скрстили руке и да чекају док се не донесе коначна одлука о будућој влади.

Постоји нада да што се тиче наше интеракције са владом и рада владе у целини, у смислу њене економске агенде, пре свега – да неће доћи до поремећаја. Овај састав, овај кабинет ће наставити да ради до самог краја. Хоћу да напоменем да је у погледу наших контаката и што се тиче нашег дневног реда, влада била активна, мислим ту на њеног председника и на оне министре који учествују у сарадњи са Русијом у кључним областима, била је активна, професионална, и успели смо да урадимо неке ствари. Желели бисмо, наравно, више, али, понављам, влада је била веома ефикасна.

Пошто је оставка владе настала као реакција, у контексту протеста, поставља се питање шта ће бити и каква је перспектива ових протеста. Очекивало се, а онда су противници руководства земље и изјавили да оставка неће имати ефекта. Било је информација да ће се протести наставити у суштини у истом режиму, ако не и ескалирати, као што су били раније. Председник Србије Александар Вучић постепено испуњава захтеве, укључујући помиловање демонстраната и друго. Најважније је да он нуди дијалог, који утире пут ка решењу и проналажењу решења, и што је најважније, одржавању стабилности, која је сада, искрено говорећи, доведена у питање, и очувању јединства у Србији, проналажењу друштвеног консензуса, односно договора.

Међутим, није било јасне реакције демонстраната на те предлоге. Што је изненађујуће, пошто је свима очигледно да се само кроз дијалог, кроз директне контакте, захтеви демонстраната могу у потпуности задовољити. Одговор на ово питање закључио бих тако што бих рекао да је стање заиста веома озбиљно, такво да може да уздрма ситуацију, која је у Србији у последње време била прилично стабилна, и што је најважније, може озбиљно да омета развојне планове који су не само прокламовани од стране руководства – председника и Владе, већ се неки од њих успешно спроводе, планирани су кораци за њихову даљу реализацију и већ постоје резултати. То је привредни раст Србије, који је изнад европског просека (раст БДП-а 2024. године је 3,9 одсто – прим. ред.), и достигнућа у социјалној сфери – реална, каквих раније није било.

– Председник Србије Александар Вучић изјавио је да су масовни протести који се од новембра одржавају у Србији организовани уз учешће западне агентуре за рушење актуелне власти, а потпредседник Владе Александар Вулин је рекао да они имају за циљ и да натерају Београд да уведе санкције Руској Федерацији, како Ви видите ситуацију?

– Када се разматрају и анализирају протести, снага учесника, морамо рећи да има доста различитих учесника и различитих снага. Велики број учесника су они који су трагедију у Новом Саду примили к срцу, и на том емотивном таласу настављају да учествују у протестима, без икакве посебне политичке агенде.

Очигледно је, како је председник више пута истицао, говорили су то и премијер у свом говору поводом оставке и потпредседник Владе Александар Вулин, да постоји мешање спољних фактора или покушај покретања обојене револуције, да се експлоатишу трагедија и осећања људи.

Вучић не одговара Западу и поред тога што наставља пут европских интеграција, што је више пута потврђено и не само вербално, већ и конкретним акцијама, наставком преговарачког процеса о приступању ЕУ, реформама одређеним темпом. Он их не задовољава јер не пристаје да прихвати антируске санкције, то је чврст став, који су разумели на Западу, упркос свим притисцима, и зато је изабран сценарио да се „уђе“ путем обојене револуције и смени руководство.

Други разлог је признање независности самопроглашене републике Косово. Дугогодишњи сан и циљ Запада је да натера Београд да призна Косово и, како сматрају, да то питање затвори у корист западних интереса и позиције коју су имали од самог почетка косовске кризе, од 1997. године, ако не и раније – од 1990-1991. Запад није задовољан ни политиком Београда према Републици Српској у Босни и Херцеговини, подршком коју јој пружа, подршком председнику Милораду Додику и сталним развојем директних веза између Србије и Српске. Уз такав позитивни однос Београда према Бањалуци, одржавање тих веза испуњених конкретним садржајем, изузетно је тешко уништити РС и поништити њена овлашћења, сменити председника Додика.

Већ је било покушаја да се Вучић натера да промени своју политику и изврши потребне корекције по наведеним темама и аспектима, притисак на њега је био невероватно велики. Можда није био свакодневан, али растао је, понекад је био мало слабији, али ако гледамо последње три године, практично од почетка СВО или од увођења првог пакета санкција ЕУ и САД против Руске Федерације, притисак је у целини растао и био је врло озбиљан. Штавише, био је праћен најпре претњама, затим конкретним акцијама тј. секундарним санкцијама, које нису увођене на нивоу целе Србије, али су предузимани појединачни кораци.

– Делегација Србије на челу са потпредседником Владе Александром Вулином учествовала је на самиту БРИКС-а у Казању, председници Руске Федерације и Србије обавили су телефонски разговор у октобру, у јесен 2024. године, шеф Министарства економског развоја Максим Решетњиков посетио је Београд, а први за две ипо године састанак међувладине комисије за економску и научно-техничку сарадњу одржан је у Санкт Петербургу. Да ли се активирала билатерална сарадња?

– Постала је активнија, и ми смо наравно, иако не у потпуности, не у пуној мери, задовољни резултатима прошле године. Иако понављам да је могло више да се уради, друга половина године је заиста била активнија. Контакти на највишем нивоу, у овом случају телефонски разговор, који се поклопио са годишњицом ослобођења Београда (20. октобар 1944. – прим. ред.), изузетно су важни, посебно имајући у виду нашу, вероватно, потпуну подударност ставова о брижном односу према историји, историјском памћењу и меморијалним стварима. То је био изузетно важан аспект разговора, али када се разговори воде на таквом нивоу, дотичу се и други аспекти.

Што се тиче састанка међувладине комисије, од доласка министра Решетњикова као копредседавајућег овде, контакта између копредседавајућих, припреме састанка међувладине комисије у Санкт Петербургу, иначе, јубиларног – 20-ог, све је то у целини дало озбиљан подстицај и разјаснило базу и основе наше сарадње у данашњим условима. Иако се Србија није придружила западним санкцијама, природно се јављају објективне потешкоће, као последица режима санкција и терета санкција, што утиче на трговински промет. Према наводима српске стране, до краја 2024. године износио је 2,4 милијарде долара.

Очекујемо, пре свега, да ће одлуке међувладине комисије бити спроведене у потпуности, нема времена за губљење. Веома се надамо да политичка ситуација која је утицала на Владу, покушаји да се влади наметне политизована агенда уместо економске, конкретне и практичне, неће преовладати и да ћемо моћи да наставимо сарадњу на нашим пословима и областима са овим кабинетом, додуше у техничком капацитету, али понављам, активним кабинетом. И са следећим, без обзира на то како ће се ситуација развијати и на који начин ће се формирати влада.

Председник Вучић ће даље да разјасни, а већ је све објаснио, радићемо. Што се тиче конкретних мера (по питању трговинског промета – прим. ред.), веома је важна била логистика, појашњење свих аспеката везаних за логистику, финансијску страну ствари. Веома је важно и то је записано у закону, да се пређе на обрачун у националним валутама, наравно, да се критички и захтевно сагледа трговинска размена, да се сагледају перспективе, како да се она обогати. Све ће се то радити постепено, ритмично, али се заиста надам, прилично интензивно. И барем ћемо изаћи из овог пада трговинског промета, а дугорочно ћемо га повећати.

– Каква је ситуација са увођењем америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС, 56,15% власништво Гаспромњефта и Гаспрома), Министарство енергетике Србије је саопштило да су почеле консултације са америчком и руском страном, које су прихватљиве опције за решавање ситуације?

– Санкције Нафтној индустрији Србије (НИС), су формално укључене у пакет антируских санкција по питању нафте, али је јасно да је то удар на Србију. Није случајно што се тај ударац задаје управо у време растућих протеста и социјалних немира, јер поремећај у раду компаније наравно подразумева додатне потешкоће, не само економске, него и социјалне. Мислим на поскупљење горива или поремећаје у снабдевању. Штавише, приближава се пролеће. Ту ће, наравно, многи сегменти становништва бити незадовољни и постоји шанса да се придруже овим протестима са својим захтевима и агендом.

– Министар енергетике Србије Дубравка Ђедовић-Хандановић саопштила је да су одржани састанци са представницима америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ) и са руском страном. Може ли се нешто већ сада рећи о карактеру тих преговора?

– Преговори, да, консултације се воде. Хајде да не улазимо у њихово ткиво. Консултације томе и служе, да се одвијају мирно, без спољног интересовања. Учесници треба да мирно све размотре и погледају. Главно је нешто друго – да санкције, наравно, желим још једном да поновим, као што је више пута речено, те санкције су нелегитимне и апсолутно неоправдане. Оне су усмерене само на то да, пре свега, задају ударац Србији, њеној економији и социјалној сфери. Наравно, задатак им је и нелојална, некоректна конкуренција. То је страна која се подразумева, али је изузетно важна.

И друго, наша сарадња у сектору нафте и гаса, а ту спада и пројекат НИС уз учешће Гаспромњефта, заснива се на међувладином билатералном споразуму који је потписан у јануару 2008. године, који је темељно разрађен. Многи фактори су узети у обзир, укључујући и могуће потешкоће. Тада, можда, није било речи о санкцијама, односно о ономе са чиме се тренутно суочавамо, али је било апсолутно јасно да ће се посао одвијати у региону који се тек опоравља од бројних војних сукоба, могућност једностраног проглашења независности Косова била је више него очигледна, па су могући ризици узети у обзир.

Полазимо од тога да је, имајући такав правни основ, у виду овог споразума, и уз присуство добре воље, сасвим могуће пронаћи опције које ће обезбедити нормалан, несметан рад НИС-а. Као што видите, компанија тренутно послује без икаквих потешкоћа које би се појавиле на тржишту.

– Да ли је ситуација са НИС-ом на било који начин повезана са текућим, колико знамо, преговорима о новом дугорочном уговору о испоруци гаса Русији и Србији или не? Како се то одражава једно на друго?

– Тај споразум, основни, потписан 2008. године о нашој сарадњи у сектору нафте и гаса, указао је на неколико пројеката, ту је не само пројекат Гаспромњефта – НИС, већ и пројекат снабдевања гасом. Трећи је пројекат подземног складишта гаса Банатски Двор – проширење његових капацитета. У том смислу је могуће и потребно рећи да је све то међусобно повезано, јер сва три пројекта чине нашу сарадњу у сектору нафте и гаса.

Друга ствар је да, ако говоримо о некаквим везама, то се увек разматра одвојено. Тренутно, у вези са гасним уговором, који истиче у мају ове године, у току су консултације на радном нивоу. Вероватно ће постепено постајати све интензивније, не искључујем прелазак на неки виши ниво, процес је у току. Паралелно, наравно, са консултацијама о НИС-у.

Ограничио бих се само на ово, то је радно интензиван преговарачки процес, јер с обзиром на недавне потешкоће кијевског режима који затвара украјинску руту, сада ће вероватно бити прилично акутно питање обима снабдевања, цена које су тренутно на тржишту и тако даље. Ово је веома вишеслојан и веома тежак преговарачки процес. Оно што је важно јесте да у енергетском сектору и уопште, у билатералној сарадњи, чинимо све да Србији изађемо у сусрет и да градимо односе засноване на обостраним интересима и водећи рачуна о томе да је Србија пријатељска, братска земља и да је тај фактор од великог значаја.

– Какве су перспективе изградње нафтовода до границе са Мађарском за снабдевање Србије из нафтовода “Дружба”, с обзиром на санкције?

– То је српско-мађарски пројекат, или мађарско-српски, како хоћете. Дакле, из контаката са руководством Србије знамо да та тема увек постоји, у контактима званичног Београда и Будимпеште она се не заборавља, промовише се, па тако и у контактима, који су сада веома бројни, на највишем нивоу, између председника Вучића и премијера Виктора Орбана.

Што се тиче практичне стране ствари, разумем да су у току неки неопходни припремни радови и активности, укључујући и финансијске, и, наравно, пројектне. Тај правац је, по нашем мишљењу, свакако важан и додатно ће обезбедити важне елементе енергетске безбедности Србије. У овој фази, још једном понављам, то је српски и мађарски пројекат.

– Начелник Генералштаба Србије генерал Милан Мојсиловић је без детаља напоменуо да су због санкција и због њима изазваних ограничења у реализацији испорука неки уговори о војно-техничкој сарадњи са Русијом замрзнути са српске стране, а да су неки отказани. Наставља ли се сарадња у овој области?

– Србију од нас раздвајају земље чланице НАТО, и то је природно, нажалост, постало фактор који отежава војно-техничку сарадњу. У исто време, било би погрешно рећи да је она обустављена, јер постоје области у којима можемо да комуницирамо. То сада укључује опрему за гашење пожара и бројна средства и опрему која се може користити за цивилне потребе и тако даље. Односно, сама сарадња је била веома обимна, постоји искуство и традиција, основа. Стога смо уверени да ће се, када буду повољнији услови, та сарадња обновити са ранијим интензитетом.

Што се тиче приступа Србије, они су увек, па чак и у оним временима када је било лакше развијати сарадњу у војно-техничкој сфери и када није било санкција, а Запад је ипак покушавао да то спречи, али се сама Србија, осим нас, оријентисала на друге земље и настојала да широко приступи питању опремања сопствене војске из сопствене производње, која је прилично солидна, и од других земаља са којима је у интеракцији.

– Како се развијају пројекти РЖД (Руских железница) у Србији, очекивало се да ускоро буде завршена изградња Јединственог диспечерског центра?

– То је пројекат који ће бити успешно завршен, и то је најсавременији контролни центар у региону, то је апсолутно очигледно. Такође, РЖД су пре свега добиле потврду о континуираном интересовању српске стране за јужни правац од града Ваљева до границе са Црном Гором, и ти пројекти остају. РЖД су спремне, и РЖД су заинтересоване да буду присутне и послују у Србији. Неопходно је подсетити да су урадили одличан посао – брзу пругу Београд-Нови Сад, огроман посао, тешку деоницу, и изузетно добро је изведен тај део пројекта који је био у надлежности наше компаније. Дакле, Руске железнице имају одличну репутацију и ауторитет овде у Србији и мислим да је перспектива веома, веома позитивна.

– Последњих месеци 2024. године власти самопроглашене републике Косово окупирале су и ефективно затвориле многе органе и институције српске самоуправе на северу покрајине, „парламентарни избори“ су заказани за фебруар, очекујете ли ескалацију?

– Приштина не наилази на отпор својим корацима, јер користе, ако одбацимо све наизглед критичке изјаве, подршку западних земаља. Понекад Брисел може нешто да каже на рачун Куртија, али сви разумеју да је то врло формална изјава. У ствари, Курти има карт бланш, њега разумеју и подржавају, са његовим гледиштима се слажу и охрабрују их. Његово гледиште и главни стратешки задатак је да стекне потпуну, стопостотну контролу над целом територијом Косова, укључујући и подручја насељена Србима. Што се тиче енклава (у центру и на југу покрајине – прим. ред.), то је већ увелико, практично, урађено, јер су то енклаве. Што се тиче севера покрајине – не, и зато је управо север његов задатак, који се решава, знате, на хибридни начин, и врши се насилно застрашивање, распоређивање специјалних снага. Био је период када су уведене, па уклоњене, а затим су престали да их уклањају. И, наравно, напади на снабдевање Срба. Ако се све то узме у обзир, онда се то може окарактерисати као стварање неподношљивих услова за живот Срба и њихово приморавање да напусте север Косова, да напусте покрајину. Куртијев сан би вероватно био да то уради одједном, али ако то није могуће, онда у току неког дужег периода. Он добро зна да правог противљења Запада неће бити, и то је разумљиво, јер је Запад признао самопроглашену независност Косова. Тешко је замислити да ће се земље које су је признале успротивити успостављању контроле Приштине над територијом те српске аутономне покрајине.

Што се тиче ескалирања кризе, наравно, када су тамо избори, који су праћени махинацијама у односу на Српску листу и уопште, тамо је онда ситуација таква да у сваком тренутку може доћи до испољавања и ескалације кризе. А предизборна ситуација, сами избори и после избора, то је, како кажу, период повећаног ризика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: