Бог је са нама и нисмо саме: Монахиње одсечене од света послале ову поруку

Нисмо саме, са нама је Бог! А ко онда може против нас? Нико!

Ово је порука монахиња Синклитикије и Босиљке које тихују у манастиру Преображења Господњег на Сомини у Херцеговим лукама – Бањанима, никшићкој општини, метоху манастира Косијерево, које су данима завејане и одсечене од света због великог снега који је нападао близу једног метра!

– Чуо сам се са монахињама мобилним телефоном када су ми саопштиле да су добро и да се радују зимским чаролијама. Казале су да за њих велики снегови нису ништа ново јер са сметовима другују готово сваке зиме – каже, за „Новости“, Жељко Шапурић, уредник групе „Бањани Опутна Рудина“.

– Ипак, познајући ћуди те планине покренуо сам иницијативу да једна група младих и храбрих Никшићана, који се добро сналазе у оваквим условима, дођу до сестринства манастира и помогну са основним животним потрепштинама.

Брзо су реаговали Драган Радовић, Видоје Перовић, Жељко Мирковић и Марко Блечић који су успели моторним санкама да дођу до монахиња. То је, заправо, у тој недођији био једини начин да се на време стигне. Допремили су им петролеј за лампу јер соларни систем у манастирском комплексу не функционише због дотрајалих акумулатора. И уместо страха и зебњи, ове момке дочекале су Синлитија и Босиљка са великим осмехом и радошћу.

– Упркос невремену нама ништа не недостаје. Питале смо их – јесте ли победили страх! Јер пут до нас у овим данима је заиста немогућ. Пријатно су нас изненадили и хвала им за жртву коју су због нас поднели – каже сестра Синклитикија.

-Службе обављамо док је дневне светлости док у конаку користимо лампе. То мало струје што произведу акумулатори дође нам да допунимо мобилни телефон и зовнемо Жељка Шапурића у случају потребе. Црква је нада и спасење где год да сте. Велико хвала овим дивним људима који су нас се сетили и обишли.

Захвалне на пожртвовању

И Јанко Вујовић и Драган Бабић, такође Никшићани, кренули су на пут до манастира у Сомини, али их је велико невреме омело да дођу до сестара Синклитикије и Босиљке. Они су комбијем успели да дођу до куће Орбовића, која је од манастира удаљена пет километара, где су оставили све оно што је сестрама потребно за живот.

– Благодаримо на њиховом пожртвовању – каже сестра Босиљка. – Ми планирамо да, када мало време попусти, да се спустимо до села и преузмемо дарове.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: