БОГ ЋЕ ДА КАЖЕ ШТА ЋЕ ДА БУДЕ, Жељко Ињац у „Српском свијету“
1 min read
Ињац у "Српском свијету"
„Ми не знамо ко ће бити патријарх. Увек кад су избори, истиче се ко су људи који су претенденти, или кога народ хоће, кога епископи хоће, а на крају се изабере неки Иринеј из Ниша, или неки Павле рашко – призренски, које нико није очекивао“ рекао je гост „Српског св(иј)ета Жељко Ињац, аналитичар, који за медије обрађује актуелне црквене и вјерске теме наговештавајући изненађење које је скоро неминовно када је избор српског патријарха у питању и објашњава то на примјеру самог процеса избора и уплива политике у њу:
„Ако кажемо да то држава није то радила, а сад ради? Милошевић као није хтео да намешта патријарха? Шипак да није хтео. Можда је хтео, али није могао. Буквално је то лутрија. Не постоји начин да се то превари: у те три коверте иду три имена. Када се извуче једна коверта, чита се име, али се отварају и друге две и цео Сабор, њих 43, ће да виде сва три имена“, децидан је гост „Српског св(иј)ета.
За Националну ИН4С Телевизију је говорио непосредно пред састанак Сабора на којем ће се одлучивати о избору патријарха, 19. фебруара.
„Ми морамо да правимо живу цркву. Хвала Богу да имамо слободу да правимо храмове, нисам ја против тога. Али не треба занемарити мисионарење: џаба ће нам бити ти храмови ако неће имати ко да дође у њих“, говори вјерски аналитичар Жељко Ињац о унутрашњим односима у цркви.
„Експериментисао сам на фејсу: покренем причу вери – никог не интересује; убацим ту два – три политичара, онда креће фајт, свима постаје занимљив. Значи да људи реално нису у тој причи и требаће нам времена да поправимо то што је направила дубока атеизација“, наглашава Жељко Ињац и подсећа нас на штетни раскол у православљу између Руске и Васељенске патријаршије:
„Те одлуке које су тамо донете, колико видим, нико не поштује, осим самих Грка. Искрено да кажем, могли су то да ураде и без нас и без осталих цркава, то је био неки свегрчки сабор. Ми смо ту били буквално колатерална штета и корисне будале. Нисмо требали тамо отићи, не знам зашто је то покојни Митрополит урадио на тај начин. Ја сам му то озбиљно замерио. Замерио сам касније и целој цркви зашто је пристала на то, јер није то он сам одлучио. После тога смо се ми нашли између Руса и Грка у необраном грожђу“, осврнуо се гост Српског свијета на Сабор на Криту, чији је васељенски карактер изостао, по његовом мишљењу, јер нијесу присуствовали представници многих помјесних цркава.
„Американцима је проблем православље, јер су Руси православни. Да су Руси будисти, њима би проблем био будизам“, коментарисао је наш гост геополитичке односе, и добру сарадњу наше цркве са руском, која се преноси и на опште односе.
Саговорник Српског свијета је говорио о феномену литија, о историјском и овдашњем односу цркве и државе, о фанариотским епископима, затим о амбицијама васељенског патријарха, те о другим помјесним црквама, о политици која има снажан утицај по питању цркве у Украјини, а анализирао је и активности владике Григорија и однос Срба према Косову, али отворо је и друге теме.
Критички говори о мјесту избора патријарха и смјештаја епископа:
„Епископи живе на дворовима. Шта је њима „Хилтон“? Замислите да идете са двора у хотелску собу. Хилтон је нижи ранг од двора. Па то је као кад би прешао са Дедиња на Дорћол. У патријаршијским келијама нема грејања, заједничко је купатило. Мени су то ок услови, али за владике нису јер су наше владике научиле да живе на други начин“, закључује Жељко Ињац.
На питања водитељке Гордане Јанићијевић о том живом односу народа, свештеника и верника уопште према цркви и практичној вјери, одговара:
„Ако неко верује, њега баш брига какав је поп и какав је епископ. Не треба црква да буде сервилна народу“.
Вашој пажњи препоручујемо цијели интервју са Жељком Ињцем који можете погледати на јутјуб каналу ИН4С.
Милијана Ераковић
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
