Богу нико није отео свијет

Пише: Бећир Вуковић

На грбачи од народа,
Лажан сједи демагога,
Да г’ отолен тобож штити,
И од Круне и од Бога.

Краљ Никола

Црква неће угрозити темељне вриједности државе, каже шеф државе, и шеф партије.

Послије ове мисли шефа државе и шефа партије, не помаже ни туце папирних марамица.

Морали би и незнабошци знати да је човјеку повјерена свака ријеч Божија.

Вријеме је да шеф државе и шеф партије, почне размишљати о томе да ли ће оставити још коју мисао иза себе.

У комунизму исто су били партија и држава. Црногорски посткомунисти успијевају да превазиђу и комунистичке претке.

Кад се споје похлепа и глупост, кад се то двоје бетоном превеже, онда ни Бог не поможе… Заиста, незнабошци не могу знати – ако суде другоме – себе осуђују.

Заиста, нема мистериозног спаса од тиранина, а сваки разговор са тиранином је бесмислен, пише у Светом писму.

Дубљи је закон који није писан словом. А, незнабошци који под ноге бацају сваки закон, постају тирани.

Тирани руше вјечни живот, и уписују се у вјечну смрт.

Тиранин би и бетон усуо у Зид плача.

*   *   *

Не може се рећи да неким путем Господњим није стигао и онај који хули. Зашто има и таквих путева, никад нећемо знати. Чудни су путеви Господњи.

Прогласити цркву непријатељем државе велики је допринос глупости. Ако је држава одвојена од цркве, онда се ради о антологијској глупости.

Цркву која је створила државу прогласити непријатељем државе, истовремено значи да сте и државу прогласили непријатељем.

Народ је јасно видио – црква није једини непријатељ власти. Зато се истовремено руше оба темеља, и црква, и држава.

Рушећи и цркву и државу – рушите народ. Такво – комунистичко рушитељско финале – мимо свијета, још затичемо у Црној Гори. У име народа рушите народ.

*   *   *

Свеопшта историја бешчашћа увијек је отворена, и дању и ноћу, и кад киша пада и сунце грије; у њу сваког трена улазе, уписују се бешчасници, биједни, уцјењивачи, преваранти, шпијуни, силеџије, убице, лажни пророци…. Онда, више није књига, него – брлог.

Вријеме је да напустимо привиђење, и представу, и изађемо из позоришта, и одемо у живот. Није најгоре мислити, кажем ономе што је узалудно чекао Годоа.

‘Лажни демагоже’, немој се наљутити што још нешто тражимо. Нема ништа моралније него још нешто тражити од живота.

Неки су остали у позоришту да чекају Годоа, ми смо изашли да тражимо Бога. Успут, призувајући цокулу без пертли, сиромашак каже: осим даске по глави, у том позоришту немам више шта да тражим.

Литије имају шта да траже. Литије траже Бога. Хиљаде младих људи сваке недеље иде улицама својих градова тражећи Бога, и сви га нађу.

Литије показују колико је народ жељан Бога.

Без патетике, и слијепи и нијеми стигну до цркве.

У овој држави, црква је једино жива. Једино она не може умријети. Види се на лицима дјеце у колијевкама, у литијама.

Али, некога је стигла несрећа, и неће на литије. Не зато што је кратковидо, него што га је престигла несрећа. На крају, исповиједиће се тиранину.

Литије лијече болесни менталитет. Једина одбрана од отрованог – партијског менталитета – јесу литије. Једино би литије излијечиле и сумасишавшу власт. Ако им има лијека, онда су то литије. Али, лијек се не оставља за крај.

Кад већ помињемо лијек, да поменемо и љекара: чули смо и за љекаре који се прво закуну Богу, па тек Хипократу.

*   *   *

Није најгоре мислити. И, ја мислим, да ћемо ми Срби, ослободити и Црногорце од Црногораца.

Протесно вече писаца

Писци, чланови УКЦГ, на „Трибини ријеч“ у Манастиру Светог Симеона Мироточивог, на Немањином граду, 17. септембра 2015. год. одржали протесно књижевно вече поводом усвајања нацрта закона о вјерским заједницама у Црној Гори.

Учествовали: Ранко Јововић, Илија Лакушић, Будимир Дубак, Бећир Вуковић, Веселин Ракчевић, Перивоје Поповић, Андрија Маркуш, Драшко Вулевић, Гаро Брајковић, Божо Вучић, и уредница ‘Трибине’ Милица Краљ.

Прочитајте ЈОШ:

,,Бадњак“, ,,Српски соко“, ,,Српски љетописи“: ,,Глас Црногорца“ 1880. о књигама које су куповали стари Цетињани

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: