Бог је Велики: Србин на почетку и на крају, чувар отетих сјећања, заборављеног народног поноса; Старомодни побједник који цијелу своју славу дијели с Богом

Пише: Горан Даниловић

Новак Ђоковић је најразапетији велики спортиста икад. Најбољи тенисер свих времена и један од највећих спортиста уопште, од почетка своје каријере до данас мета је многих којима смета готово све; од његових увјерења, начина живота, па до начина на који је побјеђивао и побјеђује ево готово двије деценије.

Зашто је тако?

Многи, а мејнстим медији понајвише, од врхунских спортиста желе роботизам.
Воле се безлични, укалупљени и „нашминкани асови“ који немају шта да кажу на теме које превазилазе округлост лопте или којег год спортског реквизита.

Воле се они који идеално одсликавају све страшнију осредњост и просјечност садашњице.

Спортисти са ставом нису популарни, посебно не са ставом који је радикално другачији, потврђен начином властитог живота и убјеђењима која траже жртву и одлучност.

Воле се спортисти који за собом остављају размазани сјај путера или креме за сунчање, неупадљивих црта лица и издиктираних мондијалистичких ставова о зеленилу, гасовима, настанку и нестанку свијета.

Новак Ђоковић није за калуп, не умије у клише; одлучан као средњовјековни витез, али и са нескривеним сузама, плачем и ридањем када га погоди срећа, заслуга и радост спортског успјеха.

Новак Ђоковић није гордо празан, намјештен и свакодневан. Он је најприје дјечак с мушким рукама, са узаврелим срцем и мудрачки хладном главом.

На крају: Новак је мета осредњака, неостварених појединаца, бивших спортиста озлојеђених властитим неуспјесима и туђим медаљама, надобудних новинарчића, издушених политичара, потплаћених и претплаћених НВО забринутих за будућност ничега, глобалног поретка, загријавања и рамрзавања.

Новак Ђоковић је вјерујући човјек, крстоносац у раскрштеном свијету, старомодни побједник који цијелу своју славу дијели с Богом, с Јединим непобједивим икада и Јединим који је гоњенији од њега у овом свијету прогона.

Новак је Србин на почетку и на крају, чувар отетих сјећања, заборављеног народног поноса, спортиста којему није довољно да само он побјеђује него тражи побједу за скупљаче лопти, памћења, перја и паперја, побједу за човјека који је изгубио све изузев снаге да живи како год и до краја.

Бог је Велики, Бог је Велики у дјелима светих, али и у дјелима дјечака са златним мушким рукама, у сузама немоћних, у чистој радости без граница, па и од Призрена све до Румије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: